[Милослав Самарџић]

Зашто званична историографија у Србији и даље не признаје, не види, или како већ, ово писмо:
https://www.pogledi.rs/poslednje-drazino...sHIrnmxITE

Не уклапа се у концепт, па сигурно због тога не разматрају то писмо.

Тако је. Јер они се држе Удбине верзије, да се Дража одмах вратио у околину Вишеграда, дакле око 1. октобра 1941, а из околине Вишеграда није била могућа курирска веза, јер су сви мостови около били порушени и возови нису саобраћали.

[пек.]

Ко је средином 19. века писао да су босански муслимани верски фанатици док Албанце не занима вера и да су муслимани у новопазарском санџаку Албанци који су почели да говоре српски ?

[Шумадинац]

Познато је да су комунисти многе наше великане који им нису били при руци преправљали, фалсификовали па и избацивали читаве "јеретичке" пасусе. Тако је било и са једним нашим великаном коме су нпр. речи после убиства Краља Александра 1934. гласиле "Само прави Хрвати и Словенци знаће да је слобода плаћена српском крвљу" изменили у "Сви Хрвати и Словенци знају да је слобода плаћена српском крвљу" Дакле, у њихову корист.

Други случај је у депеши Совјетској академији и науци 2. октобра 1941. прецртан део његовог текста црвеном линијом и то: "То су идеали којима се руководи наш млади краљ Петар II продужавајући ослободилачку борбу из савезничког Лондона, то је суштина борбе српских четника и отпора окупаторским властима целог народа."

О ком нашем великану је реч?

[Милослав Самарџић]

Никола Тесла.

[Шумадинац]

Да

[пек.]

Ко је средином 19. века писао да су босански муслимани верски фанатици док Албанце не занима вера и да су муслимани у новопазарском санџаку Албанци који су почели да говоре српски ?

Гиљфердинг стварно је добро познавао Србе  рекао је нешто слично као Арчибалд Рајс.

[Ђорђе]

Пред другим светом гвоздени канцелар; пред краљевима осећајан и узбудљив као трубадур.

Ко је то био?

[ХраброСрце]

Бизмарк?

[Ђорђе]

Не, овај је наше горе лист. Волео је да се носи попут Бизмарка али далеко да је био Бизмарк.

[пек.]

Неки Гарашанин?

[Ђорђе]

Нису ни Илија ни Милутин Гарашанин. Илија није сарађивао с краљевима док је Милутин био све само не осећајан.

У питању је Владан Ђорђевић, председник министарског савета Краљевине Србије између октобра 1897. и јула 1900. године, председник београдске општине и један од оснивача Црвеног крста и Српског лекарског друштва. Овим речима га је описао Слободан Јовановић у једном свом делу о Обреновићима, желећи да истакне својеврсно двојство личности Владана Ђорђевића: један оштри и захтевни администратор у свакодневним пословима и управи, а потпуно другачија "душа" када је требало разговарати са краљевима Обреновићима. Заправо, та друга "душа" се потпуно повијала пред вољом краља Милана.

Слободан Јовановић ту нарочито истиче Ђорђевићев стил  у писању дела "Крај једне династије", где Ђорђевић изузетно детаљно и романтичарски прилази описима дешавања у којима је учествовао он, краљеви Обреновићи и друге његове колеге-ривали из политичког и јавног живота тадашње краљевина. Ко је читао "Крај једне династије", разумеће зашто Јовановић тако наводи.

[пек.]

Ко је у српској књижевности први писао о светом пламену у Јерусалиму на Велику суботу?

[Бенито]

Ко је у српској књижевности први писао о светом пламену у Јерусалиму на Велику суботу?

Црњански или Винавер.

[пек.]

Не још Арсеније Чарнојевић а пре њега кратовски митрополит Михаило 1650.
Има у књизи "Света земња у српској књижевности од 13. до 18. века од Томислава Јовановића.