Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

(10-04-2021, 08:38 PM)ХраброСрце Пише:  Требало би да је Остојић.
Могуће. Остојић и Лалатовић су одлетели, али не знам са ког аеродрома.
Зна ли неко?
Дакле, ако и јесте Остојић, остаје још један познати војвода...
Одговори

(10-04-2021, 09:04 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(10-04-2021, 08:38 PM)ХраброСрце Пише:  Требало би да је Остојић.
Могуће. Остојић и Лалатовић су одлетели, али не знам са ког аеродрома.
Зна ли неко?
Дакле, ако и јесте Остојић, остаје још један познати војвода...


Не знам да ли се војвода помиње у дневнику Ракића, Краљевог ађутанта. Тај дневник је открио Момчило Павловић и на следећем линку се налазе делови тог дневника.


https://www.danas.rs/nedelja/pravac-izvl...-petra-ii/

Само је Мина Станковић био на аудијенцији код Краља 31. маја 1941. у Јерусалиму.
Одговори

Да, али он је отишао, а питање се односи на војводу који је остао, дакле за војводу проглашен 1942.
Одговори

Шта ли си сада ископао? Баја
Одговори

(10-04-2021, 09:04 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(10-04-2021, 08:38 PM)ХраброСрце Пише:  Требало би да је Остојић.
Могуће. Остојић и Лалатовић су одлетели, али не знам са ког аеродрома.
Зна ли неко?
Дакле, ако и јесте Остојић, остаје још један познати војвода...
Остојић и Лалатовић су одлетели из Херцег Новог, ако се добро сећам, хидро-авионом, са више различитих авиона. После одласка дела те ескадриле, убили су се Спасић и Машера.
У сваком случају, они нису били на Капином пољу.
За мене је велико изненађење да је било ко од будућих војвода уопште био са тада са краљом Петром. Да је био неко од познатих каснијих официра, попут Павловића, то је сасвим логично, па чак и неко од предратних војвода, попут Бирчанина, али ови каснији војводе, то ми је ново...
Евентуално, Јевђевић... Ко ће њега да по'вата... Smile
Одговори

(10-04-2021, 10:44 PM)Милослав Самарџић Пише:  Да, али он је отишао, а питање се односи на војводу који је остао, дакле за војводу проглашен 1942.

Можда Блажо Ђукановић?

Пошто је он тада боравио у Никшићу, географија ме асоцирала да није он, али не мора да значи.

Мислим да је Бенито тачно одговорио.
Одговори

Браво, Јевђевић!
А по ком основу? Која функција?
Одговори

(11-04-2021, 12:42 AM)Милослав Самарџић Пише:  Браво, Јевђевић!
А по ком основу? Која функција?

Можда као заступника југословенске владе?
Одговори

(11-04-2021, 03:44 PM)Mitic Пише:  
(11-04-2021, 12:42 AM)Милослав Самарџић Пише:  Браво, Јевђевић!
А по ком основу? Која функција?

Можда као заступника југословенске владе?
Вруће...
Одговори

(11-04-2021, 12:42 AM)Милослав Самарџић Пише:  Браво, Јевђевић!
А по ком основу? Која функција?
Ово је иста прича као и о Валтеру, коју сам својевремено покренуо, па попио пацке од Ватре. Касније је Александар Динчић пронашао документ који доказује да је војска унапред направила план отпора у случају окупације.
У овом случају, влада или министарски савет под председништвом ђенерала Душана Симовића, а можда и раније (то је требало давно истражити), донели су одлуку о полицијским и цивилним органима или групама, које требају заштити и ободрити народ у случају да влада не буде у земљи или не буде могла да функционише и да их заштите од унутрашњих непријатеља, пре свих фолксдојчера.
Дакле, влада је овластила једног свог министра да оформи две групе са том сврхом; једну за полицијске потребе, а другу за политичко-пропагандне. У овој другој групи био је Јевђевић.
Влада је овластила Богољуба Јевтића, министра саобраћаја, да оформи и координира рад ове две групе.
Иначе, ово објашњава и појава великог броја жандармеријских официра и подофицира на челу више четничких одреда, и њихово касније унапређивање у оквиру Дражине војске. Дакле, велики број њих је био део те групе коју је формирао Јевтић.
Одговори

Тако је. Само што се то десило пре Симовића, од 1. јануара 1941. Јевђевић је функционер владе по тим питањима, тако да с почетком рата креће у оним аутомобилским колонама, преко Рудника, па даље...
Из овог што си погодио за Јевђевића види се да владаш материјом и да си добар историчар и уједно колико су они други далеко од тебе.
Одговори

И наша Википедија уме да погоди без цитирања извора.

Под одредницом "Доброслав Јевђевић" стоји да га је премијер Богољуб Јевтић 1935. поставио за шефа пропаганде југословенске владе.
Одговори

(11-04-2021, 05:59 PM)Милослав Самарџић Пише:  Тако је. Само што се то десило пре Симовића, од 1. јануара 1941. Јевђевић је функционер владе по тим питањима, тако да с почетком рата креће у оним аутомобилским колонама, преко Рудника, па даље...
Из овог што си погодио за Јевђевића види се да владаш материјом и да си добар историчар и уједно колико су они други далеко од тебе.
Моје мишљење је да је до овога дошло и раније. Пресудно је било предавање које је ђенерал Живко Павловић одржао пред ограниченим бројем чланова Српског културног клуба. Тада је српска елита дефинитивно преломила да се Краљевина Југославија не може војно одбранити пред Немачком.
Иако су тада били у ванпарламентарној опозицији, чланови СКК имали су велики углед и утицај на политичке странке, поготово појединце у врху политике и круне. Почели су да врше утицај и ово је један од њих.
Наравно, ово је крајње лично мишљење, које треба доказати изворима. На жалост, то ће бити јако тешко јер је архив војно-обавештајне службе ВКЈ, као и полицијских органа те државе, после рата био предметом сталне обраде коју је радила удба, а пре ње, вероватно, и Гестапо и НКВД.
Па ипак, мислим да се може наћи у нашим архивима много доказа о припремама за делатност органа Краљевине Југославије, пре свега војске и полиције, па и правосуђа, у случају окупације.
Одговори

Ма Бенито је the best!
Поред Пећанца, Илије Трифуновића Бирчанина, Мине Станковића још један четнички војвода имао је пуномоћје да може да организује одреде за наставак рата. О којем се војводи ради?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 61 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним