[Почетник]

То је класичан комунистички модус операнди.
Пошто је пре рата црквена порта била место где се после литургије веселило и коло играло комунисти су искористили ту чињеницу и направили "дом омладине" где су правила понашања изопачена за 180 степени.
Нисам знао за овај случај у Дрежници, али знам како су се хравмовне славе до 70-их гасиле у Лици.
Првих пар година након рата храмовна слава се обележавала у црквеној порти, поред девастираног храма, без свештеника (кога су у рату убиле или усташе или партизани јер је био за четнике) али на дан кад по црквеном календару пада. Без литургије и конкретног верског садржаја, али се знало да се иде нпр. на Малу Госпојину.
Након тога је обележавање храмовне славе измештено из црквене порте и пребацивано испред задружног дома. Опет без свештеника јер су околности биле такве да СПЦ није била у стању да ишколује онолики број свештеника колико је упражњених места било. И опет су се певале "борбене" без икаквог претходног верског садржаја, али су се људи и дање традиционално окупљали на исти дан кад и њихови преци.
На крају, негде средином 80-их (1970 и неке) се и од тога одустало и свело се на то да се испред задружног дома слави 27. јули дан устанка "народа хрватске" и за цркву је мало ко марио. А и ти који су се држали у датим околностима онако како су научени пре рата су добили поспрдан епитет "задушне бабе".
Епилог свега је олуја. Падосмо јер паду бесмо склони. Свако да се поучи на нашем примеру, јер паметан учи из туђих грешака а будала из својих.

[Бенито]

То је класичан комунистички модус операнди.
Пошто је пре рата црквена порта била место где се после литургије веселило и коло играло комунисти су искористили ту чињеницу и направили "дом омладине" где су правила понашања изопачена за 180 степени.
Нисам знао за овај случај у Дрежници, али знам како су се хравмовне славе до 70-их гасиле у Лици.
Првих пар година након рата храмовна слава се обележавала у црквеној порти, поред девастираног храма, без свештеника (кога су у рату убиле или усташе или партизани јер је био за четнике) али на дан кад по црквеном календару пада. Без литургије и конкретног верског садржаја, али се знало да се иде нпр. на Малу Госпојину.
Након тога је обележавање храмовне славе измештено из црквене порте и пребацивано испред задружног дома. Опет без свештеника јер су околности биле такве да СПЦ није била у стању да ишколује онолики број свештеника колико је упражњених места било. И опет су се певале "борбене" без икаквог претходног верског садржаја, али су се људи и дање традиционално окупљали на исти дан кад и њихови преци.
На крају, негде средином 80-их (1970 и неке) се и од тога одустало и свело се на то да се испред задружног дома слави 27. јули дан устанка "народа хрватске" и за цркву је мало ко марио. А и ти који су се држали у датим околностима онако како су научени пре рата су добили поспрдан епитет "задушне бабе".
Епилог свега је олуја. Падосмо јер паду бесмо склони. Свако да се поучи на нашем примеру, јер паметан учи из туђих грешака а будала из својих.

Бољи пост на овом форуму одавно нико није написао.

[Mitic]

Био је поморац, математичар и песник из Боке Которске. Оснивач је прве поморске школе у Боки пред крај XVII века.

Млетачки сенат му 1698. поверава поморску обуку 17 руских племића које је Петар Први Велики послао да се оспособе за поморске официре.

Ова чињеница говори о угледу који је (и не само он) уживао у Венецији, поморској велесили тога времена.

О ком Србину се ради?

[смедерево]

Био је поморац, математичар и песник из Боке Которске. Оснивач је прве поморске школе у Боки пред крај XVII века.

Млетачки сенат му 1698. поверава поморску обуку 17 руских племића које је Петар Први Велики послао да се оспособе за поморске официре.

Ова чињеница говори о угледу који је (и не само он) уживао у Венецији, поморској велесили тога времена.

О ком Србину се ради?

Марко Мартиновић?

[ХраброСрце]

Матија Змајевић?

[Mitic]

У питању је Марко Мартиновић.

Смедерево је тачно одговорио.

[Бенито]

Када се помене Први српски устанак, органски део тог величанственог подухвата били су многи свештеници и монаси, од којих су многи и страдали током тих година. Један од њих, прота Матеја Ненадовић, постао је једним од важних личности српске историје и запамћен је не само као устанички вођа, него и као један од најважнијих дипломата нове српске историје. Међутим, често се заборавља да је још пре њега, један монах много учинио у свом дипломатском напору да Први српски устанак буде што успешнији.
Како се звао тај чувени монах?

[Mitic]

Када се помене Први српски устанак, органски део тог величанственог подухвата били су многи свештеници и монаси, од којих су многи и страдали током тих година. Један од њих, прота Матеја Ненадовић, постао је једним од важних личности српске историје и запамћен је не само као устанички вођа, него и као један од најважнијих дипломата нове српске историје. Међутим, често се заборавља да је још пре њега, један монах много учинио у свом дипломатском напору да Први српски устанак буде што успешнији.
Како се звао тај чувени монах?

Хаџи Рувим или Хаџи Ђера?

[Бенито]

Не. Овај је ишао у озбиљне дипломатске мисије. Познавао је и руског Императора и османског султана. Познавао је и озбиљно сарађивао са свом тројицом српских вођа тога доба: Петром Првим Петровићем, митрополитом Стефаном Стратимировићем, а између њих и Карађорђем... Убили су га Турци.

[Mitic]

Не. Овај је ишао у озбиљне дипломатске мисије. Познавао је и руског Императора и османског султана. Познавао је и озбиљно сарађивао са свом тројицом српских вођа тога доба: Петром Првим Петровићем, митрополитом Стефаном Стратимировићем, а између њих и Карађорђем... Убили су га Турци.

Хаџи Георгије Дедчић?

Али нисам сигуран ни за њега.

[пек.]

Арсеније Гаговић

[Бенито]

Арсеније Гаговић

Тако је, пек..
Може даље...

[Бенито]

Ајде онда друго о заборављеним пионирима дипломатије модерне српске државе:
Био је професор немачког језика и историје на Великој школи у Београду, доцније учитељ српске деце у Трсту и трговац у Влашкој. Није оставио дубок траг, а да није било интрига о њему, могао је постати врло значајна личност српске историје.
Ко је био овај човек?

[Mitic]

Ајде онда друго о заборављеним пионирима дипломатије модерне српске државе:
Био је професор немачког језика и историје на Великој школи у Београду, доцније учитељ српске деце у Трсту и трговац у Влашкој. Није оставио дубок траг, а да није било интрига о њему, могао је постати врло значајна личност српске историје.
Ко је био овај човек?

Миљко Радоњић