[Милослав Самарџић]

Свака част за ово!
Да ли се Милан Рајаковић и други из Бајине Баште налазе на списку жртава комуниста у Ужицу 1941?

[Сокољанин]

Свака част за ово!
Да ли се Милан Рајаковић и други из Бајине Баште налазе на списку жртава комуниста у Ужицу 1941?

Први пут су пописани на једном месту у књизи Дејана Ђерића "Тежина Заклетве".

[sagus]

Једно лагано питање, не знам да ли је било...

Како се звао генерал који је наредио да се пребије Ђура Јакшић?

[Бенито]

Једно лагано питање, не знам да ли је било...

Како се звао генерал који је наредио да се пребије Ђура Јакшић?

Ранко Алимпић.

[sagus]

Тачно..

Ранко Алимпић Рођен је у Накучанима 1826.године у земљорадничкој породици, отац Марко, мајка Филипа рођена Јеротић из Синошевића. Завршава Основну школу у Накучанима и Шапцу а гимназију у Крагујевцу. По завршетку гимназије 1842.године одмах ступа у војну службу. Брзо напредује од потпоручника, штапског капетана, мајора. Од 1862.године је у звању пуковника а генерал постаје 1876.године.
У Берлину студира војне науке од 1846.године. По повратку у земљу бива постављен за професора па начелника Артиљеријске школе у Београду. Био је начелник Подринског округа. Члан Либералне партије и присталица Обреновића. Супруга Милева била је ћерка Петра Вукомановића, брата књеиње Љубице. За време турског бомбардовања Београда после инцидента на Чукур чесми командовао је српским снагама у граду. Постављен је за министра грађевина, потом постаје и члан Државног савета.
Године 1875.постављен је за команданта војних снага уз границу на Дрини где организује добровољце за борбу против Турака у Босни. У српско турском рату командује Дринском војском и продире у Семберију.
Од 1878 до 1880.године опет је министар грађевина. Води припреме за изградњу железничке пруге Ниш Врање. Био је ктитор цркве у Бањи Ковиљачи, која је порушена после Другог св.рата, и цркве у Накучанима. Умро је 1882.године у Београду. Није имао потомака.Ј една улица у Шапцу носи његово име.
Једна блистава каријера.
Следи наставк приче!
Наш познати песник Ђура Јакшић мада болестан од туберкулозе учествовао је у Српском турско рату 1876. године као извештач. Ту је био сведок недостојног и неславног понашања елитног генерала Ранка Алимпића. Две године касније објавио је сатиричну причу у којој се генерал препознао и због чега га је тужио. Ђура је изведен пред суд и осуђен на петнест дана затвора. Суд је то оценио у пресуди овако; "Јер је у злобној намери, неверно представио бој на Бељини и бој на Међашима и да је војсци српско дринског кора и њеном комаданту нанео штету код народа, јер они својим патриотским радом нису то заслужили."
Наставак приче која следи обелоданиће се тек пошто Обреновићи сиђу са власти. Жарко Илић, најмлађи брат песника Војислава Илића, објавио је 1906.године следеће:
"У лето 1878.године пред хотелом "Париз" у Београду седело је више официра за столом, са њима и Ранко Алимпић. У тај пар прође поред њих Ђура Јакшић. Успут сретне неког сељака. Сељак је терао неколико говеда. Ђура га заустави и упита: "Хоћеш ли доле Теразијама?". Сељак одговори да хоће. Нато Ђура извади из џепа један динар, даде сељаку и рекне; "Кад прођеш поред кафане "Париз" а ти притерај волове ближе оној господи што седе пред кафаном, удри којега вола штапом па реци; "Шта се устежеш као Ранко Алимпић на Дрини"...Сељак тако учини.
Погледаше се официри. Потрча Ранко за сељаком. Одведоше га у полицију и сељак рече да му је неки човек дао динар да то каже. Наравно, генералу је на памети био само један човек, Ђура Јакшић. То му Алимпић није опростио.
Знамо да је Ђурин живот био боемество. Кафански свет је био његово природно окружење. Ту је имао инспирацију, ту је стварао, писао. Сетимо се да је и чувена песма "Отаџбина" написана за кафанским столом.
"Становао је у Скадарској улици.Ј едне вечери после овог догађаја, враћао се из једног веселог друштва. У тако рећи пустој улици дочекају га двојица ухвате га , свале и тако су га тукли и газили да се јадник једва довукао до куће. Ђура почне одмах побољевати." Од ових рана а већ нарушеног здравља није се опоравио и умро је 17. новембра 1878.године.И тако је рат између њих двојице окончан.

[sagus]

Како се звао најмлађи херој Церске битке?

[Сокољанин]

Како се звао најмлађи херој Церске битке?

Момчило Гаврић.

[sagus]

Сташко Сондермајер најмлађи је борац који је, бранећи своју отаџбину, погинуо 5. августа 1914. године у Церској бици. Мештани села Богосавца, уредили су његов гроб у центру села и организовали помен.У борбама код села Добрића, 5. августа 1914. године, погинуо је најмлађи јунак Церске битке ученик шестог разреда Друге београдске гимназије Станислав Сташко Сондермајер. Сташко Сондермајер најмлађи је борац који је, бранећи своју отаџбину, погинуо 5. августа 1914. године у Церској бици. Одређен да буде на служби у позадини, дечак је преклињао да му се учини част да уђе у борбени ред, а његово страдање са пушком у руци изазвало је сузе у очима многих ратника.
"Жене, сестре, мајке Богосавца, изашле су на бојиште и нашле младог дечака у морнарској униформи, узеле су га, донеле у центар села и сахраниле на месту где почива", У блузи погинулог дечака пронађен је дневник умотан у марамицу у којем описује како га је поразила смрт мајке два дана после мобилизације као и атмосферу на фронту.
"То што је учинио Сташко Сондермајер, да са својих 15-16 година оде у добровољце, не би ни неки старији људи. Врло сам поносна", каже Мила Иванишевић, Сташкова унука.
Песмом му се одужила и Исидора Секулић, чији део се, по одобрењу породице објављује први пут: "Давно необрадована, обрадовала сам се диадеми чистих твојих детињих очију. Причао си да волиш Србију, слободу и једног принца. И с тобом заједно, ја сам волела Србију".

[Mitic]

Ко је дао бомбе Младобосанцима, тј. Чабриновићу које је бацио на Фердинанда у Сарајеву 1914?

Можда смо о овоме причали, али сад погледах емисију са Милетом Бјелајцем, па сам се подсетио.

[Сокољанин]

Ко је дао бомбе Младобосанцима, тј. Чабриновићу које је бацио на Фердинанда у Сарајеву 1914?

Можда смо о овоме причали, али сад погледах емисију са Милетом Бјелајцем, па сам се подсетио.

Милан Цигановић?

[Mitic]

Да, то би био један одговор.

Цигановић се спомиње као комита који је дао бомбе, како наводи Бранко Богдановић. Погледати следећи текст

https://oruzjeonline.com/2021/02/15/mist...-principa/

Други одговор би био: бивши комита Симо Миљуш, како наводи Миле Бјелајац. Миљуш је бомбе дао Чабриновићу, а новац је дао Грабежу. Погледати следећу емисију где се о томе говори од 35:50 и погледати текст Бјелајца на сајту Вечерњих новости

https://www.youtube.com/watch?v=7-DgJq080lc

https://www.novosti.rs/vesti/feljton/102...sao-izbore

Врло је могуће да је Миљуш дао бомбе и новац, а то се посредно може видети и из текста Бранка Богдановића на сајту Оружје онлајн, јер се ту цитира аустријски извештај Бечу у коме допуштају могућност да су се бомбе могле набавити од бивших комита. Такође, за набавку новца за оружје се помиње Радован Казимировић, али он је негирао да је био умешан у набавку новца.

Симо Миљуш је имао сличну судбину као Мустафа Голубић. Миљуш је био комита код Воје Танкосића, Младобосанац, али је после Првог св. рата пришао комунистима и био је хапшен због терористичких активности, између осталог и због покушаја на атентата на Краља Александра.

Миљуш је завршио свој живот у стаљинистичким чисткама, а оцинкарио га је Броз.

[Бенито]

Најпосећенији манастир СПЦ у овом моменту је манастир Тумане. 
Да ли неко зна који познати четнички командант је најчешће посећивао овај манастир за време Другог светског рата?

[Сокољанин]

Најпосећенији манастир СПЦ у овом моменту је манастир Тумане. 
Да ли неко зна који познати четнички командант је најчешће посећивао овај манастир за време Другог светског рата?

Да покушам. Можда капетан Оцокољић?

[Бенито]

Није.