[Бенито]

Не, први је ово рекао генерал Фичев, начелник бугарског ђенералштаба, 1912. године. Ову претпоставку или информацију изнео је ђенералу Радомиру Путнику, начелнику српског Ђенералштаба.
Идуће 1913. године, негде крајем године, дошло је до саветовања у вези овог питања у врху Ђенералштаба, у присуству престолонаследника Александра и краља Петра, као и водећих официра, те припадника Војне обавештајне службе. Тада је регент Александар питао ђенерала Степановића и Војводу Путника да ли постоји могућност да аустроугарска војска главни удар изврши дринским правцем. Комплетно војно руководство је одбацило ову могућност.

[Перун]

Која је позната српкиња, средином 19. века, одликована турским орденом?

[Mitic]

Која је позната српкиња, средином 19. века, одликована турским орденом?

Кнегиња Персида Карађорђевић. Можда и није

[Перун]

Тако је. Следећи пут са више самопоуздања.

[Бенито]

И треће у вези војске Краљевине Србије:
Ако је ђенералштаб потценио могућност напада са Дринског правца и распоредио је своје главне снаге на удар са Дунавског правца, како је дошло до тога да српска војска победи у Церској бици?
Не морате у детаље-има много разлога. Само оно главно што је везано за тактичку поставку везану за ратну филозофију Војводе Радомира Путника.

[пек.]

Главнина војске је била код Аранђеловца одакле су брзо могли да се пребаце и на север и на запад.

[Бенито]

Тачно је то. Много тежи терен је био пред нападачем, него пред браниоцем.
Али, постоји важнији разлог, а то је разуђеност трупа. Где год је нападач налетао имао је борбу, када пробију фронт, налећу одмах на следећи фронт. Једноставно, за Аустроугаре је било најбоље да су напали између Београда и Смедерева и да форсирају Велику Мораву. Нападом Дринским правцем желели су да пресеку Србију по пола и раздвоје војску, а онда је појединачно униште.
У суштини, Путникова ратна вештина је једноставна, али је састављена из низа елемената. Да би се нападач сусрео са појмом "тоталног рата", против свих могућих снага брањеника, треба географију, војску и менталитет довести у склад. Једном речју, терен на који се тера нападач мора да буде сразмеран брањениковој филозофији да нападач ни у једном тренутку не сме створити "слободну територију" на земљи брањеника. А за такву ратну филозофију потребно је врхунско познавање географије, статистике, ратних вештина, економије војске, наоружања и још много тога.
За разлику од ове, у Априлском рату имали смо кордонски систем одбране, који је показао очајне резултате не само због промењеног начина ратовања, односно огромног утицаја авијације, као ни издаје Хрвата... Једноставно, кордонски систем одбране у Априлском рату био је постављен превише "књишки" и у многоме је преценио сопствене војне ресурсе. Али, то је већ нека друга тема.

[пек.]

Ни 1915. нису много нападали између Београда и Смедерева главни напади су били код Рама и Београда мислим да је банатска обала од Панчева до Ковина тад била мочварна.

[Бенито]

Да, али Бугари.... И тифус.
Два елемента на које Путник није рачунао.

[Mitic]

Први београдски трамвај пуштен је у саобраћај дана 14. октобра 1892. године и возио је центром града, од Калемегдана до Славије. Београд је 1892. године био један од првих градова света који је увео трамваје. Пре Београда „коњски трамвај“ су имали само Њујорк, Париз, Лондон и Берлин. У почетку су се као погон користили коњи.

Које године се у Београду појавио први електрични трамвај?

[пек.]

Да, али Бугари.... И тифус.
Два елемента на које Путник није рачунао.

Србија је хтела да нападне Бугарску пре него што је она мобилисала војску и тако је натера да ратује на страни савезника али Енглези нису то дозволили. Да ли је то зато што је Бугарска имала планове о освајању Истамбула па је Енглезима више одговарало да Бугарска ратује на страни непријатеља него да контролише Босфор?

[ХраброСрце]

Први београдски трамвај пуштен је у саобраћај дана 14. октобра 1892. године и возио је центром града, од Калемегдана до Славије. Београд је 1892. године био један од првих градова света који је увео трамваје. Пре Београда „коњски трамвај“ су имали само Њујорк, Париз, Лондон и Берлин. У почетку су се као погон користили коњи.

Које године се у Београду појавио први електрични трамвај?

1909?

[Mitic]

Први београдски трамвај пуштен је у саобраћај дана 14. октобра 1892. године и возио је центром града, од Калемегдана до Славије. Београд је 1892. године био један од првих градова света који је увео трамваје. Пре Београда „коњски трамвај“ су имали само Њујорк, Париз, Лондон и Берлин. У почетку су се као погон користили коњи.

Које године се у Београду појавио први електрични трамвај?

1909?

Први електрични трамвај се појавио у Београду већ 1894. године. А до 1904.-1905. године све трамвајске линије су биле електрифициране.


Овај податак сам био нашао негде у предратној штампи или некој е-књизи. А за дивно чудо, и неки портали су објавили су исте податке

http://tramvaj.rs/istorija-tramvaja-u-beogradu-i/

https://www.vreme.com/cms/view.php?id=883057

https://www.blic.rs/vesti/beograd/pogled...ju/4k0jt8m

[Бенито]

Да, али Бугари.... И тифус.
Два елемента на које Путник није рачунао.

Србија је хтела да нападне Бугарску пре него што је она мобилисала војску и тако је натера да ратује на страни савезника али Енглези нису то дозволили. Да ли је то зато што је Бугарска имала планове о освајању Истамбула па је Енглезима више одговарало да Бугарска ратује на страни непријатеља него да контролише Босфор?

Краљевина Србија да је хтела да нападне Бугарску, она би је напала. Није могла да је нападне из више разлога, али када то сложе ови новинари гледајући само 1915. годину, онда и дођу до закључка типа "нису дали Енглези". Дакле, комплекснија је тема, па ћемо је проћи касније кроз питања.
Углавном, нема везе са смислом војне стратегије рата против Аустроугарске из 1914. године, а то је било питање.