[sagus]

Можда протојереј Алекса Тодоровић или Бошко Бећаревић

[Djoleat]

Не зна се чија је судбина тежа, краља пере млађег, или принца ђорђа. Плако сам дуго над краљем пером малим, и дуго вико зашто, зашто.... зашто је то њему морало да се деси, чије грехе је морао да носи и да се на њему тако младим сломи крст, још пре него што је могао практично и да својевољно одлучи о свом избору у животу, и да га вукља кроз цео живот.
А принц ђорђе, то не може човек ни да плаче, то је бол да занемиш, и да покушаш да задржиш разум. За краља ацу ми је лакше, имо је колко толко, бар мало да бира, изабрао, платио главом и очистио што је имо и отишао кући горе миран. Над овима двојицом, нарочито ђорђем, небо и даље плаче и вапи.

[Ђорђе]

Управо док је неколико дана размишљао да је пошаље, принц Ђорђе је напрасно одселио из Париза. Он је живео у једном хотелу, у близини Посланства Краљевине СХС, и тамо је избио инцидент када је једну даму ухватио за задњицу у фоајеу хотела, што је видео велики број људи. Дамин џентлмен се окренуо и испрепуцао га толико жестоко да је Ђорђе завршио у болници, после које се није враћао у Париз.

 

[Mitic]

У ТВ серији "Вера" подробно је обрађена фантазмагорична прича да је Вера Пешић ишла на командоску обуку коју је организовао Гестапо у логору за обуку за шпијуне Абвера у Бечу. Та прича нема везе са мозгом, а камоли са историјом.
У Бечу је био центар за обуку командоса, односно диверзаната и десантних јединица Вермахта. На ту обуку ишао је један Србин.
Да ли зна неко ко је он био?

Можда Светозар Нећак, заменик Страхиње Јањића?

[Бенито]

У ТВ серији "Вера" подробно је обрађена фантазмагорична прича да је Вера Пешић ишла на командоску обуку коју је организовао Гестапо у логору за обуку за шпијуне Абвера у Бечу. Та прича нема везе са мозгом, а камоли са историјом.
У Бечу је био центар за обуку командоса, односно диверзаната и десантних јединица Вермахта. На ту обуку ишао је један Србин.
Да ли зна неко ко је он био?

То је био Миле Кузмановић звани "Коњ" (имао је обичај да рже док говори). Он је био на курсу командоса у Бечу, пре рата. Са Немцима се и вратио у Србију. За време рата, био је председник Београдске задруге, пошто је претходно денунцирао претходног директора др Милорада Ђорђевића. Др Милорад Ђорђевић раније је био министар финансија, у четири Владе Краљевине Југославије, од 1931 до 1934. године, у време светске економске кризе. Њега су стрељали Немци у Јајинцима, у јуну 1943. године (иако је ухапшен у новембру 41, и био на Бањици више од годину и по дана). Тог дана у Јајинцима стрељана су њих тројица: Мика Илић, професор Правног факултета, Воја Ђорђевић, председник Земљорадничких задруга Краљевине Југославије и др Милорад Ђорђевић.
Миле Кузмановић звани Коњ био је син или синовац, ово нисам сигуран, Огњена Кузмановића, ранијег министра саобраћаја у Влади Николе Узуновића, у којој је био министар финансија др Милорад Ђорђевић. Огњен Кузмановић био је, од пре рата, лични пријатељ Милана Недића. Кузмановић је био познат по трасирању пруге Краљево -Чачак -Ваљево -Тузла- Бањалука, за коју је и добио концесију и добрим делом изградио. Био је, што би народ рекао "пун као брод". Зато га је Недић ставио за министра грађевине у октобру 41. Недић је био нераздвојан са Кузмановићем током окупације, и са њим се саветовао о најважнијим стварима. 
Међутим, оба Кузмановића нису поделили судбину ни др Милорада Ђорђевића ни Милана Недића. Оба Кузмановића успели су да се докопају Јужне Африке и тамо су живели до смрти, коју су дочекали у дубокој старости.

[Бенито]

Ајде онда друго из овог триптиха:
Да ли је свако од министара у "Влади народног спаса" Милана Недића против своје воље постављен на место министра?

[Mitic]

Ајде онда друго из овог триптиха:
Да ли је свако од министара у "Влади народног спаса" Милана Недића против своје воље постављен на место министра?

Можда је Милош Тривунац постављен против своје воље?

[Бенито]

Ајде онда друго из овог триптиха:
Да ли је свако од министара у "Влади народног спаса" Милана Недића против своје воље постављен на место министра?

Можда је Милош Тривунац постављен против своје воље?

Нисам сигуран за Тривунца, пошто је био германофил и био је министар просвете више од годину дана.
Најбоље се види ко је био на силу постављен по томе у ком року је био на месту министра.
Најбољи пример је др Љубиша Микић, који се склонио у Врњачку бању, почетком рата, и тамо је живео до октобра 41, када је стражарно спроведен у Београд, где му је саопштено да је постављен за министра финансија. Негодовао је жестоко код Недића, али га је овај умолио да остане макар неко време. Микић је све урадио да буде смењен, што се и десило непуних два месеца доцније и он се вратио у Врњачку бању, где је са породицом провео остатак рата. Тада су га ухапсили комунисти, испитивала га је озна и вероватно би макар лежао робију, да неко није у Београду стао у његову заштиту, па је остављен на миру. Ни после рата, није прихватио никакав посао код комуниста. Иако је био рођени Нишлија, умро је у Белановици, где је и сахрањен 70-их година прошлог века.

[ХраброСрце]

А шта је с Пантом Драшкићем? Он је дао оставку касније, а да ли је ушао у владу, својом или против своје воље?

[ХраброСрце]

А шта је с Пантом Драшкићем? Он је дао оставку касније, а да ли је ушао у владу, својом или против своје воље?

[Бенито]

Написао је, ваљда, у мемоарима. Не сећам се... Суштина је да ко је био кратко, тај је постављен на силу. Људи су, намерно, саботирали свој рад, и Недић је морао да их смени, да му не би Немци хапсили министре, што би за њега била још већа бламажа од оних које је већ доживљавао. Тако је, што се ближила крају, влада била или све ближа Љотићу и његовим људима, или отвореним немачким сарадницима који нису подносили Љотића.

[Бенито]

По дубини, била је друга прича. Ту је било доста људи који су радили за Дражу Михаиловића. Милослав Самарџић на више места, а чини ми се и Ристановић у његовој књизи, помињу крађу новца из филијале Народне банке у Београду. 
Треће питање из триптиха о предратној Народној банци Краљевине Југославије гласи:
Како је било могуће да Дражини илегалци покраду повећу количину новца из Народне банке Краљевине Југославије?

[Mitic]

По дубини, била је друга прича. Ту је било доста људи који су радили за Дражу Михаиловића. Милослав Самарџић на више места, а чини ми се и Ристановић у његовој књизи, помињу крађу новца из филијале Народне банке у Београду. 
Треће питање из триптиха о предратној Народној банци Краљевине Југославије гласи:
Како је било могуће да Дражини илегалци покраду повећу количину новца из Народне банке Краљевине Југославије?

Можда је у акцији учествовао гувернер Народне банке, пошто су сав материјал и гувернер послати на Равну Гору. Други део претходне реченице цитирао сам из књиге "Србија и Равна Гора" од Драгана Сотировића и Бранка Јовановића.

Или је можда у акцију био укључен и министар финансија?

[Бенито]

По дубини, била је друга прича. Ту је било доста људи који су радили за Дражу Михаиловића. Милослав Самарџић на више места, а чини ми се и Ристановић у његовој књизи, помињу крађу новца из филијале Народне банке у Београду. 
Треће питање из триптиха о предратној Народној банци Краљевине Југославије гласи:
Како је било могуће да Дражини илегалци покраду повећу количину новца из Народне банке Краљевине Југославије?

Можда је у акцији учествовао гувернер Народне банке, пошто су сав материјал и гувернер послати на Равну Гору. Други део претходне реченице цитирао сам из књиге "Србија и Равна Гора" од Драгана Сотировића и Бранка Јовановића.

Или је можда у акцију био укључен и министар финансија?

Не, Митке. У акцији су учествовали њих најмање тројица финансијских експерата. Али, није то питање.
Питање је, да упростим:
Откуд толико новца ту?