[Вукашин Петковић]

Није официр, цивилно лице. Министар, дипломата, Напредњак. Овај податак о абдикацији краља Милана изнео је војвода Мишић у својим мемоарима.

[Бенито]

Чедомиљ Мијатовић?

[Вукашин Петковић]

Тако је мајсторе, гроф Чедомиљ.

[Бенито]

Баш ме чуди.

[Бенито]

Не знам да ли је било питање:
Шта везује сахрану краља Александра Карађорђевића и Светосавски конгрес у селу Ба?

[Милослав Самарџић]

Не знам да ли је било питање:
Шта везује сахрану краља Александра Карађорђевића и Светосавски конгрес у селу Ба?

Пуковске заставе?

[Бенито]

Браво, али има још нешто.
А није ни Дража....

[Вукашин Петковић]

Ђуро Виловић?

[Бенито]

Ма јок, ради се о личности који је исто дело учинио у оба случаја.

[Милослав Самарџић]

Ма јок, ради се о личности који је исто дело учинио у оба случаја.

Свештеник или фотограф...

[Бенито]

Не знам да ли је било питање:
Шта везује сахрану краља Александра Карађорђевића и Светосавски конгрес у селу Ба?

Светозар Ђ. Грдијан ( Вировитица 1897- Дахау 03.07.1945); отац Ђорђе (Ђура) и мајка Ружица, девојачко Таталовић. Светозар је почео каријеру фото-репортера крајем 20- их у београдској штампи. Велики углед стекао је фотографијама са сахране краља Александра Карађорђевића, које су донеле престиж режимском гласилу "Време", јер су те фотографије биле много бољег квалитета него у другим новинама.
После тога, важан догађај у његовој професионалној каријери било је што је био део новинарске делегације коју је примио Адолф Хитлер, приликом посете Милана Стојадиновића.
По окупацији, ушао је у редакцију "Новог времена". Од 1943. године био је ангажован и у редакцији листа "Донацајтунг". Тада је у у интерном билтену протурио збирну фотографију упослених, тако што је једном новинару фото-монтажом ставио Стаљинову главу. Цео овај случај детаљно је истражио Гестапо.
Није познато на који начин је дошао у село Ба, крајем јануара 1944. године. Свакако, тамо није био без позива. Направио је тада велики број фотографија. Одмах по повратку у Београд, ухапсио га је Гестапо.
Био је заточен у "Логору ДМ" на Бањици. Последња белешка у његовом картону код BdS носила је датум 21. мај 1944. године.
Упућен је у логор Дахау. Тамо је умро на лето 1945. године, од болести и исцрпљености.
Био је ожењен Ружицом, девојачко Бенчић. Имали су једно дете.

[Бенито]

Милан Живановић.

Још ме копка ово питање, а немам времена да проверим.
Него, зна ли неко ко је сигурно био Аписов сестрић, а значајан је учесник Другог светског рата?

[Милослав Самарџић]

Не знам да ли је било питање:
Шта везује сахрану краља Александра Карађорђевића и Светосавски конгрес у селу Ба?

Светозар Ђ. Грдијан ( Вировитица 1897- Дахау 03.07.1945); отац Ђорђе (Ђура) и мајка Ружица, девојачко Таталовић. Светозар је почео каријеру фото-репортера крајем 20- их у београдској штампи. Велики углед стекао је фотографијама са сахране краља Александра Карађорђевића, које су донеле престиж режимском гласилу "Време", јер су те фотографије биле много бољег квалитета него у другим новинама.
После тога, важан догађај у његовој професионалној каријери било је што је био део новинарске делегације коју је примио Адолф Хитлер, приликом посете Милана Стојадиновића.
По окупацији, ушао је у редакцију "Новог времена". Од 1943. године био је ангажован и у редакцији листа "Донацајтунг". Тада је у у интерном билтену протурио збирну фотографију упослених, тако што је једном новинару фото-монтажом ставио Стаљинову главу. Цео овај случај детаљно је истражио Гестапо.
Није познато на који начин је дошао у село Ба, крајем јануара 1944. године. Свакако, тамо није био без позива. Направио је тада велики број фотографија. Одмах по повратку у Београд, ухапсио га је Гестапо.
Био је заточен у "Логору ДМ" на Бањици. Последња белешка у његовом картону код BdS носила је датум 21. мај 1944. године.
Упућен је у логор Дахау. Тамо је умро на лето 1945. године, од болести и исцрпљености.
Био је ожењен Ружицом, девојачко Бенчић. Имали су једно дете.

Помиње се његово презиме у четничким документима, мислио сам да је фотограф ''Гардијана''.
Пема извештају обавештајне службе из Београда, ни једна његова фотографија није успела, све су били ''црнци у тунелу'', тако да Гестапо није могао да хапси на основу фотографија. То се очигледно односи на снимке у сали, јер ни Аци Симићу нису успели, због влаге. Снимци са смотре морта да су успели, али, изгледа да их је уништио пре хапшења.
Изгледа да је он био један са оног љотићевског списка од 6.500 Дражиних људи за хапшење.

[Милослав Самарџић]

Како је откривен/ухапшен потпуковник Милан Калабић?