(05-12-2019, 11:06 PM)Mitic Пише: (05-12-2019, 11:01 PM)Бенито Пише: Када су кнез Павле и Драгиша Цветковић дефинитивно преломили да потпишу Протокол о приступању Тројном пакту?
22. или 23. марта
Одлучили су још 6.марта. Тада је била седница Крунског савета. Седници су присуствовали: кнез Павле, Иван Перовић и Раденко Станковић; али и: Драгиша Цветковић, Мачек, Куловец, Цинцар-Марковић, генерал Пешић и генерал Антић.
Тада им је кнез Павле предочио како је текао његов разговор са Хитлером, на тајном састанку у Бергхофу 4.марта. На крају излагања је нагласио да, ако Краљевина Југославија не приступи Тројном пакту, може бити суочена са извесним нападом Немачке у скором року.
После тога је уследила расправа, где су се разматрали разни сценарији. На крају је дошло и до гласања. Кнез Павле није гласао. Од присутних сви су дали начелан пристанак, с тим да су неки од њих тражили посебне гаранције.
Уосталом, треба се сетити и случаја тројице југословенских поручника. Поручници: Звонимир Вучковић, Сава Конвалика и Момчило Смиљанић су на једном од својих сталних састанака одлучили да беже за Грчку. На ову одлуку су дошли зато што је брат Момчила Смиљанића био секретар у кабинету Александра Цинцар-Марковића и јавио је Момчилу да ће Краљевина Југославија сигурно приступити Тројном пакту и да је та одлука већ донета. То је било пре 9. марта када су се они одлучили за бег, што су и учинили. У Југославију су се вратили тек после пуча од 27. марта.
Дакле, разумљиво је што је кнез Павле покушавао да одуговлачи са приступањем Тројном пакту. Оно што није разумљиво је зашто је консултавао опозиционе политичаре, иако је знао да ће се они сигурно супротставити тој одлуци. Једино ако је хтео да сазна да ли ће доћи до оружане побуне и шта ће бити са њим. Али, онда је погрешио адресу оних са којима би требало да разговара.