Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

"Рат капетана против генерала"

Занимљиво је да је у то време највиши чин у бугарској војсци био – капетан. Наиме, због спора Русије с бугарским кнезом, бугарску војску су неколико месеци раније напустили сви њени високи официри који су били искључиво Руси. Стога је у Бугарској овај рат назван и „ратом капетана против генерала”.

http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekst...na-sramote

Ево, да поставим и линк за књигу Слободана Јовановића "Српско-бугарски рат - Расправа из дипломатске историје

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/c...torije.pdf
Одговори

Тако је, Митићу. Браво!
Може даље....
Одговори

"На тај начин процес се водио под оваквим околностима: окривљени су католици који се представљају као борци за католицизам, председник суда је чувени католик, главни бранитељ је чувени католик, шеф-председник пороте је милитантни католик и шеф обласне католичке акције, сама порота носи католичко обележје".

Наш познати књижевник је пратио један важан судски процес и након пресуде, послао је шефу Пресбироа у Београду закључни извештај, чији један мали део је овде цитиран.

Који је то изузетно важан судски процес био? И ко је књижевник који је пратио тај процес? Ово је из периода савремене наше историје
Одговори

Процес припадницима " Младе Босне", поводом убиства Франца Фердинанда и Софије.
Алекса Шантић?
Одговори

Ради се о судском процесу усташким терористима који су убили краља Александра у Марсеју. Процес је почео у Екс ан Провансу 18. новембра 1935. године, а судило се: Звонимиру Поспишилу, Ивану Рајићу и Мији Краљу као непосредним извршиоцима. Анти Павелићу и Еугену Кватернику се судило у одсуству као наредбодавцима.

А процес је пратио Станислав Винавер као шеф југословенског сервиса Пресбироа.

То се може видети у научном чланку Бранислава Глигоријевића, "Католички блок и убиство Краља Александра", Историја 20. века, Година 9, бр. 1-2, Београд 1991, стр. 33

http://istorija20veka.rs/wp-content/uplo...91_1-2.pdf

Ево шта је још рекао Винавер:

"Професор Дид ме је стално обавештавао да су целим током процеса у ходу и року стални закулисни католички утицаји и да он то зна позитивно. Симпатишући са нама и са мном до краја, он је једно време због њега страховао. Његов рефрен је био: "Ви не знате шта они могу, и то када се најмање надате"." (Исто, стр. 33)

И тако, Ватикан нам убио краља. Не може се то доказати, али мислим да је Ватикан дао налог да се убије краљ Александар Карађорђевић.
Одговори

Мало ти је преоштар закључак. Јесу пробали да помогну убицама, али то не значи да су организатори атентата. Не би те упозоравао на то, али морам, јер се годинама провлачи теза како је краљ Александар био масон, а да су га убили језуити. То је основна упрошћена поставка тог атентата.
Крије се ту једна дубља и тежа прича, која у себи садржи низ различитих фактора и заинтересованих страна. Свако тумачење ван тог компликованог контекста потребно је ради стављања тог историјског догађаја у идеолошку раван.
Одговори

Наравно, све је добро како си написао. Слажем се да постоје многе заинтересоване стране у овој причи око атентата. А не подржавам тезу да су га језуити убили зато што су масони супротстављени језуитима. Лепо си рекао да је то упрошћена поставка.

У једној емисији, један историчар је рекао да је енглески политичар (можда је био Ситон-Вотсон) сматрао да треба да се створи једна "католичка Југославија" уместо ове "просрпске" на челу са српском династијом Карађорђевић (наћи ћу ту емисију).

Чак и да је Ватикан умешан у атентат на краља Александра, мотив атентата би, по мојој оцени, био одстрањивање "шизматичког владара" (јаког и чврстог непријатеља са становишта Ватикана) да би се спремио терен за католичку Југославију (а 1945. године на власт долази Хрват и то комуниста који је био у посети Ватикану).

Ово су само претпоставке, уопште немају неку чврсту основу. Дефинитивно је да Мусолини сноси огромну одговорност за Марсејски атентат
Одговори

Друго питање из трилинга о Српско-бугарском рату из 1885. године:
Коју територију је тражио краљ Милан као сатисфакцију за краљевину Србију због бугарског заузимања Источне Румелије?
Одговори

Маћедонија и Косово и Метохија, тј. Стару Србију без Рашке области
Одговори

Уф...Баја
Па, јесте он био амбициозан, али није толико претеривао. Нешто друго је тражио.
У том правцу је и упутио војску и они су имали војног успеха.
Одговори

Аха. Па да, није могао толико да тражи, јер би му Аустро-Угарска забранила због Тајне конвенције.

Онда је, претпостављам, упутио војску источно од Беле Паланке и Пирота, па даље према западу Бугарске. Можда је тражио западни део Бугарске тј. Сливницу

Може да буде, али не мора да значи Smile
Одговори

Тражио је Видин са околином. Ту је српска војска и имала најзначајнијих успеха у Српско-бугарском рату 1885. године.
Одговори

Одлично, научена је још једна историјска лекција, пошто ми није било познато да је краљ Милан тражио Видин са околином и да је српска војска напредовала. Да је победио у том рату, сигурно би Србија добила проширење
Одговори

(28-05-2019, 09:53 AM)Бенито Пише:  Тражио је Видин са околином. Ту је српска војска и имала најзначајнијих успеха у Српско-бугарском рату 1885. године.

Бенито је ли само због војних успеха или и зато што смо ту имали становништво? Ти људи око Видина и мало шире околине су се сматрали Србима у то време? Имају Бугари неки погрдан израз за ове из њихових западних делова , нешто у смислу да су наши.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 17 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним