[Бенито]

Не, двојица сасвим заборављених.

[Милослав Самарџић]

Онда боље кажи одмах...

Како се звао Крагујевац пре 15. века?

[пек.]

Крагујев Трг, Петровац можда и Лепеница (тако пише Живојин Андрејић).

[Mitic]

Прво:
Познато је колика је улога Јана III Собјеског била у победи хришћана над Османлијама, 1683. године, и растурању турске опсаде Беча.
Чак двојица српских песника написали су оде и хвалоспеве о Пољацима и њиховој храбрости.
Како су се звала ова два заборављена српска песника?

Да покушам нешто:

Да није Павле Соларић један од њих?

[Бенито]

Прво:
Познато је колика је улога Јана III Собјеског била у победи хришћана над Османлијама, 1683. године, и растурању турске опсаде Беча.
Чак двојица српских песника написали су оде и хвалоспеве о Пољацима и њиховој храбрости.
Како су се звала ова два заборављена српска песника?

Петар Канавеловић написао је две песме и послао их пољском краљу, а Петар Богашиновић (1625-1700) је написао Обкружење Беча града. Ово дело било је изузетно популарно и доживело је три издања.
Ова два Србина из Далмације и даље су предметом спора између српске и хрватске историје књижевности, јер их западне комшије присвајају као део своје културе, што они никада нису били.
Следи друго....

[Бенито]

У истом периоду европске историје један заборављени српски културни делатник превео је са пољског језика једно књижевно дело.
Ко је био тај Србин и о ком делу се ради?

[Милослав Самарџић]

Крагујев Трг, Петровац можда и Лепеница (тако пише Живојин Андрејић).

Андрејић у ствари пише - Лепеница или Лепенац. То су иначе нова истраживања, уобичајено је да се Крагујевац први пут помиње у једном турском попосу.
Међутим, град је псотојао још од Немањића, као средиште Жупе. Тврђава се налазила где је данашње насеље Бресница и где је, иза, Метино брдо. Била је величине отприлике Крушевца.
Али, од КГ тврђаве, односно града Лепенице/Лепенца, није остао ни један камен.
Када су и како нестале две последње Дон жон куле?

[Бенито]

У истом периоду европске историје један заборављени српски културни делатник превео је са пољског језика једно књижевно дело.
Ко је био тај Србин и о ком делу се ради?

Гаврило Стефановић Венцловић био је монах, преводиоца и писац, део монашког братства из манастира Рача које је, током 17 века, чувало српску културу од нестајања. Пошто су Османлије, 1688. године, коначно девастирали манастир Рачу, Венцловић је отишао у Сент Андреју. Тамо је његов рад постао много пута плодоноснији. Говорио и писао на најмање петнаестак језика. Утицао је знатно на српску лингвистику, на више начина, а посебно зато што је први у Срба користио словне ознаке: ћ, ђ и џ.
Једна од најважнијих личности у историји наше културе.
Он је, крајем 17 века, превео са пољског језика дело Историја барона Цезара.

[Милослав Самарџић]

Свака част за ово!
Читао сам Венцлоцићеву књигу, коју је објавио Милорад Павић некада.
Нисам знао да је он први користио ћ, ђ и џ?

[Бенито]

Јесте, читав век пре Вука Стефановића Караџића. Уосталом, под Венцловићевим утицајем је Вук узео ове три словне ознаке.

[Бенито]

И треће питање у вези односа Срба према Пољацима:
Крајем 18 века излазио је један српски лист. Ниједан његов број није био без текста о Пољацима.
Како се звао тај лист и ко је био његов главни уредник?

[Милослав Самарџић]

И треће питање у вези односа Срба према Пољацима:
Крајем 18 века излазио је један српски лист. Ниједан његов број није био без текста о Пољацима.
Како се звао тај лист и ко је био његов главни уредник?

Постојао је, мислим, само Славеносербски магазин, уредник Захарије Орфелин.

[Бенито]

И треће питање у вези односа Срба према Пољацима:
Крајем 18 века излазио је један српски лист. Ниједан његов број није био без текста о Пољацима.
Како се звао тај лист и ко је био његов главни уредник?

Постојао је, мислим, само Славеносербски магазин, уредник Захарије Орфелин.

Постојао је само Славеносербски магазин, али средином 18 века... А изашао је само један број.
Ради се, заправо, о листу Славеносербске вје(ро)домости, који је излазио у Бечу, између 1792 и 1794. године. Они су често писали о Пољацима. Уредник овог листа био је Стефан Новаковић (?-1823), који је био и секретар митрополита Путника.
Овај трилинг питања имао је за поенту да читачи овог квиза схвате да су Срби, од пропасти српске државе, а нарочито током 17 и 18 века, у Пољској видели свој словенски идеал... Падом и пропашћу Пољске краљевине, а јачањем Руске царевине, фокус Срба са Пољака пребацује се на Русе.
Као што рече један историчар, оно што су Србима били Руси од 18 века наовамо до данас, то су исто нашим прецима били Пољаци до краја 18 века.

[Мића Адмирал]

Benito, kojem velikom fudbaleru i jos vecem treneru su komunisti ubili brata cetnika ?