[Бенито]

Прво питање новог трилинга:
Колико српских официра и војника су примиле војне болнице ВКС, у периоду од августа до средине децембра 1914. године, односно у периоду најжешћих битака и победа на АУ војском?

[Monarhist]

Прво питање новог трилинга:
Колико српских официра и војника су примиле војне болнице ВКС, у периоду од августа до средине децембра 1914. године, односно у периоду најжешћих битака и победа на АУ војском?

Рецимо можда нешто око 50000, рачунајући и пољске болнице.

[Бенито]

Прво питање новог трилинга:
Колико српских официра и војника су примиле војне болнице ВКС, у периоду од августа до средине децембра 1914. године, односно у периоду најжешћих битака и победа на АУ војском?

Рецимо можда нешто око 50000, рачунајући и пољске болнице.

Пошто си близу тачног одговора, да прихватимо.
Тачан одговор је - нешто преко 60 хиљада.

[Бенито]

Ајмо онда друго:
Забележено је негде око 90 хиљада посета војним болницама у истом периоду. Неки од оних који су били моментални пацијенти различитих војних болница Српске краљевске војске били су, поред српских војника и официра, и: цивили, заробљеници, страни добровољци, а неки српски војници или официри били су пацијенти и по два, а неки и три пута, услед рањавања или болести.... 
Питање:
Колико је од тог броја пацијената, за непуних 5 првих месеци рата, умрло у ратним војним болницама Војске Краљевине Србије?

[Monarhist]

Ајмо онда друго:
Забележено је негде око 90 хиљада посета војним болницама у истом периоду. Неки од оних који су били моментални пацијенти различитих војних болница Српске краљевске војске били су, поред српских војника и официра, и: цивили, заробљеници, страни добровољци, а неки српски војници или официри били су пацијенти и по два, а неки и три пута, услед рањавања или болести.... 
Питање:
Колико је од тог броја пацијената, за непуних 5 првих месеци рата, умрло у ратним војним болницама Војске Краљевине Србије?

Рецимо да је умрло око 8 хиљада војника и 3-4 хиљаде заробљеника и цивила.

[Monarhist]

Ајмо онда друго:
Забележено је негде око 90 хиљада посета војним болницама у истом периоду. Неки од оних који су били моментални пацијенти различитих војних болница Српске краљевске војске били су, поред српских војника и официра, и: цивили, заробљеници, страни добровољци, а неки српски војници или официри били су пацијенти и по два, а неки и три пута, услед рањавања или болести.... 
Питање:
Колико је од тог броја пацијената, за непуних 5 првих месеци рата, умрло у ратним војним болницама Војске Краљевине Србије?

Рецимо да је умрло око 10 хиљада војника и 3-4 хиљаде заробљеника и цивила.

[Бенито]

Не. Умрло је свега 2600 рањеника. Наглашавам "свега" јер је то убедљиво најмањи проценат умрлих рањеника неке од војски које су имале интензивне ратне масовне борбе 1914. године и самим тим велики број рањених војника.

[Милослав Самарџић]

Не. Умрло је свега 2600 рањеника. Наглашавам "свега" јер је то убедљиво најмањи проценат умрлих рањеника неке од војски које су имале интензивне ратне масовне борбе 1914. године и самим тим велики број рањених војника.

Зашто је код нас био најмањи проценат преминулих?

[Бенито]

Не. Умрло је свега 2600 рањеника. Наглашавам "свега" јер је то убедљиво најмањи проценат умрлих рањеника неке од војски које су имале интензивне ратне масовне борбе 1914. године и самим тим велики број рањених војника.

Зашто је код нас био најмањи проценат преминулих?

Зато што је наш војни Санитет у области хирургије и ратне хирургије превазишао све друге у лошијим условима од других војски, али и зато што су имали искуство из два балканска рата. Ту су били у значајној предности не само у односу на аустроугарску војску и санитет, него и на већину европских војски, које дуго нису имале велике ратне сукобе.
Наравно, не треба занемарити ни чињеницу да се рат водио на нашој територији, да су и други родови војске значајно допринели у брзом постављању пољских болница или брзом пребацивању до градских војних болница свих тежих рањеника.
Много је елемената довело до тако респектабилног резултата.
Али, пре свих, треба нагласити улогу команданта Војног Санитета Врховне команде ВКС, пуковника др Лазара Генчића. Његова улога у овом успеху је немерљива.
Међутим, и то је уједно и треће питање:
Командант Војног Санитета пуковник др Лазар Генчић смењен је, 1916. године, са своје дотадашње дужности коју је обављао пуних 7 година. Који су разлози довели до једногласне одлуке Врховне команде да пуковник др Лазар Генчић буде смењен?

[Шумадинац]

Због неблаговремених и неодговарајућих мера против епидемије пегавог и трбушног туфуса, услед чега су настали масовни губици у војсци и народу.

[Бенито]

Због неблаговремених и неодговарајућих мера против епидемије пегавог и трбушног туфуса, услед чега су настали масовни губици у војсци и народу.

Управо тако. Пресудила је она Мишићева реченица:" Једну дивизију људи сам изгубио да истерам Аустријанце из Србије, али и још једну за болешчину коју су донели у Србију.".
То је, што се тиче бројки, била тачна констатација. Српска војска је имала око 20 хиљада погинулих и рањених, а око 16 хиљада српских официра и војника је умрло од тифуса 1915. године.
Са ове историјске дистанце, јасно је да је Краљевина Србија једина од учесница Првог светског рата која је успела да потпуно искорени тифус, 1915. године. О томе смо већ писали и расправљали на теми Квиз - српска историја. Међутим, овде је важно схватити, чак и ако се узме у обзир тај сукоб са црнорукцима, да се види колико је био висок стандард и строг систем да један човек, попут др Генчића, који је имао велики ауторитет и немерљив допринос српској војној медицини, посебно ратној хирургији, ипак буде смењен истог тренутка када се сматрало да није испунио своју дужност.

[Бенито]

Српска паралелна историографија, познатија под називом "удбашка историографија", чији је главни промотер фамозни Институт за савремену историју за нешто више од 6 деценија, приказао је јавности неколико верзија заробљавања ђенерала Драже Михаиловића. Те верзије су у многим елементима биле сличне, рецимо у јединству географског простора на којем је заробљен ђенерал Михаиловић, али је у једном елементу неколико пута била различита. То је питање ко је од високих четничких официра издао ђенерала Михаиловића. Најпознатија је верзија да је то био потпуковник Никола Калабић, али постојало је још неколико познатих официра који су помињани као они који су открили озни где се налази Дража Михаиловић.
Питање:
Којег важног Дражиног сарадника још увек нису поменули као издајника Дражиног боравишта, а могли су?

[Monarhist]

Српска паралелна историографија, познатија под називом "удбашка историографија", чији је главни промотер фамозни Институт за савремену историју за нешто више од 6 деценија, приказао је јавности неколико верзија заробљавања ђенерала Драже Михаиловића. Те верзије су у многим елементима биле сличне, рецимо у јединству географског простора на којем је заробљен ђенерал Михаиловић, али је у једном елементу неколико пута била различита. То је питање ко је од високих четничких официра издао ђенерала Михаиловића. Најпознатија је верзија да је то био потпуковник Никола Калабић, али постојало је још неколико познатих официра који су помињани као они који су открили озни где се налази Дража Михаиловић.
Питање:
Којег важног Дражиног сарадника још увек нису поменули као издајника Дражиног боравишта, а могли су?

Претпостављам Рачића јер је он погинуо ових дана новембра месеца 1945, мада је могао да зна локацију Ђенерала Михаиловића.
Можда и Драгишу Васиљевића који је изгледа погинуо приликом заробљавања.

[Бенито]

Српска паралелна историографија, познатија под називом "удбашка историографија", чији је главни промотер фамозни Институт за савремену историју за нешто више од 6 деценија, приказао је јавности неколико верзија заробљавања ђенерала Драже Михаиловића. Те верзије су у многим елементима биле сличне, рецимо у јединству географског простора на којем је заробљен ђенерал Михаиловић, али је у једном елементу неколико пута била различита. То је питање ко је од високих четничких официра издао ђенерала Михаиловића. Најпознатија је верзија да је то био потпуковник Никола Калабић, али постојало је још неколико познатих официра који су помињани као они који су открили озни где се налази Дража Михаиловић.
Питање:
Којег важног Дражиног сарадника још увек нису поменули као издајника Дражиног боравишта, а могли су?

Претпостављам Рачића јер је он погинуо ових дана новембра месеца 1945, мада је могао да зна локацију Ђенерала Михаиловића.
Можда и Драгишу Васиљевића који је изгледа погинуо приликом заробљавања.

Не, мало само размисли....