Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Када смо код мог земљака два лагана питања везано за Винавера...

1. Био је сарадник једног од најзначајнијих часописа двадесетог века.. Како се звао тај часопис?
2. Како се звао уредник тог часописа?

Остао сам војник убеђен да народ треба да да реч на крају. Убеђен сам да сам био на правом путу. - Генерал Дража Михаиловић
Одговори

(27-07-2023, 07:14 PM)sagus Пише:  Када смо код мог земљака два лагана питања везано за Винавера...

1. Био је сарадник једног од најзначајнијих часописа двадесетог века.. Како се звао тај часопис?
2. Како се звао уредник тог часописа?
Вероватно мислиш на "Ошишани јеж", коме је један од оснивача био Станислав Винавер. У прво време, по оснивању, уредник часописа био је Бранислав Нушић.
Одговори

У питању је часопис Зенит, најзначајнији часопис двадесетог века који се бавио експресионизмом. А уредник тог часописа је био Љубомир Мицић. Најзначајнији сегмент његовог рада представља покретање и уређивање управо часописа Зенит, месечне интернационалне ревије за уметност и културу, који је излазио од фебруара 1921. до априла 1924. у Загребу, потом од 1924. до децембра 1926. у Београду.
Објављена су 43 броја овог часописа, који је током година доносио бројне манифесте, различита ликовна решења, сараднике и текстове.
У почетку је Мицић следио идеје експресионизма, о чему сведочи и програмски текст који излази у првом броју часописа, Човек и уметност, као и текстови Црњанског, Винавера, Петровића, Матића, који су писали за Зенит, све до јуна 1921, када је Мицић, заједно са Иваном Голом и Бошком Токином, објавио Манифест зенитизма.Зенит је био часопис интернационалног карактера, у коме су многи истакнути уметници тог времена објављивали своје радове на француском, немачком, холандском, мађарском, есперанту.

Остао сам војник убеђен да народ треба да да реч на крају. Убеђен сам да сам био на правом путу. - Генерал Дража Михаиловић
Одговори

За коју двојицу наших великана који су били чланови КПЈ се може рећи да су били органски, душевно, културно и онтолошки антикомунисти, тј. људи предратне епохе?

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори

(28-07-2023, 11:55 AM)sagus Пише:  У питању је часопис Зенит, најзначајнији часопис двадесетог века који се бавио експресионизмом. А уредник тог часописа је био Љубомир Мицић. Најзначајнији сегмент његовог рада представља покретање и уређивање управо часописа Зенит, месечне интернационалне ревије за уметност и културу, који је излазио од фебруара 1921. до априла 1924. у Загребу, потом од 1924. до децембра 1926. у Београду.
Објављена су 43 броја овог часописа, који је током година доносио бројне манифесте, различита ликовна решења, сараднике и текстове.
У почетку је Мицић следио идеје експресионизма, о чему сведочи и програмски текст који излази у првом броју часописа, Човек и уметност, као и текстови Црњанског, Винавера, Петровића, Матића, који су писали за Зенит, све до јуна 1921, када је Мицић, заједно са Иваном Голом и Бошком Токином, објавио Манифест зенитизма.Зенит је био часопис интернационалног карактера, у коме су многи истакнути уметници тог времена објављивали своје радове на француском, немачком, холандском, мађарском, есперанту.

Имали смо трилинг питања у вези Љубомира Мицића и часописа Зенит пре пар страница.
Одговори

(28-07-2023, 12:10 PM)Шумадинац Пише:  За коју двојицу наших великана који су били чланови КПЈ се може рећи да су били органски, душевно, културно и онтолошки антикомунисти, тј. људи предратне епохе?
Први је Андрић.
Одговори

(28-07-2023, 12:10 PM)Шумадинац Пише:  За коју двојицу наших великана који су били чланови КПЈ се може рећи да су били органски, душевно, културно и онтолошки антикомунисти, тј. људи предратне епохе?

Претпостављам да мислиш, пре свих, на Иву Андрића.
Други је Александар Белић.
Има их још, наравно, који су "легли на руду" како би сачували живу главу или због најприземнијег конформизма.
Одговори

Да. Заборавио сам за Белића. Поред њега и Андрића како наведосте стоји и Душко Радовић. Требало је "за коју тројицу"... вероватно их је још било. У сваком случају то је главни "тројац" поред многих.

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори

Претходни трилинг питања које сам поставио били су везани за експресионизам као уметнички правац код нас кроз личност једног великана какав је био Станислав Винавер.
С сада трилинг о самом Станиславу Винаверу;
Прво: 
Ко је био кум Станислава Винавера?
Одговори

Друго, ко је био стари сват? Баја
Дај, бре, Поручниче, нешто лакше.
Одговори

(29-07-2023, 03:04 PM)Милослав Самарџић Пише:  Друго, ко је био стари сват? Баја
Дај, бре, Поручниче, нешто лакше.

Па, да није важна историјска личност, не би ни питао.
Одговори

Ај да покушам. Станислав Краков?
Одговори

(29-07-2023, 02:55 PM)Бенито Пише:  Претходни трилинг питања које сам поставио били су везани за експресионизам као уметнички правац код нас кроз личност једног великана какав је био Станислав Винавер.
С сада трилинг о самом Станиславу Винаверу;
Прво: 
Ко је био кум  Станислава Винавера?

Константин Фотић?
Одговори

(29-07-2023, 10:06 PM)Mitic Пише:  
(29-07-2023, 02:55 PM)Бенито Пише:  Претходни трилинг питања које сам поставио били су везани за експресионизам као уметнички правац код нас кроз личност једног великана какав је био Станислав Винавер.
С сада трилинг о самом Станиславу Винаверу;
Прво: 
Ко је био кум  Станислава Винавера?

Константин Фотић?

Тако је, Митке.
Још од када је Винаверов отац из Пољске дошао у Краљевину Србију и Шабац, а потом и донео први рендген апарат у Србију, спријатељио се и окумио са дедом Константина Фотића (Радосављевића), Миланом Радосављевићем, који је био познати и коленовићки шабачки трговац, а његов син Алекса Фотић, који је узео добио презиме по очуху, био је народни посланик и отац Константина.
Кумовску везу пресекла је комунистичка власт оличена у аустроугарском каплару, који је баш у Шапцу и околини чинио злочине над Србима, па и над породицама Фотић и Винавер, док су два кума Константин Фотић и Станислав Винавер, као официри војске Краљевине Србије, ратовали против истог и осталих непомјаника.
После Другог светског рата, као што је познато, Фотић је остао у Вашингтону где је и умро, а Станислав Винавер је, коју годину раније, умро у Београду.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 31 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним