[Бенито]

Свака част! Историјска наука у пуном светлу!

Рекох да питам, Бенито ће сигурно ово да зна, да ли је тачно да је Жанка Стокић извукла Кочу Поповића из Београда 1941. године у периоду док још није отишао на терен?

Чуо сам за то, али чисто сумњам да је тако било.

[Mitic]

Везано за то извлачење из Београда, то је рекла сестричина Коче Поповића млађег у интервјуу за недељник "Време".

[Mitic]

Јел Коча Поповић тражио још јула 1944. бомбардовање Лесковца?

[Бенито]

Јел Коча Поповић тражио још јула 1944. бомбардовање Лесковца

Постоји документ о томе у архиву у Лесковцу.. А постоје и сведочанства, колико се сећам.

[Милослав Самарџић]

Јел Коча Поповић тражио још јула 1944. бомбардовање Лесковца?

Јесте, тражио је више пута.

[Милослав Самарџић]

У којој држави су Срби најбројнија национална мањина, не рачунајући Балкан?

[Mitic]

У којој држави су Срби најбројнија национална мањина, не рачунајући Балкан?

Можда Аустрија.

[Djoleat]

У којој држави су Срби најбројнија национална мањина, не рачунајући Балкан?

Био је Чикаго, сад је Беч због близине и јер су комунисти пустили Аустрију неутралну тј. западу. Ко се зајебо и бежо што даље у демоНкратију, сад му је све горе, и сад ће опет истим путем у другом правцу, из комунистичке америке, преко неутралне аустрије у демократски Петебург. Најбоље им је да уопште не излазе из воза <=>

[Милослав Самарџић]

У којој држави су Срби најбројнија национална мањина, не рачунајући Балкан?

Можда Аустрија.

Тако је, Аустрија.
Мада су формално гледано бројнији Немци.

[Бенито]

Ајде онда, једно ново за Тебе:
Било је неколико Вермахтових и Гестапових официра у Београду који су се "прославили" својим злочинима над Србима. Већ нам је познато да Карл Краус у Београду није био случајно, али....
Има још један високи немачки дужносник који се у Београду "осећао као код куће".
О ком немачком официру је реч?

Веза између Коче Поповића Пескара и Харалда Турнера није једина веза између становника Краљевине Југославије и републике Аустрије који су учествовали у покушају пуча у Бечу, 1934. године.
Двојица људи, један нациста, а други комуниста, срели су се поново у време Другог светског рата, и то једним врло важним послом.
Ко су биле те две историјске личности?

[Бенито]

Ајде онда, једно ново за Тебе:
Било је неколико Вермахтових и Гестапових официра у Београду који су се "прославили" својим злочинима над Србима. Већ нам је познато да Карл Краус у Београду није био случајно, али....
Има још један високи немачки дужносник који се у Београду "осећао као код куће".
О ком немачком официру је реч?

Веза између Коче Поповића Пескара и Харалда Турнера није једина веза између становника Краљевине Југославије и републике Аустрије који су учествовали у покушају пуча у Бечу, 1934. године.
Двојица људи, један нациста, а други комуниста, срели су се поново у време Другог светског рата, и то једним врло важним послом.
Ко су биле те две историјске личности?

Глез фон Хорстенау био је официр аустроугарске војске у време Првог светског рата. После рата остао је у цивилству, а више од десет година био је директор Државног архива у Бечу. Ватрени Хабзбурговац и монархиста, само је донекле променио своје ставове када се појавила национал-социјалистичка идеологија. Постаје посланик на листи аустријских нациста, а и потпредседник аустријске наци странке. И он је један од учесника неуспелог пуча из 1934. године. И он је пребегао на територију Краљевине Југославије, али је и он ухапшен и протеран са територије троименог народа. То Србима није опростио.
А требало је... Јер, на територију Краљевине Југославије прошверцовао га је његов колега и друг са Терезијанске војне академије - Љубомир Велебит, који је у време Првог светског рата био официр АУ војске, док је после рата био официр војске Краљевине СХС. 
Глез фон Хорстенау вратио се тријумфално у Беч, 1938. године, и био је вицеканцелар у првој аустријској наци Влади. Упознао је и самог Адолфа Хитлера, коме је импоновало друштво земљака који је био ванредно образован човек. Хорстенау је интересовао положај у оквиру великог немачког државног апарата Трећег Рајха, али пре свега на територији некадашње Аустроугарске коју су "заузели Срби". Управо ту жељу испунио му је лично Адолф Хитлер, који га је у априлу 1941. године, поставио на место специјалног опуномоћеника Рајха у НДХ. 
Противио се политици усташа, о чему је оставио богату мемоарску грађу, и није му било јасно зашто Хитлер и поред његових сталних захтева не заустави дивљање усташа према Србима. Зашто је то Хитлер тако упорно бранио Павелића и усташе друга је и дуга тема, па ћемо је овде прескочити. Оно што је важно напоменути је да је Хорстенау одлично разумео целу ситуацију.
Хорстенау је био стари Хабзбурговац и одлично је знао да је од Хитлерове политичке идеје на Балкану која би се могла свести на девизу "помоћи Хрватима да сузбију Србе", много боља она "помоћи западне Србе у борби против матице". 
Прилика да утиче озбиљније на целу ситуацију пружила му се у марту 1943. године. Иако нам је Дедијер, као први од титоистичких историчара, открио преговоре између Титових комуниста и Немаца у Вакуфу и Загребу, ни његови наследници на трону "званичне историографије" у Београду, а о Загребу да не говоримо, нису нам открили одговор на најједноставније питање: 
Откуд је Броз одлучио да баш Владимир Велебит буде шеф делегације за преговоре са Немцима у Загребу?
Одговор је врло једноставан: Љубомир Велебит, иако коњички бригадни генерал војске Краљевине Југославије, и поред инсистирања усташа да им се придружи или буде одведен у заробљеништво, нити је пришао усташама, нити је одведен у заробљеништво, на изричито залагање Глеза фон Хорстенауа. Чак је и његов син Владимир Велебит, наводно још тада члан КПЈ, мирно седео у Загребу до јесени 1942. године, када је готово неометано отишао код Броза. 
Састанак између комуниста и Немаца изведен је на нужду Јосипа Броза да се спаси из готово безизлазне ситуације, са једне, и жеље Глеза фон Хорстенауа да промени немачку политику на територији НДХ. Зато, уопште, није чудно да су прорадиле старе везе између Хорстенау и Велебита, који су и били главни преговарачи између две стране у Загребу. Уосталом, један пример то одлично потврђује: Херта Хас, бивша супруга Јосипа Броза и мајка Мише Броза, била је у Лепоглави, али је усташе нису убиле. Велебит је силно инсистирао да се она ослободи, али не због жеље ЈБТ како су нам то објашњавали ком историчари, него зато што су Владимир Велебит и Херта Хас били пријатељи још од средње школе. Вероватно је он и упознао са Брозом. Или обрнуто, углавном постојао је троугао односа између њих.
Глез фон Хорстенау остао је опуномоћеник Рајха у Загребу док са тог места није успео и дефинитивно да га истисне Зигфрид Каше, посланик Трећег Рајха у НДХ. Чим је Хорстенау отишао из Загреба, Љубомир Велебит и његова супруга су ухапшени од усташа.
То је била још једна веза између нацистичких пучиста из Беча, 1934, и југословенских комуниста.

[Александар Динчић]

Што је Хорстенау за партизански, то је Матл за четнички покрет.

[Милослав Самарџић]

Писао је дневник, не мемоаре...

[Бенито]

Писао је дневник, не мемоаре...

Дневници спадају у мемоарску грађу. И тако је и написано "оставио је иза себе богату мемоарску грађу", а у њој није само дневник који је водио, него и различити документи који су остали иза њега, а подразумева и оно што је писао о догађајима још пре Првог светског рата, па доцније...
И немо' ђеда учити....