17 комбиновани пук, чувен по свом саставу, где су били измешани и трећепозивци и кадровци, четници, резервни и редовни официри, тешко је пострадао на висовима испод самог Кајмакчалана. Нико никада није исписао историју овог славног пука (што и не треба да чуди, јер ни историја целе Шумадијске дивизије није написана после 1930. године, па данашњи државни крагујевачки историчари ни не знају када је основана Шумадијска дивизија).
У тим стравичним борбама испод Кајмакчалана изгинули су готово сви официри 17 пука. Сам командант пука био је тешко рањен и није могао да се помери. Срби к'о Срби, решени сви да изгину, скочили су да бране тешко рањеног команданта пука, кога су Бугари намерили живог да ухвате. Развила се борба бајонетима и камама око тешко рањеног команданта пука, а три пута јачи Бугари нису могли да приђу до њега. Последње што је учинио командант пука било је да је тражио појачање. Јасно је видео да Бугари, иако јачи од његових преосталих јединица, не могу више да одрже положај. Војници и официри 17 пука су Бугаре у самоубилачким јуришима десетковали.
У последњем тренутцима пристигао је 7 пук који је прегазио остатке бугарске војске, која се намах отрезнила. У шињелима мртвих бугарских војника, Срби су проналазили и по две чутурице напуњене шпиритусом.
Када су Срби коначно избили на Кајмакчалан, тамо где се сада налази она спомен-костурница, сав изнемогао, пао је један уморни војник 7 пука. Онда се окренуо, извадио бајонет, и у камен урезао:"Кајмакчалан освоји 7 пук." Ту, поред њега, нашао се један старији поднаредник из 17 пука, родом из околине Ужица. Он му је рекао:"Слино један, шта сте ви освојили? Ми сви изгибосмо, а ви дошли на готово." Устаде и дописа број 1 испред броја 7 , па је стајало:" Кајмакчалан освојио 17 пук." Наљути се онај дечко што му Ера дира у "ауторско право", па поче пребацивање, које се претвори у свађу... Чак се и дохватише њих двојица, а остали војници су били толико уморни да нико није имао снаге да устане и да их раздвоји. Срећом, утом наиђе један капетан, командир батаљона, који узвикну:" Ало, бре, ОСТАВ!!! Немој да вас вешам по Кајмакчалану."
Додао сам ову симпатичну епизоду да би показао како су Срби сложни као нико кад је тешко и најтеже, а кад победе, ето не прође ни сат времена, посвађају се међу собом.
Дакле, тачан одговор је 17 пук,уз помоћ 7 пука, као и 5 пука, који је био десно крило напада. Не треба заборавити ни Французе, који су храбро гинули уз Србе, баш у биткама "на бајонет", што су увек спомињали ветерани који су освојили врх Кајмакчалана.
(Последња измена: 01-12-2021, 04:37 PM од
Бенито.)
