[Mitic]

Не, од нечега другог су се много више бојали.

Можда су се бринули због Савезника ако не закасне или ако не испуне обећање са транспортом

[Бенито]

Официрска елита српске краљевске војске стиже у Драч, у јануару 1916. године. Размишљајући шта ће бити са Краљевином Србијом, која им је остала иза леђа, имали су различита мишљења. Али, око једне ствари били су сагласни.
Чега су се то највише плашили српски официри док су се седели на обали Јадранског мора, у зиму 1916. године, у потпуној неизвесности?

Улазак Бугарске у рат, иако се то у ваздуху очекивало од почетка рата, за Краљевину Србију био је "нож у леђа". Српски официри, нарочито они који су се директно сукобили са бугарском војском крајем 1915. године, видели су шта очекује становништво Краљевине Србије које је пало под шапу Бугара.
Седећи у неизвесности своје евакуације са албанске обале, видевши својим очима да су остављени и од савезника, српски официри су се бојали да ће Русија правити неки сепаратни мир са Аустроугарском или сличну комбинацију, али да ће у свим тим обртима једно бити сигурно - да ће Русија стати иза Велике Бугарске и тако анулирати све ослободилачке успехе српске војске и државе из 1912/3 године.
И то је будило код њих највеће могуће гађење.

[Милослав Самарџић]

Официрска елита српске краљевске војске стиже у Драч, у јануару 1916. године. Размишљајући шта ће бити са Краљевином Србијом, која им је остала иза леђа, имали су различита мишљења. Али, око једне ствари били су сагласни.
Чега су се то највише плашили српски официри док су се седели на обали Јадранског мора, у зиму 1916. године, у потпуној неизвесности?

Да Аустроугари из Котора на севладају Италијане на фронту испред Скадра.

[Милослав Самарџић]

Да, на почетку говоре преживели логораши, али шта каже први...

Први каже су се вести шириле брзо и да нису очекивали ништа добро.

Баш сам то хтео да кажем

Није се ништа могло сакрити, да додам

Онда је то речено у оквиру шпице. А кад почне филм, једна жена каже како су је спасиле неке Хрватице и при томе су говориле лоше о усташама.
Дакле, исто као прва сцена у филму ''Дара...''
Верујем наравно да је ова жена рекла тачно, али то није главни ток догађаја.

[Бенито]

Официрска елита српске краљевске војске стиже у Драч, у јануару 1916. године. Размишљајући шта ће бити са Краљевином Србијом, која им је остала иза леђа, имали су различита мишљења. Али, око једне ствари били су сагласни.
Чега су се то највише плашили српски официри док су се седели на обали Јадранског мора, у зиму 1916. године, у потпуној неизвесности?

Улазак Бугарске у рат, иако се то у ваздуху очекивало од почетка рата, за Краљевину Србију био је "нож у леђа". Српски официри, нарочито они који су се директно сукобили са бугарском војском крајем 1915. године, видели су шта очекује становништво Краљевине Србије које је пало под шапу Бугара.
Седећи у неизвесности своје евакуације са албанске обале, видевши својим очима да су остављени и од савезника, српски официри су се бојали да ће Русија правити неки сепаратни мир са Аустроугарском или сличну комбинацију, али да ће у свим тим обртима једно бити сигурно - да ће Русија стати иза Велике Бугарске и тако анулирати све ослободилачке успехе српске војске и државе из 1912/3 године.
И то је будило код њих највеће могуће гађење.

Да поновимо одговор.

[Mitic]

У трећој епизоди "Породице", Мира Марковић помиње како су њену мајку стрељали они чији су "наследници" данас на власти.

Питање, ко је убио Веру Милетић, мајку Мирјане Марковић?

Након ослобођења Пожаревца, партизани су убили Веру Милетић, мајку Мирјане Марковић.

То сам видео код Мишине, а он цитира један комунистички документ (документ је на другој страни)

https://www.muzejgenocida.rs/images/Velj...-trece.pdf



Цитат:

"Божовић је, поред осталих комуниста, расветљавао и
судбину Вере Милетић (једне од важних комунистичких активиста у
илегали у Београду, невенчане супруге Момчила Моме Марковића,
једног од важнијих комунистичких функционера у Србији 1941.
године, и мајке Мирјане Марковић, супруге Слободана Милошевића)
листајући прворазредну грађу насталу током њеног саслушања 1943.
године и боравка у затвору на Бањици. Божовић, међутим, није
објавио проверене чињенице до којих је дошао. Реч је о писаним
доказима (комунистичке провенијенције) да Вера Милетић није
стрељана септембра 1944. на Бањици већ су то учинили партизани
после ослобођења у Пожаревцу!"

[пек.]

Официрска елита српске краљевске војске стиже у Драч, у јануару 1916. године. Размишљајући шта ће бити са Краљевином Србијом, која им је остала иза леђа, имали су различита мишљења. Али, око једне ствари били су сагласни.
Чега су се то највише плашили српски официри док су се седели на обали Јадранског мора, у зиму 1916. године, у потпуној неизвесности?

Да Аустроугари из Котора на севладају Италијане на фронту испред Скадра.

Какви Италијани у Скадру Италијани су били само у Валони и Драчу

[Милослав Самарџић]

Официрска елита српске краљевске војске стиже у Драч, у јануару 1916. године. Размишљајући шта ће бити са Краљевином Србијом, која им је остала иза леђа, имали су различита мишљења. Али, око једне ствари били су сагласни.
Чега су се то највише плашили српски официри док су се седели на обали Јадранског мора, у зиму 1916. године, у потпуној неизвесности?

Да Аустроугари из Котора на севладају Италијане на фронту испред Скадра.

Какви Италијани у Скадру Италијани су били само у Валони и Драчу

Можда су им ту биле базе, али они су држали фронт према Котору, све док се последњи наш војник није укрцао на бродове (већином њихове). Тада је погинуло око 3.000 италијанских војника.

[Милослав Самарџић]

Официрска елита српске краљевске војске стиже у Драч, у јануару 1916. године. Размишљајући шта ће бити са Краљевином Србијом, која им је остала иза леђа, имали су различита мишљења. Али, око једне ствари били су сагласни.
Чега су се то највише плашили српски официри док су се седели на обали Јадранског мора, у зиму 1916. године, у потпуној неизвесности?

Улазак Бугарске у рат, иако се то у ваздуху очекивало од почетка рата, за Краљевину Србију био је "нож у леђа". Српски официри, нарочито они који су се директно сукобили са бугарском војском крајем 1915. године, видели су шта очекује становништво Краљевине Србије које је пало под шапу Бугара.
Седећи у неизвесности своје евакуације са албанске обале, видевши својим очима да су остављени и од савезника, српски официри су се бојали да ће Русија правити неки сепаратни мир са Аустроугарском или сличну комбинацију, али да ће у свим тим обртима једно бити сигурно - да ће Русија стати иза Велике Бугарске и тако анулирати све ослободилачке успехе српске војске и државе из 1912/3 године.
И то је будило код њих највеће могуће гађење.

Да поновимо одговор.

Зар руски цар не би пресудио пола-пола (за Македонију)?

[Бенито]

Постави се у то време. То је, релативно, кратак период историје. Прешли су Албанију, савезници не шаљу бродове, не знају ни где ће отићи... Са друге стране, они више брину о Србији коју су напустили, а велики број њих током борби са Бугарима. Изузетно је јак бекраунд балканских ратова и победа и они размишљају да се те тековине не сруше, јер знају да ће се кад-тад вратити у предкумановску Србију и то се питање не поставља.
Главни печат њихове генерације, како су и они схватали, било је што су баш они "осветници Косова". И плашили су се да им ту славу неко не узме у закулисним радњама великих сила.
Зато је ова ћосићевска прича о "Лондонском уговору" из 1915. године прави пример преумљавања српске историје, како би се оправдала комунистичка издаја Србије и српских националних интереса.
ПС наравно из те "Драчке" перспективе они нису могли знати да руски цар неће напустити Србе и да су Руси, почетком Првог светског рата, дефинитивно преломили и уместо Бугара за свог главног савезника на Балкану изабрали Србе. То је напуштено само у периоду СССР, али повратком Русије као самостална државе, тај приоритет се гаји и данас у међусобним односима. Додуше са варијацијама, али никада више нису Бугари били разлог за евентуалне несугласице.

[пек.]

Изгледа да су Руси у 19. веку имали неколико планова у исто време па су један говорили нама други Бугарима трећи Црногорцима па који им успе.

---

Официрска елита српске краљевске војске стиже у Драч, у јануару 1916. године. Размишљајући шта ће бити са Краљевином Србијом, која им је остала иза леђа, имали су различита мишљења. Али, око једне ствари били су сагласни.
Чега су се то највише плашили српски официри док су се седели на обали Јадранског мора, у зиму 1916. године, у потпуној неизвесности?

Да Аустроугари из Котора на севладају Италијане на фронту испред Скадра.

Какви Италијани у Скадру Италијани су били само у Валони и Драчу

Можда су им ту биле базе, али они су држали фронт према Котору, све док се последњи наш војник није укрцао на бродове (већином њихове). Тада је погинуло око 3.000 италијанских војника.

Ово први пут чујем ја сам по овоме што сам читао овде https://prvisvetskirat.rs/biblioteka/vel...915-godina
мислио да се српска војска повукла из Скадра за Драч док су Аустијанци преговарали са Црногорцима о капитулацији а да су борбе Италијана са Аустијанција почеле тек испред Драча кад је српска војска већ отишла у Валону.

[Бенито]

Управо тако, Пек. Из тог разлога су српски официри и имали неповерење. Тада нису знали да је улазак Бугарске у рат на страни Сила Осовине, 1915. године, био глогов колац за односе Русије и Бугарске. Самим тим, испоставило се да је њихов страх био неоправдан.

[Бенито]

Тројица најпопуларнијих певача шлагер песама у Краљевини Југославији, током тридесетих година прошлог века, били су:
?
?
?

[Шумадинац]

Тројица најпопуларнијих певача шлагер песама у Краљевини Југославији, током тридесетих година прошлог века, били су:
?
?
?

Мијат Мијатовић
Милан Тимотић
Едо Љубић