(21-10-2020, 07:17 PM)Милослав Самарџић Пише: (21-10-2020, 06:40 PM)Бенито Пише: Ај да не компликујемо...
Шта вели Ћоровић зашто је Милош "мудри"?
Ништа, у томе је проблем. Не види се на шта је мислио и уопште чудно је за њега да тако користи епитете.
Иначе, као што знаш, раширено је мишљење да је у реду што је Милош испоручивао Турцима српске главе, од оне најскупље па даље редом, и што је и мимо тога убијао виђеније Србе, укључујући и једног владику, јер је, ипак, испословао аутономију.
При томе се у самом том Ћоровићевом поглављу види да аутономија Србије нема везе са Милошем (пре тога, аутономне Кнежевине су имали Молдавија и Влашка, заправо још и пре Карађорђа колико се сећам, а Грчка је, такође пре тога, стекла независност, коју ћемо ми чекати до 1878).
И уопште се у том поглављу не види шта је то било толико мудро у Милошевој политици.
Зато, ако си се ти нечега сетио, хајде...
Проблем је у томе што историчари потезе кнеза Милоша у спољној политици упоређују са потезима оних који су га наследили следећих више од пола века.
Гледај, многи мисле да је у то доба боља била аутономија од независности. То је бекраунд у односу на пример да је после Берлинског конгреса аутономна Бугарска извукла много више користи у међународним односима од тада већ независне Краљевине Србије.
Кнез Милош Обреновић је успео да из односа са Портом, Бечом и Петровградом извуче више него што је дао. То је моје дубоко убеђење, и такав случај се није поновио у српској историји. Истина је да је то било у доба јачања Царске Русије и да је то дебело допринело резултату Милошеве владавине, али има и његових заслуга у томе.
Такође, све то време постепеног пута до државности он је максимално користио да преузима елементе државне владавине на себе, пре свега, али и на кметове. Тиме је обезбеђивао и да дође до гаранције над приватним власништвом. Посебно је важно што није дозволио кметству да се постави у систему на место ага и бегова, него је сељацима дозволио власништво над земљом. Ова одлука је крунски обележила српску историју до 1945. године, а у неку руку обележава је и данас. Ми тако далекосежну политичку одлуку нисмо имали у модерној историји Србије.
Наравно да је он све ове одлуке доносио из сопственог интереса, али је занимљиво колико је он разумео шта је у интересу и Срба.
Има још једна његова особина која се може сматрати мудрошћу. То је његов осећај да у међународним односима не иде ни корак даље од остваривог. То многи покушавају да злоупотребе тако што сопствени кукавичлук пред странцима називају мудрошћу сличном "Милошу Великом". Зато и ми данас не видимо велику разлику између политичког талента једног неписменог владара, и дефетизма великих вођа у последњих пола века.
Ето то је моје мишљење на шта је Владимир Ћоровић мислио када је Милоша звао "мудри".
