[пек.]

Да ли је Спиридон Гопчевић тачно описао српско-бугарски рат: кнез Батемберг бежи са Сливнице после учествује у пљачки Пирота?

[Бенито]

Не само због становништва. Али то ће бити тема трећег, али најважнијег питања.

[Бенито]

Да ли је Спиридон Гопчевић тачно описао српско-бугарски рат: кнез Батемберг бежи са Сливнице после учествује у пљачки Пирота?

Батенберг и краљ Милан Обреновић су били добри пријатељи, а изгледа и рођаци. Вероватно је тачно то што је Гопчевић писао, али тренутно не могу да се сетим ниједног извора који би то потврдио.
Углавном, краљ Милан се успаничио без потребе и дошло је до неповољног исхода.
Следи треће питање...

[Бенито]

Повод за рат је било припајање Источне Румелије које је извела кнежевина Бугарска.
Шта је био дубински узрок овог рата?
ПС да напоменем нешто важно: повод за неки историјски догађај је нешто што је претходило и непосредно изазвало одређени догађај.
Узрок је нешто дубинско што је изазвало догађај.
Али, у тражењу узрока одређеног догађаја не може се ићи у недоглед у историју. То је, такође, одређени догађај или више њих у којима се крију узроци одређеног догађаја.

[Милослав Самарџић]

Дубински узрок је Македонија, јер било је јасно да је то следећи корак Бугарске.

- Који је био најпознатији српски ресторан у Вашингтону, постоја је негде до 1980-тих. Како се звао?

[Бенито]

Полако, то је знала и моја баба Миљојка.
Објасни зашто Маћедонија?

[Милослав Самарџић]

Док политика Бугарске егзархије не учини своје и да се добије веза са Грчком.
А Видин можда јер је сигурнији пловни пут до Русије, тада мого важан.

[Mitic]

У вези са Македонијом, Србија је била против уједињења Бугарске зато што су се тада повећале бугарске претензије, па би Бугарска претендовала на територију Маћедоније.

Такође, Србија би изгубила предводничку улогу на Балкану, уколико би Бугарска припојила Маћедонију. И тад би Србија била окружена Бугарском са источне и јужне стране, и Србија не би могла да се шири на запад, јер би се усредсредила да брани исток од Бугара.

То сам пренео од Слободана Јовановића из његове студије "Српско-бугарски рат"

[Бенито]

Тако је, важи за оба одговора.
Узрок је био у добијању бугарске егзархије. То је Бугарима много помогло да прошире културни утицај и почну да сузбијају јелинске владике на многим подручјима Румелијске Турске. То је био праузрок Српско-бугарског рата из 1885. године.
Наиме, ма колико су Бугари били незадовољни Берлинским конгресом, који је својим одлукама поништио одлуке Санстефанског мира, Бугари су били у предности у односу на Србију.
Зашто?
Бугарска је остала у оквиру Османског царства, без међународно признате независности, али практично као независна држава. Тако су Дизраели и Бизмарк успели да Бугаре извуку из руског утицаја, и почну полако да преко Порте држе њихову страну. Зато је свака жеља кнежевине Бугарске испуњавана у Истамбулу. Користећи Егзархију, Бугари су раширили свој утицај на чисто српске земље. Независна кнежевина Србија није могла да им се супротстави, јер би то било мешање у унутрашње ствари Османске Турске.
Када је дошло до присаједињења Источне Румелије, било је јасно да је следећи корак било припајање Маћедоније у кнежевину Бугарску.
Међутим, краљ Милан није смео да мрдне од Аустроугарске, која је опет пратила шта раде Берлин и Лондон. Зато је краљ Милан Обреновић тражио територијалну сатисфакцију на рачун Бугарске, а не Турске. И то на северу, што не би сметало интересима ни Немачке, ни Аустроугарске, али ни Русије.
Једном речју, краљ Милан је био матиран и пре него што је почео рат.
Зашто је ово врло важна тема?
Бугари су, иако нису имали међународно признату државу, имали знатно бољу дипломатску позицију од краљевине Србије. Краљ Милан Обреновић је везао своју позицију, а самим тим и Србије, за бечки двор. Интереси Србије били су директно везани за личне интересе краља Милана, а самим тим за Аустроугарску.
Погледајмо из тог угла резолуцију 1244 и Кумановски споразум, и "недовољно" међународно признате државе Косово. Са друге стране, налази се савремени краљ Милан Обреновић, који има своју Тајну конвенцију, а зове се Бриселски споразум 1 и 2. Тиме је овај савремени владар Србије везао своју позицију за Брисел и Берлин. Све одлуке које доноси у вези Косова и Метохије директно су у вези са његовом даљом позицијом, а самим тиме за интересе Берлина и Брисела.
Игра је готово иста. Он не негира независност Косова, али зато тражи " територијалну сатисфакцију". Он тражи поделу и то тако што би добио оно што је имао и пре него што је потписао Бриселски споразум 1 и 2.
Дакле, историја се на занимљив начин поновила. Наравоученије је да ћемо се из тако тешке ситуације извући само ако буде предузели сличне или исте кораке као наши стари. Наравно, штета би било да настрада неко невин.
Али, без сумње, нека свако добије оно што је заслужио.

[Милослав Самарџић]

Одлично поручниче.

Најпознатији српски ресторан у Вашингтону звао се ''Српска круна'' и постојао је у ствари негде до 2012.
Ко га је основао?

[Mitic]

Војислав Пантелић је, можда, одговор на питање о ресторану "Српска круна".

А скидам капу за Бенитову анализу о српском-бугарском рату, краљу Милану и Александру Вучићу. Постоје ту још многе сличности: напредњаци су тада и сада били на власти, а напредњаци су важили као Дворска странка, а Вучић је председник СНС-а

[Милослав Самарџић]

Јесте, мајор Војислав Пантелић је основа. Био је ресторан француске кухиње, плус ћевапи и гибаница увек.
Ко су били најпознатији гости ресторана?

[Бенито]

Официри и војници из Халјарда, који су тада били на служби у Вашингтону.
Поред њих: Драшковић, Костић, Пашић, Авакумовић, Бјелајац....

[Милослав Самарџић]

Не. Најпознатији гости били су Џон и Жаклина Кенеди.
Побројани су наравно долазили.
И зашто је, у том ресторану, Пантелић осујетио атентат на Тита, снајпером, у јесен 1963, на јужном травњаку Беле куће?