(26-05-2021, 11:57 PM)Црнотравац Пише: Да поставим и ја једно питање:
У ком српском селу су комунисти од цркве направили "јавну кућу", да би другови и другарице имали где да се друже до јутра? Читава конструкција се срушила, било је тешко рањених. Искрено, жао ми је ако је ико преживео.
Реч је о цркви у Дрежници, српском селу у Горском Котару, током јесени и зиме
1942/43. Ко има јак стомак може да погледа детаље у мемоарима Вељка Ковачевића (Ратна сјећања, Војноиздавачки и новински центар, Београд, 1989). Овај протомонтенегрин је послат међу Србе да их, глумећи Србина, потпуно залуди. Нажалост, успео је.
...Под притиском црква је стављена на располагање омладини. Рат је, невоље су велике, али млади нису заборавили младост, ни своје потребе. Негдје су се морали окупљати, играти, забављати, па бога ми и заљубљивати, што се за ту посљедњу годину дана дешавало више него икад раније...
...И ево прве ноћи и - свечаног отварања омладинског дома у партизанском смислу. Која стотина младића и дјевојака, уз музику и пјесму, заиграла је пуном снагом. Орило се све до зоре. Тресли су се и под и црква...
...Све до једне ноћи почетком 1943. године. Једна помамна игра, једно младалачко надметање, а онда... Лом... И загрмјела је конструкција и заједно са играчима сурвала се као у провалију. Крш, јауци, запомагање. Измијешали се дрвенарија и људска тијела. Поломљених руку, ногу, ребара, разбијених глава, повријеђених кичми је напретек. Ипак, неком лудом срећом нико није погинуо. Међу најтеже повријеђенима је Милка Куфрин, секретар СКОЈ-а Хрватске, ватрена и неустрашива омладинка. Она је повриједила кичму, коју никад неће потпуно излијечити...
