[Бенито]

Ко је био најпопуларнији песник у Краљевини СХС?

Најпопуларнији песник у доба Краљевине СХС, па и доцније у време Краљевине Југославије, био је 
Војислав Илић Млађи (1877-1944).
Песник чији су живот обележиле многе трагедије, али пре свих, то што је несрећним случајем, 1908, у Кривом Виру код Зајечара убио своју прву супругу Даринку. После те трагедије, написао је низ песама посвећених овом догађају који су га винули у саме висине српске поезије. 
Та популарност је још више порасла у новој држави. Био је омиљени гост Двора, по београдским салонима, разним свечаностима где је говорио своје стихове. Победио је на два потпуно анонимна конкурса, иако су жирији били састављени од његових песничких противника, за епитафе на две спомен костурнице - на Зејтинлику и Мачковом камену. Тамо и данас стоје његови епитафи. Као и на бројним гробницама на Новом гробљу у Београду, где је и он сахрањен.
И поред велике популарности, због породичних трагедија, упао је у велике финансијске проблеме, почетком 1930-их. Тада му је потпуно анонимно помогао Михајло Пупин, иако се нису лично познавали, тако што је откупио неколико стотина примерака Војислављевих збирки песама.
Војислав Илић Млађи је потпуно скрајнут, па чак и забрањен у време титоистичке послератне културе. Управо зато што је био најпопуларнији песник у време Краљевине СХС. 
У последњих две деценије, а нарочито у последњих пет година, културна јавност је коначно посветила дужну пажњу његовом делу.

[Vlad Alekš]

Шта је највероватније Драгиша Васић прочитао па је одлучио да напише поменути роман и да му да баш такво име?

Велики енглески научник и писац Х. Џ. Велс написао је књигу "Russia in the Shadows". Ту књигу је објавио почетком 1921. године, након свог другог боравка у Русији у септембру и октобру 1920. Књига је убрзо преведана на неколико језика, да би доживела и превод на руски језик у Софији током 1921. Иако је наслов на енглеском буквално значио "Русија у сенкама", на руски језик је преведен као "Русија у магли". Постоји основана сумња да је Васић прочитао тај руски превод из Бугарске.
Иначе, Велс је био социјалиста и Фабијанац, а поезија је оно што се изгуби у преводу.

[Бенито]

Влад, хвала на овом објашњењу. Знао сам за ово, али много података, а мали мозак.... Промаја стално, генетика и слично. Па, се ето, и заборави понешто.
У сваком случају, одлична опаска!

[Бенито]

Један свештеник био је парох и Обреновићима и Карађорђевићима. Да ли неко зна о којем свештенику је реч?

[sagus]

Можда свештеник Лука Поповић, парох из Сувог Дола

[Бенито]

Један свештеник био је парох и Обреновићима и Карађорђевићима. Да ли неко зна о којем свештенику је реч?

То је био отац Јован Јова Илић, парох цркве Светог Марка у Београду, крајем 19 и почетком 20 века. 
ПС свештеник Јован Илић био је отац песника Војислава Илића Млађег

[Бенито]

Уз Чаругу и "хајдука" Бебејића, Тодор Медић из околине Бенковца био је најпознатији разбојник у време Краљевине СХС и Југославије. Више пута су га жандарми хватали, више пута је бежао из затвора, а једном га је и краљ Александар Карађорђевић помиловао, тако што му је смртну казну заменио доживотном робијом. Међутим, током издржавања казне је опет побегао. Опет је и заробљен после рањавања у пушкарању са жандармеријом.
Иако се описменио тек 1924. године, приликом издржавања прве казне затвора, у преосталих 7 година, Тодор Медић се посветио писању песама.
Био је осуђен на казну смрти вешањем поново, па се у затвору расписао, пре свега разним жалбама и молбама за помиловање. 
Све те његове списе из 1931. године, читао је високи службеник Министарства правде, који је био задужен за читање и обраду молби за помиловање.
Ко је био тај службеник?

[Mitic]

Уз Чаругу и "хајдука" Бебејића, Тодор Медић из околине Бенковца био је најпознатији разбојник у време Краљевине СХС и Југославије. Више пута су га жандарми хватали, више пута је бежао из затвора, а једном га је и краљ Александар Карађорђевић помиловао, тако што му је смртну казну заменио доживотном робијом. Међутим, током издржавања казне је опет побегао. Опет је и заробљен после рањавања у пушкарању са жандармеријом.
Иако се описменио тек 1924. године, приликом издржавања прве казне затвора, у преосталих 7 година, Тодор Медић се посветио писању песама.
Био је осуђен на казну смрти вешањем поново, па се у затвору расписао, пре свега разним жалбама и молбама за помиловање. 
Све те његове списе из 1931. године, читао је високи службеник Министарства правде, који је био задужен за читање и обраду молби за помиловање.
Ко је био тај службеник?

Војислав Илић Млађи.

A zanimljiv je i jedan Ilićev referat, pisan 1931. povodom molbe za pomilovanje notornog razbojnika Todora Medića. Zanimljiv je zato što je i Medić – kad nije pljačkao i ubijao – pisao stihove, pa je Ilić u referatu, pored predloga da Medića treba obesiti, dao i svoj sud o književnoj vrednosti njegovih stihova.

Za Ilića su gorecitirani Medićevi stihovi dokaz da »njegovom avanturističkom hajdučkom srcu nisu bila nepoznata ni meka i dobra osećanja«.

Iz činjenice da Medić u istrazi i na suđenju nije odao nijednog saučesnika Ilić izvodi zaključak da je on »imao u duši nešto ritersko«.66 Ali prava mera Ilićevog divljenja vidi se iz tvrdnje da bi »ovaj bandit, da je bio stavljen u druge prilike, bio junak i, možda, čak i nacionalni heroj«. I kada, na kraju svog referata, Ilić zaključuje da smrtnu kaznu nad Medićem treba izvršiti, on kao glavni razlog dodaje: »ovo stoga, što postoji opravdana bojazan da osuđeni Medić zbog svoje nagonske težnje za slobodom može opet pobeći i ponova teška dela učiniti«.

[Бенито]

Тако је. То су била три питања у вези песника Војислава Илића Млађег.

[Бенито]

Ко се од комуниста учланио у Српски културни клуб пре Другог светског рата?

[Сокољанин]

Ко се од комуниста учланио у Српски културни клуб пре Другог светског рата?

Вероватно Владимир Дедијер.

[Бенито]

Ко се од комуниста учланио у Српски културни клуб пре Другог светског рата?

Вероватно Владимир Дедијер.

Није Дедијер. За њега се знало који су му ставови. Чак мислим да је писао неке текстове против СКК...
Дакле, управо је у томе и поента питања. 
То је био неко за кога се није у јавном животу знало да је комуниста.

[Бенито]

Тачан одговор је:
Милош Минић. 
Тај податак сам недавно сазнао. Тешко је проверив.
Но, ако је то тачно, тај податак још више деградира комунистичку верзију биографије Минића, јер не постоји ни минимална шанса да је он могао ући у СКК а да је био предратни члан КПЈ. 
Такође, ако је тачно да је био члан СКК пре рата, то само потврђује оно што смо већ обрадили на претходним страницама ове теме, где смо се бавили састанком у Струганику.

[sagus]

Када је у питању оснивање Српског културног клуба, зна се да га је основала група интелектуалаца, али се, намеће и постављање питања ко је био главни идејни творац. Чија је била идеја да се оснује Српски културни клуб?