[Шумадинац]

Реч је настала од германске речи buitunge, што значи отимач, а у самој семантици подразумева скитницу.
Тако да то "Браво" заправо није тачно. То је била легенда из 19 века да су Барбаросини војници ишли кроз Србију и говорили bite и danke, али у међувремену су неки Срби научили старогермански, па су пронашли право порекло те речи.

У ствари после Првог светског рата, када их је било по Србији, били су дакле као ратни заробљеници, па и радили неке послове, и стало су викали ''бите'' и ''данке'', па их је наш народ, с обзиром на мишљење о њима, прозвао битанге, тј. аутоматски се мишљење о Швабама претворило у контекст.
Али свакако си ти у праву, мада ово лепше звучи.

Чак и аустријски шпијун Вук Караџић помиње "битанге" један век пре Првог светског рата. 

[Шумадинац]

Реч је настала од германске речи buitunge, што значи отимач, а у самој семантици подразумева скитницу.
Тако да то "Браво" заправо није тачно. То је била легенда из 19 века да су Барбаросини војници ишли кроз Србију и говорили bite и danke, али у међувремену су неки Срби научили старогермански, па су пронашли право порекло те речи.

Свака част Бенито! 

[Vlad Alekš]

Кад смо већ код Немаца. Који наш град (општина) је имао највећи проценат немачког становништва?

[пек.]

Вршац

[Милослав Самарџић]

Или Бела Црква...

[Бенито]

На сваком факултету на овом белом дуњалуку било је и биће одличних и лоших предавача. Такав је био случај и са Филозофским факултетом универзитета у Београду.
По легенди и причи који су оставили иза себе бројни студенти, издвојила су се три чувена професора као најдосаднија предавача на студијама катедре за историју. Ради се о изузетно познатим професорима.
Сва тројица су покојници.
Погодите бар једно име....

[Vlad Alekš]

На сваком факултету на овом белом дуњалуку било је и биће одличних и лоших предавача. Такав је био случај и са Филозофским факултетом универзитета у Београду.
По легенди и причи који су оставили иза себе бројни студенти, издвојила су се три чувена професора као најдосаднија предавача на студијама катедре за историју. Ради се о изузетно познатим професорима.
Сва тројица су покојници.
Погодите бар једно име....

Милорад Павић.

[Mitic]

Можда Бранко Петрановић?

[Бенито]

На сваком факултету на овом белом дуњалуку било је и биће одличних и лоших предавача. Такав је био случај и са Филозофским факултетом универзитета у Београду.
По легенди и причи који су оставили иза себе бројни студенти, издвојила су се три чувена професора као најдосаднија предавача на студијама катедре за историју. Ради се о изузетно познатим професорима.
Сва тројица су покојници.
Погодите бар једно име....

Милорад Павић.

Тројица најдосаднијих професора на историји, после Другог светског рата, по причама студената били су:
Васа Чубриловић, некадашњи учесник Сарајевског атентата, који је увек држао "двочас" и то тако што би спремио "предавање", односно неколико десетина написаних страница које је читао великом брзином, па су студенти врло тешко стизали да хватају белешке. Читао би од када уђе у учионицу до тренутка када се завршава двочас, па је имао обичај да прекине предавање у пола реченице, ако је двочас истекао;
Милорад Павић, који је имао обичај да се замисли и скаче са теме на тему, у изузетно спором ритму, често правећи за студенте потпуно неухватљиве метафоре, зачињене замишљеним гледањем кроз прозор, што би некад трајало минутима; 
Сима Ћирковић је, по легенди и општем мишљењу студената историје, држао најгора и најдосаднија предавања. То се, пре свега, односило на предмет Увода у историјске студије, које је Ћирковић држао годинама и за који деценијама није било никаквог уџбеника, већ је Ћирковић често мењао ставове у вези методике и то дијаметрално, па се и свађао сам са собом, уопште не примећујући студенте.
Занимљиво је да су на испитима сва тројица ових професора били изузетно строги и педантни и до детаља су се сећали свих својих предавања, што је представљало велики проблем за студенте, јер су многи њихова предавања заправо преспавали.

[Vlad Alekš]

Кад смо већ код Немаца. Који наш град (општина) је имао највећи проценат немачког становништва?

Оба дата одговора се односе на Банат, а заправо је град у Бачкој. У питању је Бачка Паланка. Пре ДСР ту је удео Немаца био више од половине укупног броја становника, око 55%. На тим просторима Срби су живели од давнина, али авај, Немци су ову област интезивно насељавали због својих дугорочних експанзионистичких планова, који су свој врхунац достигли са хитлеровцима. Чим је Хитлер пао, Немци су морали да купе своје ствари и да бегају у Немачку. Ова врста колективне одговорности у вези са Немцима у комунистичкој Југославији није никакав преседан у историји света. На пример, исто се десило и у Бенешевој демократској држави.
Након овог протеривања, дошло је до "8. офанзиве", али то је нека друга и дуга прича.
Пре пар година су основали нека удружења, а шта ће бити у будућности - ми то не можемо знати.

[Бенито]

Наравно, као што постоје лоши предавачи, тако је, у већем броју, било професора који су били врхунски наставници.
Који професор на катедри за Историју Филозофског факултета у Београду важи и данас за најбољег предавача свих времена?

[Vlad Alekš]

Наравно, као што постоје лоши предавачи, тако је, у већем броју, било професора који су били врхунски наставници.
Који професор на катедри за Историју Филозофског факултета у Београду важи и данас за најбољег предавача свих времена?

Мени, лично, највише је одговарао Острогорски.

[Бенито]

Наравно, као што постоје лоши предавачи, тако је, у већем броју, било професора који су били врхунски наставници.
Који професор на катедри за Историју Филозофског факултета у Београду важи и данас за најбољег предавача свих времена?

Најбољи предавач, по готово акламативном мишљењу студената историје, била је професор др Јованка Калић.

[Vlad Alekš]

Шта повезује Николу Јокића и краља Југославије Петра Другог Карађорђевића?