Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

(13-09-2022, 09:04 PM)Почетник Пише:  
(13-09-2022, 07:52 PM)Mitic Пише:  Живео је у 15. веку, био је улцињски епископ, ро­дом Ко­то­ра­ни­н а по­ре­клом Ср­би­н из Но­во­га­мон­та друк­чи­је Но­во­бр­да на­зва­ног.

Па­па Сикст IV га је 1485. године упутио да пу­ту­је Бал­ка­ном и ис­пи­ту­је оне прав­це на ко­ји­ма би се мо­гли пре­сре­сти Тур­ци.

О коме се ради?

О Мартину Сегону ?


Да, одговор је тачан. Мислим да његова биографија постоји на нету.

А ово питање о њему сам покупио са следећег линка, стр. стр. 24

https://web.archive.org/web/201404192121...t-2010.pdf

Извор: Злата Бојовић, "Хри­шћан­ска мо­ти­ва­ци­ја у ду­бро­вач­ком ба­рок­ном еп­ском пе­сни­штву", ГО­ДИ­ШЊАК Ка­те­дре за срп­ску књи­жев­ност са ју­жно­сло­вен­ским књижевностима за школску 2009/2010. годину, По­све­ће­но успомени на др Предрага Станојевића, Го­ди­на V, Фи­ло­ло­шки фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, Београд 2010, стр. 24
Одговори

Ако се Бенито не љути, до његовога трећег питања, и ја бих ускочио са једним из историје монархистичке руске емиграције.
Један принц, из једне старе владајуће краљевске породице, после Октобарске револуције доселио се у Краљевину Југославију, и након завршене Академије постао артиљериски официр. Као такав, учествовао је у Априлском рату, а након 1945. емигрирао је у САД. Након тога радио је као директор фондације Толстоја.
Који принц, или која династија је у питању?
Одговори

Била су сва три питања везана за Призрен.
ПС шта има да се љутим; само постављајте питања....
Одговори

(14-09-2022, 06:49 PM)Monarhist Пише:  Ако се Бенито не љути, до његовога трећег питања, и ја бих ускочио са једним из историје монархистичке руске емиграције.
Један принц, из једне старе владајуће краљевске породице, после Октобарске револуције доселио се у Краљевину Југославију, и након завршене Академије постао артиљериски официр. Као такав, учествовао је у Априлском рату, а након 1945. емигрирао је у САД. Након тога радио је као директор фондације Толстоја.
Који принц, или која династија је у питању?

Неко од Демидова?
Одговори

(15-09-2022, 07:26 PM)Бенито Пише:  
(14-09-2022, 06:49 PM)Monarhist Пише:  Ако се Бенито не љути, до његовога трећег питања, и ја бих ускочио са једним из историје монархистичке руске емиграције.
Један принц, из једне старе владајуће краљевске породице, после Октобарске револуције доселио се у Краљевину Југославију, и након завршене Академије постао артиљериски официр. Као такав, учествовао је у Априлском рату, а након 1945. емигрирао је у САД. Након тога радио је као директор фондације Толстоја.
Који принц, или која династија је у питању?

Неко од Демидова?
Њихов даљи рођак.

У питању је Његово Светло Височанство Кнез Тејмураз Багратион-Мухрани, члан грузијске краљевске породице, и артиљериски капетан Југословенске Војске.
Рођен је 8. агуста 1912 године у Павловску, као син Њ.С.В. Кнеза Константина Александровича Багратиона и Њ.И.В. Принцезе Татјане Константиновне Романове, ћерке Великог Кнеза Константина од Русије, и праунуке Императора Николаја Првог. 
Његов отац, Кнез Константин Багратион био је члан грузијске краљевске породице која је дала неколико величанствених војсковођа Руске Империје, од којих су најпознати Ђенерал пешадије Кнез Петар Багратион (јунак Бородинске битке, у којој је погинуо 1813.), његов млађи брат Ђенерал-потпуковник Кнез Роман Багратион, као и Ђенерал-потпуковник Кнез Александар Багратион (стрељан од бољшевика 1918.) Мешутим, овде се везе измешу Багратиона и Романових не завршавају, јер је Ђенерал Кнез Александар био деда Њ.К.В. блаженопочивше Принцезе Леониде Багратион (1914-2010), која је се удала 1948. удала за Великог Кнеза Владимира Кириловича Романова (законитог наследника Руског Престола), и у том браку родила садашњу старешину Руског Императорског Дома, Велику Кнегињу Марију Владимировну Романов.
Елем, отац нашег јунака, горе поменути Кнез Константин Багратион, показо се као достојан наследник његових предака. Рођен је 1899. године у Тифилису, и већ са дранаест година започео своју војничку каријеру, а са двадесет је постао коњички корнет (потпоручник) у престижној Кавалирској гарди. Наредне године, 1910. упознао се за за својом љубављу, Принцезом Татјаном. Хтели су да се венчају,ало због противљења родитеља, Константин је прекомандован у Техеран, тако да је читаву годину дана био раздвојен од ње. Ипак, видевши да је Татјана силно заљубљена, родитељи су попустили, тако да су се младенци венчали 1911 године а венчању је присуствовала читава Императорска породица, на челу са Императором Николајем Другим. Живели су срећно, и 1912. године родио им се син Тејмураз, а 1914. године ћерка Наталија.
Када је избио рат те 1914, Кнез Константин је следећи пример својих светлих предака, добровољно отишао на фронт где је показао велико јунаштво обављајући сложене задатке дубоку у позадини непријатеља, за шта је 1915. године одликован Георгијевским златним оружјем. Водећи јуриш на непријатељске положаје као командир 5. чете 13. Ериванског пука, погинуо је 19. маја 1915. године, у 26. години свога живота. За показану несебичну храброст пред трупама, Император Николај га је постхумно, 10. јула одликовао Орденом Светог Георгија 4. степена. Тако се завршио срећан, али кратак ћивот овог дивног пара.
 Због тога је наш јунак, Кнез Тејмураз, као трогодишњак остао сироче, са својом сестром Наталијом. Након револуције, због немогућих услова, са мајком и сестром преселио се у Шварцајрску, а потом код нас, у Краљевину Југославију. Настављајући дело свога оца, ступио је као 17-гогишњак у Кримски кадетски корпус барона Врангела у Белој Цркви. По завршетку школовања у корпусу, 1932. уписао је Војну Академију у Бегради, и постао артиљериски потпоручник. Као капетан борио се у Априлом рату, а након завршетка рата емигрирао је у САД. Његов сестра, Кнегиња Наталија током рата радила је у нашој влади у Лондону. Тамо је 1949. године, не предлог грофице Александре Толстој (ћерке великог писца) постао председник фондације Толстој. Такође, био је и председник Императорског православног палестинског друштва, основаног 1882. године.
Он се 1940. године оженио Катарином Рачић (рођеном 1919.), која је била унука нашег Николе Пашића. Она је умрла 1946. у Француској, па се 1949. поново оженио грофицом Ирином Чернишевом.
Умро је у Њујорку, 1992. године.
Одговори

Наравно, наравно... Браво, Монархист на подсећању.
Багратиони су сам врх руске аристократије....
Одговори

Један од администратора је пре више од три месеца покренуо сјајну тему "Срби и Енглези". Ту су споменути сви наши "проблеми" са великим светским силама, попут Енглеске, Немачке, Русије и Америке. А да видимо какве смо "проблеме" имали са Французима. Француска је као чланица НАТО учествовала у нападу на нашу државу. Ако изузмемо овај рат (или ратове) за југословенско наслеђе из деведестих година двадесетог века, постављам следеће питање. Да ли је регуларна војска српске државе икада ратовала против Француске? Ако јесте, навести оквирно место и време ових ратних сукоба. И хтео бих да нагласим - регуларне војне трупе, а никако хајдучки одреди, бандитска удружења или некакве паравојне формације.

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори

(16-09-2022, 10:01 AM)Vlad Alekš Пише:  Један од администратора је пре више од три месеца покренуо сјајну тему "Срби и Енглези". Ту су споменути сви наши "проблеми" са великим светским силама, попут Енглеске, Немачке, Русије и Америке. А да видимо какве смо "проблеме" имали са Французима. Француска је као чланица НАТО учествовала у нападу на нашу државу. Ако изузмемо овај рат (или ратове) за југословенско наслеђе из деведестих година двадесетог века, постављам следеће питање. Да ли је регуларна војска српске државе икада ратовала против Француске? Ако јесте, навести оквирно место и време ових ратних сукоба. И хтео бих да нагласим - регуларне војне трупе, а никако хајдучки одреди, бандитска удружења или некакве паравојне формације.

Свети Петар Цетињски је ратовао против Наполеонове војске у Боки Которској и Дубровнику, 1806. године.
И победио....
Одговори

(16-09-2022, 10:01 AM)Vlad Alekš Пише:  Један од администратора је пре више од три месеца покренуо сјајну тему "Срби и Енглези". Ту су споменути сви наши "проблеми" са великим светским силама, попут Енглеске, Немачке, Русије и Америке. А да видимо какве смо "проблеме" имали са Французима. Француска је као чланица НАТО учествовала у нападу на нашу државу. Ако изузмемо овај рат (или ратове) за југословенско наслеђе из деведестих година двадесетог века, постављам следеће питање. Да ли је регуларна војска српске државе икада ратовала против Француске? Ако јесте, навести оквирно место и време ових ратних сукоба. И хтео бих да нагласим - регуларне војне трупе, а никако хајдучки одреди, бандитска удружења или некакве паравојне формације.

Родоначелник моје фамилије, капетан Зеко (Зека Буљукбаша) био је главнокомандујући српске војске у другом делу Боја на Равњу, гда се сукобио са турском војком, и француским артиљериским и инжењериским официрма. 
Тада је и погинуо, 17. септембра 1813. године, послењег дана последње велике битке Првог српског устанка.
Сутрадан обиљежавамо 209-годишњицу овога догађаја. 
Ако се српска војска рачуна као регуларна, а требало би  Баја
Одговори

Рачуна се српска, али се не рачуна француска у овом случају. Питао је човек за регуларне снаге обе стране, држава против државе.
Једини такав директан сукоб био је између Црне Горе и Француске, 1806. године. Србија и Француска никада нису званично ратовале међусобно.
Одговори

(16-09-2022, 10:31 AM)Бенито Пише:  Рачуна се српска, али се не рачуна француска у овом случају. Питао је човек за регуларне снаге обе стране, држава против државе.
Једини такав директан сукоб био је између Црне Горе и Француске, 1806. године. Србија и Француска никада нису званично ратовале међусобно.

Тако је. То је једини званични сукоб Срба и Француза у историји. Пре НАТО напада, разуме се.

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори

Хајде сада потпуно исто питање, али сада у вези са Русијом.

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори

Ако не рачунамо СССР у Другом светском рату, када су снаге Црвене армије ушле на територију Краљевине Југославије, а да за то нису тражили макар формалну дозволу краља Петра Другог (никакве дозволе владе ту нису релевантне, него суверена), као и Српско-бугарски рат из 1885. године, када је комплетан официрски кор бугарске војске био састављен од официра Императорске војске Русије,
Онда - НИКАДА.
Одговори

(16-09-2022, 11:56 AM)Бенито Пише:  Ако не рачунамо СССР у Другом светском рату, када су снаге Црвене армије ушле на територију Краљевине Југославије, а да за то нису тражили макар формалну дозволу краља Петра Другог (никакве дозволе владе ту нису релевантне, него суверена), као и Српско-бугарски рат из 1885. године, када је комплетан официрски кор бугарске војске био састављен од официра Императорске војске Русије,
Онда - НИКАДА.

Иако сам ја поставио питање, оно је за мене изузетно тешко, будући да је више правно-политичко, него ли историјско. Тако да ја не знам поуздани одговор на ово своје питање.
Када је Црвена армија ушла на територију краљевине Југославије, тада је вероватно постојао неки облик правно-политичког interregnuma. Или лимба у буквалном смислу те речи. Колико ја знам, од Срба нико није ратовао против поменуте армије, па макар то биле и банде издајника. Ово за српско-бугарски рат нисам ни знао.
Постојао је један сукоб између српских трупа и западних савезника са једне стране, и новоформиране совјетске армије са друге стране, на северу, око Мурманска и Архангелска, сада већ давне 1918. године. У питању је покушај западних савезника да искористе хаос у царској Русији која се већ увелико распала, те да отму шта се отети могло. На страни западних савезника су ратовали српски добровољци, који су у неком тренутку побегли из аустроугарског заробљеништва. Наводно је наша тадашња држава признала ове борце за припаднике регуларних војних државних трупа. Шта ти мислиш о том војном сукобу? Да ли може да се окарактерише као званични сукоб Руса и Срба?

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 43 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним