[Бенито]

Упропасти ми човек треће питање.

[ЈВуО-КГ]

По Вуковој "Даници" у београдском пашалуку 1440 села и још 850 села која су требала да припадну Србији 1830. без крушевачке нахије.

1800 села у пашалуку,и још око 700 у оним деловима који су се дигли на устанак а ван су овог смедеревског санџака.Укупно око 2500 села.Скоро свако село у просеку је имало између 30 и 50 кућа.Дешавало се и да буде више кућа у селу од наведеног броја,док су на неким локацијама постојала и она која су бројала преко 100 кућа.

Настави Пек или ко је вољан.

[ХраброСрце]

Старији познаваоци кошарке сећају се центра Звезде и репрезентације Зорана Јовановића.
Рођени стриц му је био командант корпуса и групе корпуса ЈВуО.
Како се звао ?

Љуба Јовановић Патак?

Мића да одговори на ово, остало је не одговорено.

[пек.]

Где су се све налазила села која је кнез Лазар дао Раваници?

[Vlad Alekš]

Коме је Јанко Веселиновић посветио свој роман "Хајдук Станко"?

[Вукашин Петковић]

Николи Тесли

[Mitic]

Где су се све налазила села која је кнез Лазар дао Раваници?

Вероватно у Поморављу

[пек.]

Већина у Поморављу доста њих у Браничеву и десетак њих у Мачви. У Мачви данас ниједно село нема исто име као у средњем веку док су у Браничеву већина села задржала иста имена.

[Мића Адмирал]

Старији познаваоци кошарке сећају се центра Звезде и репрезентације Зорана Јовановића.
Рођени стриц му је био командант корпуса и групе корпуса ЈВуО.
Како се звао ?

Љуба Јовановић Патак?

Мића да одговори на ово, остало је не одговорено.

Заборавих,
акт.пеш.мајор Ранко М. Стошић, команд. Јужноморавског корпуса, команд. округа Врањанског и заст.команд. Команде Јужне Србије.
Његова рођена браћа, од истог оца и мајке, били су:
др Тома Јовановић ( 1899 - 1987 ), познати српски лекар малариолог.
Ђорђе Јовановић ( деда кошаркаша Зорана Јовановића ).

[Бенито]

Живимо у времену када постоји готово општеприхваћени одијум српске нације према Енглезима. Ваљда у некој мазохистичкој страсти, Срби не само да мрзе Енглезе него им се и диве. Ако су нам Енглези заиста толико зла учинили, поставља се једно логично питање:
Да ли су нама Енглези икада ишта добро учинили?

[ЈВуО-КГ]

Живимо у времену када постоји готово општеприхваћени одијум српске нације према Енглезима. Ваљда у некој мазохистичкој страсти, Срби не само да мрзе Енглезе него им се и диве. Ако су нам Енглези заиста толико зла учинили, поставља се једно логично питање:
Да ли су нама Енглези икада ишта добро учинили?

Као политички колективитет-не знам много примера,можда чак ниједан.

Појединци из редова њиховог народа јесу чинили добра за Србију.Има примера у ПСР а има и ван тога.

Највише су уз нас били,али опет и за свој рачун,ако се сећаш тамо око обележавања сто година од почетка ПСР,када су швапски историчари и неки интелектуалци покушавали да ревидирају историју Великог рата штампајући бројне књиге,одржавајући трибине по свету,снимајући документарне филмове који нису нађли прођу у светским размерама...итд,итд.Тада је BBC кренуо озбиљно да им демонтира причу својим документарним филмовима које је гледао цео свет,британски интелектуалци су у годинама непосредно иза нас написали велики број књига везаних за тај период које су опет нашле своје место у целом свету.Нису их ни Амери мање "поклапали" у свом издању.Можда то може Енглезима да се урачуна у добро дело јер су швабе кренуле озбиљно да ревидирају причу око ПСР тј. покушали су.

[Бенито]

Живимо у времену када постоји готово општеприхваћени одијум српске нације према Енглезима. Ваљда у некој мазохистичкој страсти, Срби не само да мрзе Енглезе него им се и диве. Ако су нам Енглези заиста толико зла учинили, поставља се једно логично питање:
Да ли су нама Енглези икада ишта добро учинили?

Као политички колективитет-не знам много примера,можда чак ниједан.

Појединци из редова њиховог народа јесу чинили добра за Србију.Има примера у ПСР а има и ван тога.

Највише су уз нас били,али опет и за свој рачун,ако се сећаш тамо око обележавања сто година од почетка ПСР,када су швапски историчари и неки интелектуалци покушавали да ревидирају историју Великог рата штампајући бројне књиге,одржавајући трибине по свету,снимајући документарне филмове који нису нађли прођу у светским размерама...итд,итд.Тада је BBC кренуо озбиљно да им демонтира причу својим документарним филмовима које је гледао цео свет,британски интелектуалци су у годинама непосредно иза нас написали велики број књига везаних за тај период које су опет нашле своје место у целом свету.Нису их ни Амери мање "поклапали" у свом издању.Можда то може Енглезима да се урачуна у добро дело јер су швабе кренуле озбиљно да ревидирају причу око ПСР тј. покушали су.

Када је у Србији, почетком 1915. године, букнула епидемија пегавог тифуса, председник српске владе Никола Пашић позвао је савезнике да пошаљу лекарске тимове и помогну да се заустави епидемија која је претила десетковањем српског народа.
Уз уважавање свих лекарских мисија које су послале друге државе или су добровољно дошли, најважнија лекарска мисија стигла је из војске Уједињеног краљевства.
Војна-лекарска мисија на челу са пуковником Вилијамом Хантером брзо је увидела све размере катастрофе. Мајор Стамерс, који је имао искуства са епидемијом тифуса из Бурског рата, приступио је изради једне приручне инсталације од елемената које је затекао на терену. Та инсталација је требало да елиминише вашке као главног проузроковача и преносника пегавог тифуса.
Пошто је пуковник Хантер представио српском парламенту ту инсталацију, парламент је прихватио да то буде главно оружје у борби против пегавог тифуса. Пашић је наредио да се широм Србије пошаље план те инсталације и направи на лицу места најмање 100 таквих инсталација.
Та инсталација добила је ускоро име "Српско буре" и остало тако запамћено у историји. Заправо, ради се о "Бурском бурету". Додуше, никада није примењено у тако масивном броју. Зато су и резултати били изненађујући. Пуковник Хантер је констатовао да никада у историји није пегави тифус том брзином сузбијен и епидемија је угашена. Ово треба нагласити, јер је епидемија пегавог тифуса у Румунији, на простору данашње Словачке и Украјине трајала још најмање годину дана. Тамо није примењивано "Српско буре" у сузбијању епидемије.
Да не дужим, највећу помоћ у историји међусобних односа Енглези су Србима пружили почетком 1915. године, када је војно-лекарска мисија много помогла у сузбијању пегавог тифуса. Они су тада практично спасили Србију.
ПС југословенски комунистички историчари познати су били и по томе што су спроводили фалсификовану историју са задатком преузимања културних и историјских традиција српског народа и њиховим премештајем у оквире партизанских традиција. Тако је и измишљена прича да је "Српско буре" заправо неко "Партизанско буре". Сличну причу имали смо већ у квизу, када смо објаснили да је традиционално четничко јело био кувани чорбаст пасуљ, да би после Другог светског рата, тај пасуљ изгубио тај епитет и постао "војнички пасуљ".

[Бенито]

Да додам да, колико је мени познато, ни Ваљево ни Србија нису одали дужно поштовање лекарској мисији пуковника Хантера, нити "Српском бурету" мајора Стамерса.

[Милослав Самарџић]

Живимо у времену када постоји готово општеприхваћени одијум српске нације према Енглезима. Ваљда у некој мазохистичкој страсти, Срби не само да мрзе Енглезе него им се и диве. Ако су нам Енглези заиста толико зла учинили, поставља се једно логично питање:
Да ли су нама Енглези икада ишта добро учинили?

Као политички колективитет-не знам много примера,можда чак ниједан.

Појединци из редова њиховог народа јесу чинили добра за Србију.Има примера у ПСР а има и ван тога.

Највише су уз нас били,али опет и за свој рачун,ако се сећаш тамо око обележавања сто година од почетка ПСР,када су швапски историчари и неки интелектуалци покушавали да ревидирају историју Великог рата штампајући бројне књиге,одржавајући трибине по свету,снимајући документарне филмове који нису нађли прођу у светским размерама...итд,итд.Тада је BBC кренуо озбиљно да им демонтира причу својим документарним филмовима које је гледао цео свет,британски интелектуалци су у годинама непосредно иза нас написали велики број књига везаних за тај период које су опет нашле своје место у целом свету.Нису их ни Амери мање "поклапали" у свом издању.Можда то може Енглезима да се урачуна у добро дело јер су швабе кренуле озбиљно да ревидирају причу око ПСР тј. покушали су.

Када је у Србији, почетком 1915. године, букнула епидемија пегавог тифуса, председник српске владе Никола Пашић позвао је савезнике да пошаљу лекарске тимове и помогну да се заустави епидемија која је претила десетковањем српског народа.
Уз уважавање свих лекарских мисија које су послале друге државе или су добровољно дошли, најважнија лекарска мисија стигла је из војске Уједињеног краљевства.
Војна-лекарска мисија на челу са пуковником Вилијамом Хантером брзо је увидела све размере катастрофе. Мајор Стамерс, који је имао искуства са епидемијом тифуса из Бурског рата, приступио је изради једне приручне инсталације од елемената које је затекао на терену. Та инсталација је требало да елиминише вашке као главног проузроковача и преносника пегавог тифуса.
Пошто је пуковник Хантер представио српском парламенту ту инсталацију, парламент је прихватио да то буде главно оружје у борби против пегавог тифуса. Пашић је наредио да се широм Србије пошаље план те инсталације и направи на лицу места најмање 100 таквих инсталација.
Та инсталација добила је ускоро име "Српско буре" и остало тако запамћено у историји. Заправо, ради се о "Бурском бурету". Додуше, никада није примењено у тако масивном броју. Зато су и резултати били изненађујући. Пуковник Хантер је констатовао да никада у историји није пегави тифус том брзином сузбијен и епидемија је угашена. Ово треба нагласити, јер је епидемија пегавог тифуса у Румунији, на простору данашње Словачке и Украјине трајала још најмање годину дана. Тамо није примењивано "Српско буре" у сузбијању епидемије.
Да не дужим, највећу помоћ у историји међусобних односа Енглези су Србима пружили почетком 1915. године, када је војно-лекарска мисија много помогла у сузбијању пегавог тифуса. Они су тада практично спасили Србију.
ПС југословенски комунистички историчари познати су били и по томе што су спроводили фалсификовану историју са задатком преузимања културних и историјских традиција српског народа и њиховим премештајем у оквире партизанских традиција. Тако је и измишљена прича да је "Српско буре" заправо неко "Партизанско буре". Сличну причу имали смо већ у квизу, када смо објаснили да је традиционално четничко јело био кувани чорбаст пасуљ, да би после Другог светског рата, тај пасуљ изгубио тај епитет и постао "војнички пасуљ".

Ко је у Другом светском рату наредио примену Српског бурета, под тим именом?
Наравно, где је била епидемија тифуса.