[Ђуро]

А други студентски дом се зове Рифат Бурџовић. Дан студената Beograda је 4. април (по датуму погибије студента комунисте 1936)...

[Бенито]

У галерији зликоваца које је изнедрила Озна, титоистичка политичка полиција, тешко је издвојити најлуђег. Па, ипак, ни наша научна јавност, ни уметничка елита, никада се нису ни приближно бавили овим зликовцима колико је то не само требао бити случај, него чак ни колико је нужно. Остављен је, више него намерно, утисак код нових генерација да ознине убице никада нису ни постојали.
Ко је био најлуђих међу најлуђим озниним убицама и по чему се истицало његово лудило?

У затвору Озне на Обилићевом венцу у Београду, био је иследник извесни Лаза Крагујевчанин. И поред тога што ни његове колеге нису биле ништа мање сурове, по сећањима, сужњи су се највише плашили да допадну код Лазе Крагујевчанина.
Код његових "испитивања" сценарио је увек био исти.
После вике и дреке, уследило би нагло батињање, а потом би, у градацији лудила, сео а затим и легао на испитаника, свог изубијаног, и почео да гризе његово тело. То је трајало сатима. Ако би мученика вратили у заједничку собу, колеге га ништа нису питале, јер су већ по "симптомима" знали код кога је био на испитивању.
Постоје индиције да је Лаза Крагујевчанин више особа усмртио клањем које је извршио уједањем.

[Милослав Самарџић]

Једна исправка...
Раније смо писали да је најисточнија битка Срба у средњем веку била у Никопољу.
Међутим, није...
Него...

[Monarhist]

Можда Ангора...

[luka.luke]

У галерији зликоваца које је изнедрила Озна, титоистичка политичка полиција, тешко је издвојити најлуђег. Па, ипак, ни наша научна јавност, ни уметничка елита, никада се нису ни приближно бавили овим зликовцима колико је то не само требао бити случај, него чак ни колико је нужно. Остављен је, више него намерно, утисак код нових генерација да ознине убице никада нису ни постојали.
Ко је био најлуђих међу најлуђим озниним убицама и по чему се истицало његово лудило?

Тешко је међу таквим монструмима одредити најлуђег, али ево нешто занимљиво, што вјероватно многи нису знали.
Градио се хотел и Титова вила Стојчевац, подно Игмана поред Врела Босне. Уз то пратећи каменолом, подземна склоништа, тунели и сл. Радили углавном затвореници. Невенка Пуцар (жена Ђура Пуцара) доведе своју дјецу и по цијели дан све троје камењем гађају раднике-затворенике, уз уживанцију удбаша стражара.
Мој ђед причао стотине пута.

[Милослав Самарџић]

Можда Ангора...

Не.
Једрене.
Код Једрена се одиграла Битка на Марици, 1371.
Месец дана је ишла српска војска до тамо, било је око 500 километара од главног града (Скопља).

[Monarhist]

Можда Ангора...

Не.
Једрене.
Код Једрена се одиграла Битка на Марици, 1371.
Месец дана је ишла српска војска до тамо, било је око 500 километара од главног града (Скопља).

Тачно...
Колико је Србија тада била јака, па чак и распарчана, да је могла сама поразити све нордијске краљевине заједно.
Штета за Марицу.

[Милослав Самарџић]

Могла је и те Турке, да је било мало више опреза.
Не сећам се да је неко други нападао турску престоницу.

[Mitic]

У раду се разматра могуће учешће кнеза Стефана Лазаревића и његовог војног контингента у ратним операцијама султана Бајазита Првог на територији Мале Азије 1390. и 1391. године. Двосмисленост наративне изворне грађе и тумачења савремене историографије остављају могућност пристизања српског посланства код Бајазита 1390, у време опсаде Филаделфије, последњег византијског упоришта у Малој Азији. Такође је могуће и учешће Стефана Лазаревића у османском походу против Синопе и Кастамонија из 1391, у којем је, извесно, било српских вазалних трупа. Подаци из 1391, ма како били уопштени, не искључују Стефаново присуство у ратном табору Бајазита Првог и приликом опсаде Филаделфије, где је могао поделити ратно искуство са Манојлом Палеологом.

Извор: Марко Шуица, "Срби у опсади Филаделфије 1390", Византијски свет на Балкану Књига 2, Византолошки институт САНУ Београд 2012, стр. 385-395

https://www.byzinst-sasa.rs/srp/uploaded...nu%202.pdf

Има и један рад Тибора Живковића у овој књизи на стр. 313-332.

[Vlad Alekš]

Шта повезује актуелног министра одбране Немачке и српску историју?

Ево да помогнем.
Није његова мајка.

[Mitic]

Шта повезује актуелног министра одбране Немачке и српску историју?

Ево да помогнем.
Није његова мајка.

Претпостављам да му је деда био део казнене експедиције у Србији током Другог св. рата.

[Vlad Alekš]

Шта повезује актуелног министра одбране Немачке и српску историју?

Ево да помогнем.
Није његова мајка.

Претпостављам да му је деда био део казнене експедиције у Србији током Другог св. рата.

Деда је стар човек. А није ни баба.
Дакле, који предак је у питању? И шта је радио?

[Милослав Самарџић]

У раду се разматра могуће учешће кнеза Стефана Лазаревића и његовог војног контингента у ратним операцијама султана Бајазита Првог на територији Мале Азије 1390. и 1391. године. Двосмисленост наративне изворне грађе и тумачења савремене историографије остављају могућност пристизања српског посланства код Бајазита 1390, у време опсаде Филаделфије, последњег византијског упоришта у Малој Азији. Такође је могуће и учешће Стефана Лазаревића у османском походу против Синопе и Кастамонија из 1391, у којем је, извесно, било српских вазалних трупа. Подаци из 1391, ма како били уопштени, не искључују Стефаново присуство у ратном табору Бајазита Првог и приликом опсаде Филаделфије, где је могао поделити ратно искуство са Манојлом Палеологом.

Извор: Марко Шуица, "Срби у опсади Филаделфије 1390", Византијски свет на Балкану Књига 2, Византолошки институт САНУ Београд 2012, стр. 385-395

https://www.byzinst-sasa.rs/srp/uploaded...nu%202.pdf

Има и један рад Тибора Живковића у овој књизи на стр. 313-332.

Стефан је сигурно био у Бици код Ангоре (Анкаре), тако да је то најисточније.
Али ако се гледа војска под српском командом, остају једрене.

[Бенито]

У галерији зликоваца које је изнедрила Озна, титоистичка политичка полиција, тешко је издвојити најлуђег. Па, ипак, ни наша научна јавност, ни уметничка елита, никада се нису ни приближно бавили овим зликовцима колико је то не само требао бити случај, него чак ни колико је нужно. Остављен је, више него намерно, утисак код нових генерација да ознине убице никада нису ни постојали.
Ко је био најлуђих међу најлуђим озниним убицама и по чему се истицало његово лудило?

У затвору Озне на Обилићевом венцу у Београду, био је иследник извесни Лаза Крагујевчанин. И поред тога што ни његове колеге нису биле ништа мање сурове, по сећањима, сужњи су се највише плашили да допадну код Лазе Крагујевчанина.
Код његових "испитивања" сценарио је увек био исти.
После вике и дреке, уследило би нагло батињање, а потом би, у градацији лудила, сео а затим и легао на испитаника, свог изубијаног, и почео да гризе његово тело. То је трајало сатима. Ако би мученика вратили у заједничку собу, колеге га ништа нису питале, јер су већ по "симптомима" знали код кога је био на испитивању.
Постоје индиције да је Лаза Крагујевчанин више особа усмртио клањем које је извршио уједањем.

Друго из триптиха о Озни:
Коју врсту злочина над Србима је најсистематичније примењивала Озна на тлу Југославије, а посебно у оно ме што су доцније назвали Социјалистичка Република Србија?