[Бенито]

Мислим да је плоча враћена у цркву.
Ко је први писао о овоме (име аутора)?

Велибор Џомић у Погледима 1990. године.

[Александар Динчић]

Да ли је у титоистичкој Југославији постојао групни четнички споменик, посвећен четницима из Другог светског рата?

Наравно да је постојао. Наиме,
када је 2100 Арнаута и 330 муслимана из Новог Пазара кренуло да освоји и опљачка све до Рашке и "Ибром ако може и до Краљева", несметано су палили српска села, убијали све на шта су наишли, и пљачкали сву непокретну имовину.
Кад су стигли до Пиларета супротставила им се невелика Никољачка четничка чета под командом наредника Радована Ивковића. У тој неравноправној борби многи Никољичани су погинули, а сам Радован Ивковић је тешко рањен. Међутим, успели су да омогуће рекама избеглица да се домогну Рашке.
Исте вечери, 16. новембра на Ђурђиц, у Рашку је стигао Васа Поповић са положаја код села Придворице у близини Лепосавића. Васа Поповић био је четник из Ослободилачких ратова 1912-1920, и у тренутку доласка у Рашку имао је око 70 четника.
Они су се прекрстили на пијаци у Рашки и један за другим кренули према фронту. Успут су срели Максима Виријевића, председника општине Никољачке, који им је помогао да запоседну најбоље положаје на брду Бисина, 2-3 километра изнад саме Рашке. У 3 часа у ноћ са Бисине су одјекнули плотуни и експлозије. Арнаути су заустављени, а у 5 часова кроз Рашку је протрчао Машан Ђуровић и са крила напао балисте, који су почели да беже. Истог дана, 17. новембра, четници су повратили све положаје, иако их је било, веровали или не, дупло мање од нападача.( Наравно, данашња санџачка штампа и портали тврде сасвим супротно, иако за то немају ниједан доказ)
На пољима општине Никољачке, а пре свега око старе цркве Никољаче, по којој је општина и носила име, нађено је 14 тела његових брањеника. Уз њиховог команданта наредника Ивковића, који је преминуо од задобијених рана, то је чинило 15 ратника Никољачке четничке чете који су дали живот спасавајући Рашку, а можда и све до Краљева.
Крајем 1941. године, мештани општине Никољачке направили су спомен-плочу и уградили је на зиду цркве Никољаче. На тој спомен-плочи писало је:
Четницима Никољачке чете који су у борби против српских непријатеља, неустрашиво бранећи родну груду и своју браћу, положише своје младе животе.
Другови-четници Никољачке чете и грађанство општине Никољачке у знак захвалности и дубоког пијетета подиже ову спомен-плочу и то:
Команданту чете
Нареднику Радовану Ивковићу
Воднику I вода
Поднареднику Агатону Пејчиновићу
Воднику II вода
Поднареднику Миљојку Нићифоровићу
Четницима:
Марку Ћирковићу
Светозару Нешовићу
Сретену Павловићу
Милентију Нићифоровићу
Драгославу Луковићу
Ристу Нићифоровићу
Данилу Нићифоровићу
Петронију Никићу
Милисаву Дикићу
Митру Шарцу
Јевтимију Пузовић
Василију Биорцу
Филипу Лончаревић

Прошао је рат, а комунистима је некако промакло да ова плоча постоји. А онда су почеле да стижу директиве "одозго", али и "одоздо" да се спомен-плоча уклони са црквеног зида. Тадашњи свештеник цркве Никољаче био је Драган Рвовић, који је одмах обавестио надлежног епископа рашко-призренског, каснијег патријарха српског Павла, који се оштро супроставио одлуци да се плоча уклони.
Једног јутра, појавили су се радници Завода за заштиту споменика из Краљева са народном милицијом и четворицом затвореника из Титове Митровице, пошто никог другог нису нашли који би пристао да скида плочу. Ти затвореници су извалили цео кубни метар зида цркве да би извукли спомен-плочу. Доста мештана се окупило, неки су негодовали, а неки плакали и кукали због овог чина. То је био пресудан моменат да се спомен-плоча не поломи приликом вађења и да се преда цела "органима месне заједнице".
Спомен-плоча још постоји, али колико ја знам, ни данас није враћена на место на којем је стајала.
ПС имало би још шта да се дода овој причи, али и ово је предуго, а и састављено из више извора.
ППС недавно је из штампе изашла докторска дисертација Милутина Живковића, која описује област Старог Раса у Другом светском рату. Иако се подробно бавио нападом балиста и муслимана на Рашку, на Ђурђиц 1941. године, Живковић ниједан детаљ од ових које сам навео није ни поменуо у својој књизи.

Без грешке!

[Милослав Самарџић]

Мислим да је плоча враћена у цркву.
Ко је први писао о овоме (име аутора)?

Велибор Џомић у Погледима 1990. године.

Тако је.

[Бенито]

За спомен-плочу Џомић је био извор. За кратак опис битке око Рашке, из других извора.

[Александар Динчић]

Бенито, имам само примедбу по питању Милутина Живковића. Ради се о одличном историчару и истраживачу. Не може му се замерити што није у својој дисертацији навео овај детаљ, јер заиста има прегршт тих ствари из периода социјалистичке Југославије. Може се израдити читава хронологија. Ето, ја сам скоро сазнао да су комунистичке власти преправљале споменик ЖФТ у селу Вукања код Алексинца. Избрисале имена 13 стрељаних четника у Нишу. Све их Бугари похватали 19. 12. 1942.

[Бенито]

Могао је да напише најбољу историографску књигу везану за Други светски рат. Одбрана Рашке, где он није довољно јасно написао ко је одбранио ову варошицу, само је један од примера где је он подлегао утицају рецензената.
Да не говоримо о реченицама типа "ту су се квинслишке јединице и четници сукобили због извесне партизанске опасности" и сличне будалаштине.
Штета, много му је грађе дато на изволте, али је зато пристао да слугерања својим рецензентима. Вероватно да би добио неки државни посао. Колико знам још није, али полако, ко чека тај дочека.

[Александар Динчић]

Милутин, Раде и још неки уливају наду да нам историографија полако креће ка исправном колосеку.
Не смемо бити строги. Можда није желео да цитира извор из листа „Погледи“ да не би имао проблема са комисијом. Има ту дакле много разлога. Мени је његова дисертација ок.

[Милослав Самарџић]

Милутин, Раде и још неки уливају наду да нам историографија полако креће ка исправном колосеку.
Не смемо бити строги. Можда није желео да цитира извор из листа „Погледи“ да не би имао проблема са комисијом. Има ту дакле много разлога. Мени је његова дисертација ок.

Добро, има напретка, али у основи књига је неокомунизам. Ово је списак коришћене објављене литературе:

Објављени извори:
1. Bolletino dell'Archivio dell'Ufficio Storico, anno II, Numero 3–4, Roma, 2002.
2. Dedijer, Vladimir, Miletić, Antun, Genocid nad muslimanima 1941–1945. Zbornik
dokumenata i svedočenja, Sarajevo, 1990.
3. Defenitivni rezultati popisa stanovništva od 31. marta 1931. godine, knj. 1–2,
Beograd, 1937.
4. Документи о издајству Драже Михаиловића, књ. 1, Београд, 1945.
5. Драгољуб Михаиловић, Рат и мир ђенерала: изабрани ратни списи, зборник
докуменака приредили М. Весовић, Коста Николић и Бојан Димитријевић, књ.
2, Београд, 1998.
6. Zbornici dokumenta Narodnooslobodilačkog rata – TOM: II, IV, XII, XIII, XIV
7. Зећевић, Момчило, Документа са суђења равногорском покрету, књ. 1,
Београд, 2001.
8. Zločini na jugoslovenskim prostorima u Prvom i Drugom svetskom ratu, Zbornik
dokumenata, tom. I, Zločini NDH.
9. Lakić, Zoran, Partizanska autonomija Sandžaka 1943–1945 : (ZAVNO Sandžaka -
dokumenta), Beograd, 1992.
10. Nemačka obaveštajna služba, knj. IV, Beograd, 1959.
11. Saradnja četnika sa okupatorom u Crnoj Gori : dokumenti 1941-1945, urednik
Radoje Pajović, Podgorica, 1996.
12. Čekić, Smail, Genocid nad Bošnjacima u Drugom svetskom ratu – dokumenta,
Sarajevo, 1996.
13. Četnici u Crnoj Gori (saradnja sa okupatorom, zločini, žrtve): izbor dokumenata,
urednik Vlado Marković, Podgorica, 1998

[Бенито]

Идемо даље....

[Александар Динчић]

На пример, Милутин даје читав сплет дешавања везан за прву фазу операције "Шварц". Догађаји ни мени нису били познати. Одлично је покрио и подухват "Копаоник", напад на Нови Пазар, развитак четничке организације у Ибарском колашину и још много што шта. Рецимо, одличан му је приказ документа-инструкције мајору Ђорђу Лашићу из децембра 1941. године. Одмах се закључује да су партизани написали исту инструкцију и на посредан начин је дали муслиманима, који су је потом растурали с циљем компромитације четника, и такође говорили као да су је они запленили од четника (да се не сумња у њену веродостојност). Добра је дисертација.
Можемо да отворимо и посебну тему. То што користи литературу из социјалистичке Југославије није његова грешка.

[Бенито]

Отишли смо у оф. Отворите посебну тему.

[ЈВуО-КГ]

Зна ли неко колико је људи прошло 1914-1918 кроз 11. пук "Карађорђе",који је био састављен од Крагујевчана и Шумадинаца а колико се 1918. вратило у Крагујевац?Тачније 20. новембра 1918. године када се на челу пука налазио пуковник Војислав Томић,касније армијски генерал.

Кроз 11. пук је прошло 15.000 људи. Вратило их се 2.400.

[Милослав Самарџић]

На пример, Милутин даје читав сплет дешавања везан за прву фазу операције "Шварц". Догађаји ни мени нису били познати. Одлично је покрио и подухват "Копаоник", напад на Нови Пазар, развитак четничке организације у Ибарском колашину и још много што шта. Рецимо, одличан му је приказ документа-инструкције мајору Ђорђу Лашићу из децембра 1941. године. Одмах се закључује да су партизани написали исту инструкцију и на посредан начин је дали муслиманима, који су је потом растурали с циљем компромитације четника, и такође говорили као да су је они запленили од четника (да се не сумња у њену веродостојност). Добра је дисертација.
Можемо да отворимо и посебну тему. То што користи литературу из социјалистичке Југославије није његова грешка.

Има добрих података, свакако. Нпр. споразум КПЈ и албанаца/муслимана у Новом Пазару 1941. док четници покушавају да га ослободе. Али комунистички речник, и уопште подлога. Значај комуниста 1941. у долини Лима је прецењен једно 90%. Они водили српски народ у борбу... па међу њима и студент Рифат.
А кад ређа погинуле, видиш да су гинули официри, а не комунисти.

[Mitic]

То би требало да је ова дисертација

http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handl...sAllowed=y


Овај историчар није цитирао гдина Милослава и његов рад, али Раде Ристановић јесте цитирао у својој дисертацији