24-09-2021, 09:02 AM
Да, бугарска окупациона управа је спроводила геноцид, може се рећи. И свака част за питање.
Бугари су правили спискове, кренули са интернацијом неподобних па су после кренули да убијају свештенике и учитеље, јер су они били брана насилној бугаризацији. (Пример из породичне историје, мој деда је као дете био одведен у логор за присилни рад у Бугарској током Другог св. рата. На крају је пуштен).
Ево, има један рад у вези са бугарским масовним злочинима у Врању током Првог св. рата и да цитирам неке делове:
"Одбијање Врањанаца да се бугаризују је имало стравичне последице. Само у првих 6 месеци окупације, Бугари
су убили у врањском крају око 4.000 грађана, међу којима је било око 500 интелектуалаца. 23 Насиље бугарских окупатора је извршавано у три фазе: 24
1. Прва фаза је подразумевала уништење интелигенције и угледних људи.
2. Друга фаза се заснивала на уништењу жена, које су
према бугарској перцепцији сматране веома опасним непријатељима (вероватно из разлога што су децу училе матерњем
језику и васпитавале у српском националном духу).25 Бугари
су “посебно опасним” сматрали жене из врањског и топличког краја и стога су им забрањивали да се слободно крећу и
путују. То су могле чинити једино уколико су биле спремне
да путују са бугарским културним друштвом, што је подразумевало да се добровољно бугаризују и одрекну српског
порекла.
3. Последња, трећа фаза је тежила уништењу свега онога што је било синоним за српско национално биће.
..........
Да би успели у својим фашисоидним идејама бугарски
окупатори су морали да промене свест аутохтоног српског
становништва у Врању. Како им је то ишло веома тешко,
определили су се за разне варијанте културног геноцида.
Једна од забрана која је одмах уведена приликом окупације
Врања јесте – забрана употребе српског језика. Врањанци су
морали не само да подносе документа на бугарском језику,
већ им је било забрањено да комуницирају на матерњем, тј.
српском језику. Једна од тих бескрупулозних мера у оквиру
спровођења културног геноцида је било спаљивање српских
књига28 , што је учињено наредбом Главног штаба Бугарске,
3. маја 1916. године. Како истиче Јован Хаџи Васиљевић у
својим записима, деца у Врању су вадила своје књиге из ватре,
иако су им бугарски војници претили силом.29
.......
Уништење националног идентитета није могло да се
изврши док год је постојао јак утицај српске православне цркве,
која је вековима била духовни стожер српског народа.
Да би наметнули утицај бугарске цркве, окупатори су морали
најпре да се обрачунају са српским клером. То су радили
на веома перфидан начин, вршећи тајне егзекуције (како не
би изазвали револт код становништва) и депортујући српске
свештенике у заробљеничке логоре у Бугарској, из којих се
већина никада није вратила. Према подацима Међусавезничке комисије
коју су сачињавала 3 Срба, Француз Бонасије и
Енглез Х. Б. Мен, у Јужној Србији је убијено укупно 150 свештених лица. 32
Само у врањском округу је од 1915. до 1916.
године убијено 42 свештеника.33
Многа свештена лица су покушала самоубиство, како не би отишла у бугарске логоре
у којима их је чекала најгора тортура.
Припадници православног српског клера су одвођени у Бугарску преко власинских планина,
ходајући 7-10 дана. У затвореништву су многи
умрли од пегавог тифуса и осталих заразних болести, услед
нехигијенских услова.
..........
Геноцидне намере бугарских освајача се виде најексплицитније из тајног документа који је донет 29. маја 1918.
године под називом “Инструкција војне инспекције Моравске области”. У овом документу се између осталог наводи и
следеће: “Да би се спровела бугаризација ове области, треба претходно уништити све што је српско, па ће се тако на
рушевинама србизма изграђивати бугаризам”.35
“Опасност” од српских жена је наглашена у овом документу јер су биле оквалификоване као “најзначајнији и најжешћи шовинисти”.36
.........
Бугари су користили разне методе мучења: вешање за
руке и ноге, паљење сламе испод главе, чупање женама дојки
клештима, спуштање жртава у бунар где би и умирали у најгорим мукама…Посебно се радило на психичком кажњавању
цивилног становништва. Смишљане су најгнусније методе за мучење, попут приморавања жена у црнини да играју
уз музику на гробовима својих најмилијих, под претњом да
ће бити убијен и остатак породице уколико не послушају
наредбу.50 Силовања која су била масовна и која су најчешће
извршавали бугарски чиновници и официри, можемо уврстити у психофизички облик тортуре. С обзиром да окупатори нису марили ни за животе оних најневинијих, а то су
свакако деца, силована су и деца од 12 година. 51 Неретко су
се силовала деца пред мајкама и обратно. За убијање српског
живља бугарски окупатори су претежно користили бајонете,
али је било и дивљачких облика политичких убистава, попут кувања у казану. 52
https://ips.ac.rs/publications/teror-bug...skog-rata/
Извор: Марија Ђорић, "ТЕРОР БУГАРСКИХ ОКУПАТОРА У ВРАЊСКОМ КРАЈУ ЗА ВРЕМЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА", НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС, Година XI, vol. 23, Број 2/2015, стр. 181-200
Бугари су правили спискове, кренули са интернацијом неподобних па су после кренули да убијају свештенике и учитеље, јер су они били брана насилној бугаризацији. (Пример из породичне историје, мој деда је као дете био одведен у логор за присилни рад у Бугарској током Другог св. рата. На крају је пуштен).
Ево, има један рад у вези са бугарским масовним злочинима у Врању током Првог св. рата и да цитирам неке делове:
"Одбијање Врањанаца да се бугаризују је имало стравичне последице. Само у првих 6 месеци окупације, Бугари
су убили у врањском крају око 4.000 грађана, међу којима је било око 500 интелектуалаца. 23 Насиље бугарских окупатора је извршавано у три фазе: 24
1. Прва фаза је подразумевала уништење интелигенције и угледних људи.
2. Друга фаза се заснивала на уништењу жена, које су
према бугарској перцепцији сматране веома опасним непријатељима (вероватно из разлога што су децу училе матерњем
језику и васпитавале у српском националном духу).25 Бугари
су “посебно опасним” сматрали жене из врањског и топличког краја и стога су им забрањивали да се слободно крећу и
путују. То су могле чинити једино уколико су биле спремне
да путују са бугарским културним друштвом, што је подразумевало да се добровољно бугаризују и одрекну српског
порекла.
3. Последња, трећа фаза је тежила уништењу свега онога што је било синоним за српско национално биће.
..........
Да би успели у својим фашисоидним идејама бугарски
окупатори су морали да промене свест аутохтоног српског
становништва у Врању. Како им је то ишло веома тешко,
определили су се за разне варијанте културног геноцида.
Једна од забрана која је одмах уведена приликом окупације
Врања јесте – забрана употребе српског језика. Врањанци су
морали не само да подносе документа на бугарском језику,
већ им је било забрањено да комуницирају на матерњем, тј.
српском језику. Једна од тих бескрупулозних мера у оквиру
спровођења културног геноцида је било спаљивање српских
књига28 , што је учињено наредбом Главног штаба Бугарске,
3. маја 1916. године. Како истиче Јован Хаџи Васиљевић у
својим записима, деца у Врању су вадила своје књиге из ватре,
иако су им бугарски војници претили силом.29
.......
Уништење националног идентитета није могло да се
изврши док год је постојао јак утицај српске православне цркве,
која је вековима била духовни стожер српског народа.
Да би наметнули утицај бугарске цркве, окупатори су морали
најпре да се обрачунају са српским клером. То су радили
на веома перфидан начин, вршећи тајне егзекуције (како не
би изазвали револт код становништва) и депортујући српске
свештенике у заробљеничке логоре у Бугарској, из којих се
већина никада није вратила. Према подацима Међусавезничке комисије
коју су сачињавала 3 Срба, Француз Бонасије и
Енглез Х. Б. Мен, у Јужној Србији је убијено укупно 150 свештених лица. 32
Само у врањском округу је од 1915. до 1916.
године убијено 42 свештеника.33
Многа свештена лица су покушала самоубиство, како не би отишла у бугарске логоре
у којима их је чекала најгора тортура.
Припадници православног српског клера су одвођени у Бугарску преко власинских планина,
ходајући 7-10 дана. У затвореништву су многи
умрли од пегавог тифуса и осталих заразних болести, услед
нехигијенских услова.
..........
Геноцидне намере бугарских освајача се виде најексплицитније из тајног документа који је донет 29. маја 1918.
године под називом “Инструкција војне инспекције Моравске области”. У овом документу се између осталог наводи и
следеће: “Да би се спровела бугаризација ове области, треба претходно уништити све што је српско, па ће се тако на
рушевинама србизма изграђивати бугаризам”.35
“Опасност” од српских жена је наглашена у овом документу јер су биле оквалификоване као “најзначајнији и најжешћи шовинисти”.36
.........
Бугари су користили разне методе мучења: вешање за
руке и ноге, паљење сламе испод главе, чупање женама дојки
клештима, спуштање жртава у бунар где би и умирали у најгорим мукама…Посебно се радило на психичком кажњавању
цивилног становништва. Смишљане су најгнусније методе за мучење, попут приморавања жена у црнини да играју
уз музику на гробовима својих најмилијих, под претњом да
ће бити убијен и остатак породице уколико не послушају
наредбу.50 Силовања која су била масовна и која су најчешће
извршавали бугарски чиновници и официри, можемо уврстити у психофизички облик тортуре. С обзиром да окупатори нису марили ни за животе оних најневинијих, а то су
свакако деца, силована су и деца од 12 година. 51 Неретко су
се силовала деца пред мајкама и обратно. За убијање српског
живља бугарски окупатори су претежно користили бајонете,
али је било и дивљачких облика политичких убистава, попут кувања у казану. 52
https://ips.ac.rs/publications/teror-bug...skog-rata/
Извор: Марија Ђорић, "ТЕРОР БУГАРСКИХ ОКУПАТОРА У ВРАЊСКОМ КРАЈУ ЗА ВРЕМЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА", НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС, Година XI, vol. 23, Број 2/2015, стр. 181-200
