[Александар Динчић]

Прва је била 23. и 24. септембра 1941. у Шапцу, на Камичку (са усташама, Шабачки летопис, стр. 113 ), мада емигрантска споменица РЗК пише да су тек у новембру исте године имали први борбу (ватрено крштење) против партизана, приликом напада на Крупањ.

[Александар Динчић]

Можда Београд?

Суково?

Мало је глупо да питам: зашто Београд и зашто Суково? Додуше, Милослав гађа Априлски рат, а он и јесте везан за сва ова места. Мисли на запаженији отпор који је пружан Немцима. А заправо у свим овим побројаним местима Немци су извршили злочине према цивилном становништву у току борбених дејстава. Исто мало познат податак јер се немачки злочини углавном везују за прве затворе и логоре.
Тако да је тачан одговор: Ужице.

[Милослав Самарџић]

Можда Београд?

Суково?

Мало је глупо да питам: зашто Београд и зашто Суково? Додуше, Милослав гађа Априлски рат, а он и јесте везан за сва ова места. Мисли на запаженији отпор који је пружан Немцима. А заправо у свим овим побројаним местима Немци су извршили злочине према цивилном становништву у току борбених дејстава. Исто мало познат податак јер се немачки злочини углавном везују за прве затворе и логоре.
Тако да је тачан одговор: Ужице.

Мислио сам да су места јачег отпора у Априлском рату, од Сукова до Сабанте, где је био и ваздушни десант, па даље...

Претешко ти је питање!

Ево једно лако:
- Која земља је 1915. прва послала екипу лекара у Србију?
Непосредно по избијању епидемија тифуса.

[Mitic]

Можда Београд?

Суково?

Мало је глупо да питам: зашто Београд и зашто Суково? Додуше, Милослав гађа Априлски рат, а он и јесте везан за сва ова места. Мисли на запаженији отпор који је пружан Немцима. А заправо у свим овим побројаним местима Немци су извршили злочине према цивилном становништву у току борбених дејстава. Исто мало познат податак јер се немачки злочини углавном везују за прве затворе и логоре.
Тако да је тачан одговор: Ужице.

Мислио сам да су места јачег отпора у Априлском рату, од Сукова до Сабанте, где је био и ваздушни десант, па даље...

Претешко ти је питање!

Ево једно лако:
- Која земља је 1915. прва послала екипу лекара у Србију?
Непосредно по избијању епидемија тифуса.

Велика Британија је послала лекаре у Србију.

А што се тиче борби четника са РЗК, можда их је било око 20

[Милослав Самарџић]

Није Британија прва послала, него...?

Преко 100 борби...

[Александар Динчић]

Треба мало друкчије формулисати питање, јер су санитетске екипе иностраних земаља боравиле код нас и пре званичног проглашења епидемије. Најпре је грчка санитетска мисија са хирургом Трикопусом допутовала у Србију (јул-август), онда је дошла и британска мисија Клер Ливинстон, затим мисија Швајцарског Црвеног крста, Српског потпорног фонда (Мабел Грујић), затим руска, са милосрдном браћом из Хиландара и још неке. Када је проглашена званична епидемија - било је више британских долазећих мисија, али у исто време су се појавили и Руси, Французи и Американци.

[Александар Динчић]

Претешко ти је питање!

100% си у праву, али сам мислио да ће неко видети Шабац и одмах повезати велико усмрћење цивила ("четника") на Мишару.

[Mitic]

Нађох неки чланак о стогодишњици Великог рата.

Непосредно по објави рата, први страни лекар који је дошао у Србију је био руски хирург, па су онда дошли лекари из Француске и Велике Британије. Прва је била руска лекарска мисија.

Neposredno po objavi rata, ruska vlada je poslala srpskoj Vrhovnoj komandi hirurga dr Sergeja Sofoterova
(Сергей Софотеров), koji je predstavljao i rusko Društvo Crvenog krsta [7, 8]. Sa sanitetskim materijalom i
opremom poslato je 8 milosrdnih sestara, 2 bolničara i pomoćno osoblje [7]. Tokom perioda 1914–1915. delovale su 4 ruske misije sa 16 lekara i velikim brojem medicinskih sestara [8]

U toku 1914. i 1915. godine, osim gubitaka i ranjavanja u borbama, dolazi do epidemije sva tri tipa
tifusa (pegavog tifusa, tj. pegavca [typhus exanthematicus], trbušnog tifusa [typhus abdominalis] i povratnog tifusa [febris recurrens]), od koga umire 35.000 vojnika i 100.000–200.000 civila [5, 6]. Kada je epidemija uzela maha, zvanično je zatražena pomoć od savezničkih zemalja [6].

U Srbiju tom prilikom dolazi 200 stranih lekara i 500 školovanih bolničarki [6]. Na poziv predsednika
Vlade, Nikole Pašića, odazvalo se 100 lekara iz Francuske [6, 9], dok je iz Engleske došlo 30 lekara koji su imali iskustva u lečenju pegavog tifusa [6].

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf...02083V.pdf

[Бенито]

Сва питања у вези лекара и мисија у току Првог светског рата била су обрађена још пре 500 страница овог Квиза. Немојте се понављати ако немате ништа епохално ново.
Динча, одлична су питања у вези легализованих четника, као и крџалија и РЗК. То нисмо, у оваквом обиму, имали до сада у Квизу.

[Александар Динчић]

Нађох неки чланак о стогодишњици Великог рата.

Непосредно по објави рата, први страни лекар који је дошао у Србију је био руски хирург, па су онда дошли лекари из Француске и Велике Британије. Прва је била руска лекарска мисија.

Neposredno po objavi rata, ruska vlada je poslala srpskoj Vrhovnoj komandi hirurga dr Sergeja Sofoterova
(Сергей Софотеров), koji je predstavljao i rusko Društvo Crvenog krsta [7, 8]. Sa sanitetskim materijalom i
opremom poslato je 8 milosrdnih sestara, 2 bolničara i pomoćno osoblje [7]. Tokom perioda 1914–1915. delovale su 4 ruske misije sa 16 lekara i velikim brojem medicinskih sestara [8]

U toku 1914. i 1915. godine, osim gubitaka i ranjavanja u borbama, dolazi do epidemije sva tri tipa
tifusa (pegavog tifusa, tj. pegavca [typhus exanthematicus], trbušnog tifusa [typhus abdominalis] i povratnog tifusa [febris recurrens]), od koga umire 35.000 vojnika i 100.000–200.000 civila [5, 6]. Kada je epidemija uzela maha, zvanično je zatražena pomoć od savezničkih zemalja [6].

U Srbiju tom prilikom dolazi 200 stranih lekara i 500 školovanih bolničarki [6]. Na poziv predsednika
Vlade, Nikole Pašića, odazvalo se 100 lekara iz Francuske [6, 9], dok je iz Engleske došlo 30 lekara koji su imali iskustva u lečenju pegavog tifusa [6].

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf...02083V.pdf

Имењаче, и пре Сарајевског атентата је било иностраних лекара у Србији. На пример, британске сестре су биле у Моравској војној болници у Нишу и сузбијале колеру која је опстала веома дуго. У Београду су били Холанђани. У Скопљу су били Грци.

[Mitic]

Сачекаћемо гдина Милослава да каже коначан одговор, сигурно има нешто интересантно


Да, наравно, све се слажем што је имењак написао у вези са лекарским мисијама. Као и увек, имењак је написао докторске одговоре


Стварно супер одговори и питања везана за Руски заштитни корпус. Мислио сам да РЗК није нешто учествовао активно у борбама, него се бавио чувањем граница, саобраћајница, привредних објеката итд.

Имам питање, али не знам тачан одговор.

Да ли у априлу 1944. године РЗК прелази у активније борбе и предузима операције против четника?

[Александар Динчић]

Највише су се борили на Дринском и Зворничком мостобрану (март-мај 1942), чак су прелазили и у источну Босну (били у саству борбене групе "Ран"). Такође су успели да заробе Дангића и Рајка Марковића. Значи, борили су се против четника и на другој обали. Други већи сукоби вођени су у источној Србији. И за време операције "Шварц" су се исто доста борили (били у саставу 724. ловачког пука). Имали су 12 погинулих од Кесеровића. И на Косову су се борили против четника. Тамо су пак чували Трепчу и наступали у одреде помоћне полиције (Хилфе полицај - ХИПО). Борили су се и против генерала Трифуновића (март-април 1943). Имали су три борбе на Гочу и Гледићу. Итд...
Више их је до септембра 1944. изгинуло од четника него од партизана. Највеће губитке од партизана су претрпели у јуну 1942, када су им пресрели воз, одвукли 11 војника и стрељали (Обрадова стена). Са партизанима су до 1944. г. имали само нешто мало веће борбе око Зворника (јун - јул 1943)- 7 погинулих. И мало када су их притисли у новембру и децембру 1941, и приликом прогона Ваљевског одреда (март 1942), са четницима К.Пећанца и жандармима. Имали су пет погинулих (укупно, од новембра до одласка партизана у Босну). Тек су у марту 1944. имали веће ангажовање против партизана (Ибар-Топлица). И у наредном периоду, нарочито у августу, приликом продора Пека Дапчевића. У том периоду су им настали и највећи губици - 60 погинулих. Ово пишем према забелешкама. Може се написати и један чланак о њиховом борбеном ангажовању.

Није баш 100, али више од 70.

[Александар Динчић]

Да ли у априлу 1944. године РЗК прелази у активније борбе и предузима операције против четника?

Не, искључиво против партизана - нарочито у Топлици. Са четницима су се Белогардејци тада почаркали код Алексиначких рудника и мало у Кључу. Озбиљнији сукоб вођен је тек у јуну 1944. године код Сопота, када су им четници убили двојицу војника. И када им је Сокић пресрео један камион и заробио војнике.

[Mitic]

Да ли у априлу 1944. године РЗК прелази у активније борбе и предузима операције против четника?

Не, искључиво против партизана - нарочито у Топлици. Са четницима су се Белогардејци тада почаркали код Алексиначких рудника и мало у Кључу. Озбиљнији сукоб вођен је тек у јуну 1944. године код Сопота, када су им четници убили двојицу војника. И када им је Сокић пресрео један камион и заробио војнике.

Одлични одговори, нема шта.

А ово за РЗК и њихове операције против четника 1944. године, видео сам у тексту Банета Гајића који је настао на основу истраживања Алексеја Тимофејева.

Издвојио сам делове из тог текста

*****

Jedini izuzetak kada je u toj fazi rata RZK učestvovao u većoj operaciji ticao se napada na monarhističke snage pod komandom predratnog oficira Keserovića na planini Kopaonik u jesen 1942. godine: Rusi su ovde držali zatvorenim jedan pravac odstupanja kao deo velikog obruča oko srpskih gerilaca. Iako nije zabeleženo da su učestvovali neposredno u masakrima seljaka i zarobljenih četnika, operacija „Kopaonik" ostala je zapamćena kao jedna od vojnih akcija sa velikim civilnim žrtvama koje su poubijali pripadnici 7. SS „Princ Eugen" divizije, domaći Nemci iz Banata.

******


Godina 1944. donosi značajne promene u toku rata u Srbiji, pa tako i u angažmanu RZK. Tokom aprila te godine, sa početkom opšte mobilizacije monarhističkih snaga na koju je pozvao general Draža Mihailović, RZK dobija naredbu da svoju pasivnu ulogu obezbeđenja saobraćajnica i rudnika izmeni u korist aktivnije borbe u nekoliko operacija usmerenih protiv „četnika": kod Valjeva, Moštanice i Bariča, sela u okolini Beograda, kao i kod Obrenovca, preduzimaju akcije u kojima od neprijateljske vatre gine više članova RZK. Ipak, ulazak sovjetske Crvene armije na teritoriju Srbije doneće ne samo pravo borbeno iskušenje za Korpus već će simbolično označiti i konačan kraj ruskog građanskog rata.

https://www.vice.com/sr/article/vbm77j/n...tskom-ratu