[Бенито]

Латиф-ага чачански, по налогу Сулејман паше Скопљака, кренуо је, почетком 1814. године, да смири бунтовно Драгачево и ухвати Милића Радовића, војводу Драгачевског, који се одметнуо у хајдуке, после пропасти из 1813. године. Пошто га није нашао, Латиф-ага заробио је његову жену и децу и одвео их у робље у Чачак. Поручио је Милићу да се преда или ћему чељад послати Скопљаку у Београд. Милић је, без размишљања, отишао у Чачак, аги на ноге. Латиф-ага био је од речи и пустио је жену и децу. Оковао је Милића и послао Скопљаку у Београд, а то је, готово сигурно, значило набијање на колац. (игром историјских околности Милић је успео да се ослободи)
Хаџи - Продан Глигоријевић подигао је буну, у пролеће исте 1814. године. Уз помоћ Милоша и Арсенија Ломе, Турци су угушили ову буну. Тада су заробили и Хаџи-Проданову породицу, а њему поручили да се преда, па ће њих пустити. Хаџи - Продан Глигоријевић није нашао храбрости да поступи као Милић Радовић, него је побегао преко Саве.
То је разлог што је народ запамтио Милића као јунака, а Хаџи-Продана није.

[Бенито]

Да ли је српска историографија имала у својој историји нешто јединствено у методологији писања неког историјског дела, било да је то монографија, синтеза или расправа? Нешто што ниједна историографија није пре српске имала?

[Vlad Alekš]

Да ли је српска историографија имала у својој историји нешто јединствено у методологији писања неког историјског дела, било да је то монографија, синтеза или расправа? Нешто што ниједна историографија није пре српске имала?

Мени на памет пада само "Вођи француске револуције" од Слободана Јовановића. Описао је један историјски период преко биографија главних револуционара: Мирабо - декадентни аристократа, Дантон - адвокат, Димурије - војник, Робеспијер - мистик.

[Бенито]

Браво, Влад! К'О из топа.
"Вођи француске револуције" прва је историјска синтеза о неком великом историјском догађају написана кроз пробране биографије главних историјских личности које су обележиле тај догађај.
ПС рек'о ајде мало да изрекламирам једну од најбољих историјских књига коју је писао један Србин. Да ако неко од млађих узме да нешто чита...

[Vlad Alekš]

Браво, Влад! К'О из топа.
"Вођи француске револуције" прва је историјска синтеза о неком великом историјском догађају написана кроз пробране биографије главних историјских личности које су обележиле тај догађај.
ПС рек'о ајде мало да изрекламирам једну од најбољих историјских књига коју је писао један Србин. Да ако неко од млађих узме да нешто чита...

То је књига која рони у дубину, скаче у висину и трчи у ширину. Што се тиче стила, то је вероватно један од врхова Београдског стила. Интересантнија је од многих авантуристичких романа. Јовановић је у тој књизи био све: и психолог и историчар и књижевник и филозоф. Колико знам, још није преведена ни на један страни језик. Штета.

[Милослав Самарџић]

Браво, Влад! К'О из топа.
"Вођи француске револуције" прва је историјска синтеза о неком великом историјском догађају написана кроз пробране биографије главних историјских личности које су обележиле тај догађај.
ПС рек'о ајде мало да изрекламирам једну од најбољих историјских књига коју је писао један Србин. Да ако неко од млађих узме да нешто чита...

То је књига која рони у дубину, скаче у висину и трчи у ширину. Што се тиче стила, то је вероватно један од врхова Београдског стила. Интересантнија је од многих авантуристичких романа. Јовановић је у тој књизи био све: и психолог и историчар и књижевник и филозоф. Колико знам, још није преведена ни на један страни језик. Штета.

Ђиласове су преведене. И Темпова чак...

[Бенито]

Оде једна бивша партизанка на састанак са четничким командантом и описа тај сусрет овако:
" Дуга коса до пола леђа, дуга брада до пола стомака. Очи као у звери, поглед лукав - имам утисак да ми је кости видео. Нокти на рукама дуги. На сваком прсту по један прстен. Душа ми је сишла у пету... Све је било по бон-тону..."
Ко потрефи који је четнички командант у питању, добиће краш чоколадицу.

[Милослав Самарџић]

Калабић?

[Бенито]

Ма, јок.

[Бенито]

Нагласак је на "душа ми је сишла у пету".
Скоро све је промашила у опису.

[Ђорђе]

Драгутин Кесеровић?

[Бенито]

Драгутин Кесеровић?

Није ни он.

[Бенито]

Војвода Милутин Јанковић.
Ово да је осетила његов поглед до костију, верујем јој 100%. Да се разумемо, она је ту била са мужем, који јој је био апсолутна заштита и гаранција, али ипак...
Занимљиво ми је да други пут видим да неко Милутина описује са дугачком брадом. И занимљиво, обе особе су високо образоване. То показује колико је сећање варљиво и колико историчари морају бити опрезни и да десет пута провере сведочанства учесника догађаја.

[Vlad Alekš]

Кад смо већ код војвода да се надовежем, а надам се да ово већ нисам питао.
Млад је ступио у четничку акцију Војводе Вука. Учествовао је у борбама у Старој Србији пре ратова, у Балканским ратовима, као и у Првом светском рату. И све је то преживео. Није преживео пуцањ српског полицајца. Био је члан Демократске странке и председник једне општине. Оптужен је као саучесник пуцњаве и убистава хрватских посланика у скупштини 1928, али је ослобођен тих оптужби. Познатији је по надимку него по имену. Ко је овај јунак?