[Бенито]

Значи, са подручја Куршумлије је процентуално најмањи број погинулих у партизанима, ако сам Те добро разумео?

[Милослав Самарџић]

До првог светског рата Србија није производила пушке само бомбе.

У ствари, до 1928... Тада почиње производња пушке М24, по лиценци откупљених од Маузера.
А када почиње производња челичних топова?
Од 1853. прављени су од бронзе, пуњени спреда.

Почиње 1940. године.
Дакле, најважније су биле преправке пушака (100.000 једнометних кокинки у петометне, нпр) и прављење бомби, муниције, граната...

[Милослав Самарџић]

Из те општине је баш било погинулих и партизана и у каснијим војним формацијама. Тачан одговор је општина Куршумлија. Врло мало познати податак.

Како то, кад су им овамо веома успешно бежали са мобилизација (општина Александровац, онда Брус...) Уопште не знам пример да је неко погинуо у партизанима, или ''НОВЈ''.

[Александар Динчић]

Значи, са подручја Куршумлије је процентуално најмањи број погинулих у партизанима, ако сам Те добро разумео?

Да. На четничкој страни 555 погинулих. На партизанској 115.

[Александар Динчић]

Из те општине је баш било погинулих и партизана и у каснијим војним формацијама. Тачан одговор је општина Куршумлија. Врло мало познати податак.

Како то, кад су им овамо веома успешно бежали са мобилизација (општина Александровац, онда Брус...) Уопште не знам пример да је неко погинуо у партизанима, или ''НОВЈ''.

Милославе, погинули у једној општини-то је ратни срез, тј. то је 20 и више села. Ако добро памтим, у Жупском срезу је погинуло више од 200. У Бруском крају, негде око 170

[Бенито]

Динча, врло важно је да ово рашчистимо:
Да ли су горе наведени подаци за период 06. април 1941. године- 12. септембар 1944. године, за партизане или за период 06. април 1941. године- 09. мај (или још касније) 1945. године?

[Александар Динчић]

Период читавог рата, од 6. априла до капитулације Немачке. Не читате уопште шта пишем. А лепо пишем: партизански одреди, НОВЈ, Југословенска армија. Значи, ЈА не могу бити одреди из 1941. и 1942, већ само од 1945. г.

[Бенито]

Ок, тако сам и разумео, него да разјаснимо због читалаца форума.
А имаш ли раздвојено за сваки срез, губитке партизана пре 12. септембра 1944. године?

[Александар Динчић]

Нема ту срезова, то је један срез- Косанички. Партизана је пре одласка на фронт у Срему погинуло тридесетак.

[Бенито]

Е,видиш ту је један од главних проблема којим се нико више не бави, укључујући и историчаре.
Дакле, колико је Срба погинуло у партизанима пре него што су добили одређену врсту државотворности после говора краља Петра Другог ( а и ово крајње условно).
Ми смо покушали, а мислим и успели, да у књизи "Горачићи у Другом светском рату" јасно раздвојимо погинуле у партизанским јединицама и оне који су присилно мобилисани у НОВЈ и то под отвореном претњом смртне казне и конфискације имовине. Јасно се види да је број настрадалих припадника НОВЈ са подручја општине горачићке несразмерно већи за 6 месеци него у партизанским одредима исте те општине за 3 и по године, односно 6 пута дужи период.
Дакле, у маниру комунистичке историографије коју и даље баштини, Субнор манипулише овим бројевима погинулих у партизанима и НОВЈ и збраја их као јединствену војну формацију како би доказао да су Срби подржавали ту формацију, а самим тим и политику КПЈ која је и формирала ову идеолошку војску.
Да не говоримо о нетачним подацима како су неки од присилно мобилисаних у НОВЈ заправо погинули, јер знамо да су многи јавно стрељани или мучки убијени са леђа на фронту, зато што су бежали или желели да напусте редове НОВЈ, а воде се у данашњим евиденцијама као погинули у борби против непријатеља...
Дакле, ради се о крајње недопустивој манипулацији послератне комунистичке политике над жртвама Другог светског рата и идеолошком упливу у историографију, што се продужило до дана данашњег, а то се не би догодило да та политичка потреба и данас није потребна и важна.
Зато је узимање њихових података о броју погинулих и припадности погинулих у Другом светском рату не само крајње проблематично, него и недопустиво.
На жалост, ми немамо друге податке, па морамо да радимо посао државних установа, чији запослени не раде ништа, и да са скромним средствима покушамо да покријемо напоре да се истина о Другом светском рату у Краљевини Југославији сазна. Поражавајући је податак да сами Срби то уопште не цене нимало.

[Александар Динчић]

Што се тиче пописа из "Горачића" - то је показна вежба како се ради.

[Александар Динчић]

Е,видиш ту је један од главних проблема којим се нико више не бави, укључујући и историчаре.
Дакле, колико је Срба погинуло у партизанима пре него што су добили одређену врсту државотворности после говора краља Петра Другог ( а и ово крајње условно).

Свакако да је у Србији било мало (у погинулима) док их нису мобилисали и послали на Сремски фронт. Тада губици за сваку општину рапидно скачу. Ја сам погледао све немачке дневне извештаје за 1941. годину, и од 20.000 усмрћених у Србији, према њиховим подацима, око 3000 је настрадало под ознаком "комунисти".

[Александар Динчић]

Ево још једног питања везаног за подручје општине из које потичу две значајне личности: Драгољуб Мићуновић (доживотни почасни члан ДС) и почивши Александар Тијанић. Шлагворт за ова питања ми је дала нова књига Верољуба Малетића, који приказује ратне губитке за подручје општине Србац, а сам је пописао антикомунистичке жртве у овој истој општини.

Колико су Арнаути, Немци и Бугари усмртили припадника четничког покрета (у борбама, логорима и затворима) из поменуте општине Куршумлија? Прихвата се и „око“.

[Бенито]

Око 350.