03-10-2023, 12:24 PM
Прво:
Колико је савезничких авијатичара спасила Горска краљева гарда, под командом Николе Калабића?
Колико је савезничких авијатичара спасила Горска краљева гарда, под командом Николе Калабића?
Квиз- Српска историја
05-10-2023, 01:05 AM
05-10-2023, 10:36 PM
Ево онда једно лакше питање:
Ко је осмислио термин "Српска револуција" и на који период историје се односи овај познати историјски термин?
Ко је осмислио термин "Српска револуција" и на који период историје се односи овај познати историјски термин?
05-10-2023, 10:43 PM
06-10-2023, 12:18 AM
Додао бих на период од 1804. године па све до Хата из 1830. године.
06-10-2023, 11:13 AM
Гедеон Ернест Маретић, из дуговечне породице Маретић-Војковић, која води порекло од Вукана Немањића, био је официр аустријске царске војске. Цела фамилија Маретић-Војковић је од 14 века била у служби бечког двора. Гедеон Ернест Маретић провео је 41 годину у униформи. Стекао је велику ратну славу после великог броја битака које је преживео.
Поред тога, био је познат по томе што је био "човек од поверења" за област Србије. Уочи Кочине Крајине прошпартао је инкогнито целу територију садашње Србије, у друштву Радича Петровића и хаџи Рувима. У послу ослобођења Србије од Османске Турске дао је целог себе.
У пензији је постао познат као значајан војни теоретичар и писац. Поред тога, писао је и о својим сећањима на разне бојеве, али и путешествија по Србији.
Гедеон Ернест Маретић прави је творац синтагме
"Српска револуција". Више пута је употребио у својим књигама, теоретског или мемоарског типа. Врло је важно разумети да је Маретић јасно временски оивичио период за који је употребио термин "Српска револуција". То је био период од Кочине крајине па до почетка буне против дахија. Дакле, оквирно између 1790 и 1804. године.
Проучавајући литературу за своју књигу, немачки историчар Леополд Ранке је читао и књиге Гедеона Маретића. Ту је видео израз "Српска револуција". Правилно разумевајући историјске процесе, и постављајући термине на право место, Ранке је преузео термин "Српска револуција" али је променио његов временски оквир. Изузетно је обратио пажњу на префикс Српска и узео у обзир само период где су искључиво и само Срби учествовали у том процесу.
Зато је пронашао прави почетак "Српске револуције", а то је Сретење 1804. године. За завршетак тог процеса оставио је отворено, али се ипак одлучио за процес везан за завршетак онога што је доцније названо Други српски устанак. Правилно је разумео и констатовао да ће нове генерације историчара можда боље видети када се процес "Српска револуција" заиста завршио.
То се, управо, и догодило, када су велики српски историчари, с краја 19 и почетка 20 века, а тако је и данас, процес Српска револуција временски ограничили на процес између Сретења 1804 и Хатишерифа из 1830. године.
ПС дозволите да дам и своје мишљење о овој теми:
процес Српска револуција, а што је иначе изузетно ретко у историји и то у светским размерама, синоним је за име једног човека. То је име Карађорђе. Бог и историја били су толико благонаклони према хероју Тополскоме да се његов избор за Вожда неминовно везује за почетак Српске револуције. Моје мишљење је да се за његово име мора везати и временски оквир краја Српске револуције, односно да се за датум краја Српске револуције може узети Карађорђева смрт или, евентуално, Велики Бечки конгрес, када је практично извршен договор великих сила о подели интересних сфера после ратова за заоставштину Наполеонове Европе. Тај догађај запечатио је не само судбину Српске револуције, него и судбину Срба у следећих 100 година, а ево и данас трпимо те последице.
Поред тога, био је познат по томе што је био "човек од поверења" за област Србије. Уочи Кочине Крајине прошпартао је инкогнито целу територију садашње Србије, у друштву Радича Петровића и хаџи Рувима. У послу ослобођења Србије од Османске Турске дао је целог себе.
У пензији је постао познат као значајан војни теоретичар и писац. Поред тога, писао је и о својим сећањима на разне бојеве, али и путешествија по Србији.
Гедеон Ернест Маретић прави је творац синтагме
"Српска револуција". Више пута је употребио у својим књигама, теоретског или мемоарског типа. Врло је важно разумети да је Маретић јасно временски оивичио период за који је употребио термин "Српска револуција". То је био период од Кочине крајине па до почетка буне против дахија. Дакле, оквирно између 1790 и 1804. године.
Проучавајући литературу за своју књигу, немачки историчар Леополд Ранке је читао и књиге Гедеона Маретића. Ту је видео израз "Српска револуција". Правилно разумевајући историјске процесе, и постављајући термине на право место, Ранке је преузео термин "Српска револуција" али је променио његов временски оквир. Изузетно је обратио пажњу на префикс Српска и узео у обзир само период где су искључиво и само Срби учествовали у том процесу.
Зато је пронашао прави почетак "Српске револуције", а то је Сретење 1804. године. За завршетак тог процеса оставио је отворено, али се ипак одлучио за процес везан за завршетак онога што је доцније названо Други српски устанак. Правилно је разумео и констатовао да ће нове генерације историчара можда боље видети када се процес "Српска револуција" заиста завршио.
То се, управо, и догодило, када су велики српски историчари, с краја 19 и почетка 20 века, а тако је и данас, процес Српска револуција временски ограничили на процес између Сретења 1804 и Хатишерифа из 1830. године.
ПС дозволите да дам и своје мишљење о овој теми:
процес Српска револуција, а што је иначе изузетно ретко у историји и то у светским размерама, синоним је за име једног човека. То је име Карађорђе. Бог и историја били су толико благонаклони према хероју Тополскоме да се његов избор за Вожда неминовно везује за почетак Српске револуције. Моје мишљење је да се за његово име мора везати и временски оквир краја Српске револуције, односно да се за датум краја Српске револуције може узети Карађорђева смрт или, евентуално, Велики Бечки конгрес, када је практично извршен договор великих сила о подели интересних сфера после ратова за заоставштину Наполеонове Европе. Тај догађај запечатио је не само судбину Српске револуције, него и судбину Срба у следећих 100 година, а ево и данас трпимо те последице.
06-10-2023, 03:08 PM
Одкуд бечки двор у 14. веку? Беч је тада био град на граници Немачке, Чешке и Мађарске.
06-10-2023, 03:44 PM
06-10-2023, 03:53 PM
07-10-2023, 06:13 AM
Да ли је сигурно да је Беч био престоница пошто су га освајали и Чеси и Мађари?
07-10-2023, 11:34 AM
(07-10-2023, 06:13 AM)пек. Пише: Да ли је сигурно да је Беч био престоница пошто су га освајали и Чеси и Мађари?
Био је још од 13. века. Касније почетком 14. се грофовски поседи деле између две породичне линије, па Беч (горња Аустрија) припада старијој линији све док није изумрла. Иначе као што знате, Хабзбурзи су тада још били релативно небитни у међудржавним односима централне Европе.
07-10-2023, 05:57 PM
Ајде на брзину ћу да се убацим и поставим једно занимљиво питање.
У једном европском језику, име једног српског града постало је тешка увреда, тј синоним за издајицу, издају. Који језик или град су у питању?
У једном европском језику, име једног српског града постало је тешка увреда, тј синоним за издајицу, издају. Који језик или град су у питању?
08-10-2023, 12:42 PM
08-10-2023, 01:33 PM
Хтео сам јутрос да одговорим и направим простор.
У питању је француски језик а град је Дубровник/Рагуза.
Један од Наполеонових маршала, Август де Мармон био је постављен за гувернера Илирских провинција које је Наполеон освојио од Аустријанаца, а касније му је доделио и племићку титулу Војводе од Рагузе. Међутим, када је 1814. руска војска била пред Паризом, Мармон је тајно, без Наполеоног знања, успоставио контакте са Русима и савезницима, и по договору се предао са читавим корпусом. Потом је прешао на страну Бурбона и гласао за егзекуцију свој старог саборца Маршала Неја, тако да је "пливао" у новом политичком животу. Ипак, револуција 1830. га је натерала да оде у изгнанство, сматран националним издајником. Завршио је као обичан пензионер у Венецији, где су деца из комшилука имала обичај да кад га угледају, кажу: "Ово је човек који је издао Наполеона!".
Тако је реч "рагузер" и дан данас вероватно најтежа увреда у француском језику.
У питању је француски језик а град је Дубровник/Рагуза.
Један од Наполеонових маршала, Август де Мармон био је постављен за гувернера Илирских провинција које је Наполеон освојио од Аустријанаца, а касније му је доделио и племићку титулу Војводе од Рагузе. Међутим, када је 1814. руска војска била пред Паризом, Мармон је тајно, без Наполеоног знања, успоставио контакте са Русима и савезницима, и по договору се предао са читавим корпусом. Потом је прешао на страну Бурбона и гласао за егзекуцију свој старог саборца Маршала Неја, тако да је "пливао" у новом политичком животу. Ипак, револуција 1830. га је натерала да оде у изгнанство, сматран националним издајником. Завршио је као обичан пензионер у Венецији, где су деца из комшилука имала обичај да кад га угледају, кажу: "Ово је човек који је издао Наполеона!".
Тако је реч "рагузер" и дан данас вероватно најтежа увреда у француском језику.
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 39 Гост(а)