[Vlad Alekš]

Док неко не одговори на ово Бенитово питање, ево једног из новије историје.
Многи оптужују власти након 5. октобра да се распродале фабрике странцима и тајкунима. Међутим, то је радила и Милошевића администрација. Наиме, након пада Берлинског зида, поменута администрација је продала неколико фабрика странцима, па међу њима и једну, која је данас у овој "пандемији короне" заправо од стратешког значаја. Та фабрика обрађује ресурсе који су увек и лако доступни. А специфична је и по томе што има директне везе са Милошевићем и његовим ментором. Која је фабрика у питању?

Требало би да је Галеника.

А беше су и Телеком продавали.

Не. Напомињем да фабрика има везе се Стамболићем и Милошевићем.

Е онда је Техногас

Тако је.
Директор Техногаса је прво био Стамболић, а након његовог напредовања у партији, заменио га је Милошевић. Милошевић је, потом, након пада Зида, продао фабрику немачкој фирми Месер. Тако да од тада, нова фирма Месер Техногас, узима ваздух кога има свуда и од њега прави гасове који имају широку примену. На пример, сав медицински кисеоник који је актуелан од појаве короне ова фирма испоручује болницама по Србији.
Имали смо стручњаке, имали смо ваздух - поставља се питање да ли је таква фабрика морала да се прода странцима? Али авај, то је већ нека друга и дуга прича...

[Александар Динчић]

Ево још једног питања за размишљање.

Черчил-Стаљину 19. априла 1941. године (преко британског амбасадора у Москви Крипса)
„Од агената који заслужују поверење примио сам информацију достојну поверења да су Немци након што су, како су они сматрали имали Југославију у својој мрежи, то јест после 20. марта, започели транспорт у јужни део Пољске трију од пет оклопних дивизија које су се налазиле у Румунији. Оног часа кад су сазнали за српску револуцију обуставили су тај покрет. Ваша екселенција ће лако оценити значење тих чињеница“.

Подсећања ради...
Чим је Велика Британија сазнала да је Хитлер понудио Стаљину продор до Индије, тј. угрожавање британских колонија, покренула је читаву машинерију ради одвраћања Совјета од Немце. Притом је користила незавидан положај Турске, с којом је склопила споразум о узајамној помоћи ради супростављања агресији. На Стаљиново ценкање по питању деобе Турске и њених мореуза (бојазан од не заштите на Црном мору), Хитлер је одговорио у децембру 1940. године тако што је припремио план операције „Барбароса“. Након тог сазнања британска обавештајна озбиљно се укључује на Балкан и тамошња дешавања.

Питање гласи: „На којег Черчил агента (један је човек у питању) у овом допису мисли, а који је пак њему нешто раније од овог дописа пренео извештај о немачком планираном нападу на СССР“.

[Mitic]

Ево још једног питања за размишљање.

Черчил-Стаљину 19. априла 1941. године (преко британског амбасадора у Москви Крипса)
„Од агената који заслужују поверење примио сам информацију достојну поверења да су Немци након што су, како су они сматрали имали Југославију у својој мрежи, то јест после 20. марта, започели транспорт у јужни део Пољске трију од пет оклопних дивизија које су се налазиле у Румунији. Оног часа кад су сазнали за српску револуцију обуставили су тај покрет. Ваша екселенција ће лако оценити значење тих чињеница“.

Подсећања ради...
Чим је Велика Британија сазнала да је Хитлер понудио Стаљину продор до Индије, тј. угрожавање британских колонија, покренула је читаву машинерију ради одвраћања Совјета од Немце. Притом је користила незавидан положај Турске, с којом је склопила споразум о узајамној помоћи ради супростављања агресији. На Стаљиново ценкање по питању деобе Турске и њених мореуза (бојазан од не заштите на Црном мору), Хитлер је одговорио у децембру 1940. године тако што је припремио план операције „Барбароса“. Након тог сазнања британска обавештајна озбиљно се укључује на Балкан и тамошња дешавања.

Питање гласи: „На којег Черчил агента (један је човек у питању) у овом допису мисли, а који је пак њему нешто раније од овог дописа пренео извештај о немачком планираном нападу на СССР“.

Кнез Павле Карађорђевић?

Да, било је слично Твоје питање које си поставио у вези са планираним нападом на СССР.

[Александар Динчић]

Тако је, с тим што ми поента била анекс - овај допис од 19. априла. Још само када би и наша историографија то исто знала.
Ево још једног занимљивог питања... На претходним страницама сазнали смо да су четници са југословенских војницима бранили Илиџу од Немаца за време Априлског рата. Који четници су пак бранили Дервенту од усташа у истом рату?

[Mitic]

Тако је, с тим што ми поента била анекс - овај допис од 19. априла. Још само када би и наша историографија то исто знала.
Ево још једног занимљивог питања... На претходним страницама сазнали смо да су четници са југословенских војницима бранили Илиџу од Немаца за време Априлског рата. Који четници су пак бранили Дервенту од усташа у истом рату?

Можда добровољци Четничког удружења из Дервенте?

[Милослав Самарџић]

Тако је, с тим што ми поента била анекс - овај допис од 19. априла. Још само када би и наша историографија то исто знала.
Ево још једног занимљивог питања... На претходним страницама сазнали смо да су четници са југословенских војницима бранили Илиџу од Немаца за време Априлског рата. Који четници су пак бранили Дервенту од усташа у истом рату?

Озренски четнички одред војводе Митра?

[Александар Динчић]

Браво! Тачније, Добојски, мада се негде среће и као Озренски. И тада је почео заједнички ратни пут војводиних четника и кога још?

[Милослав Самарџић]

Браво! Тачније, Добојски, мада се негде среће и као Озренски. И тада је почео заједнички ратни пут војводиних четника и кога још?

Брзог одреда.

[Милослав Самарџић]

Који будући Дражин војвода и био у Никшићу, приликом одласка краља и владе априла 1941?
Поред Дангића.

[Антитоталитаран]

Који будући Дражин војвода и био у Никшићу, приликом одласка краља и владе априла 1941?
Поред Дангића.

Александар Јанковић?

[Милослав Самарџић]

Који будући Дражин војвода и био у Никшићу, приликом одласка краља и владе априла 1941?
Поред Дангића.

Александар Јанковић?

Није. Један од 28 Дражиних војвода.

[Перун]

Мило Ракочевић?

[Милослав Самарџић]

Мило Ракочевић?

Није. Одговор је помало неочекиван... очигледно је да су такве ствари историчари прескакали.

[ХраброСрце]

Требало би да је Остојић.