(05-04-2024, 07:31 AM)Vlad Alekš Пише: (04-04-2024, 04:24 PM)Бенито Пише: (04-04-2024, 01:19 PM)Mitic Пише: (04-04-2024, 11:21 AM)Бенито Пише: Треће питање из триптиха:
"Где су српске земље - ту су српски радикали!"
Који политичар је ово прво изговорио?
Војислав Шешељ.
По отимању дела Народне радикалне странке и њеног уједињења са Српским четничким покретом, и стварањем Српске радикалне странке, а што је један од најважнијих подухвата који је ДБ учинио у последњих тридесетак година, нови председник постао је Војислав Шешељ.
Одлично питање и још бољи одговор.
Ово што је означено у тексту се можда може описати и као најважнији подухват тајне службе. То видимо ових дана и година, да не спомињем имена.
Причао ми је човек који је био присутан експлицитном чину отимања НРС-а. Он ми је устврдио да се финални чин десио у Крагујевцу. Тада је на неком конгресу (или како се већ звао тај састанак са великим бројем учесника) упала екипа брадатих људи са кокардама и надјачала групацију адвоката у оделима са лептир машнама. Ако је он слагао мене и ја лажем вас.
Добро Ти је причао.
Када је обновљен рад Народне радикалне странке, обновитељи су желели да обнове и идеју оснивача странке да се не бира председник странке, него председник Главног одбора. Пошто је то по закону о политичким странкама из 1990. године било неизводљиво, јер је било постављено тако да је физички лице требало да буде представник правног лица, морали су да изаберу председника. Тако су изабрали др Вељка Губерину, који је и започео идеју око обнове странке, на место председника.
Међутим, пошто су Статут формирали на принципу јаког Главног одбора, место председника у овој странци било је најслабије од свих странака које су тада основане. НРС је имао седам потпредседника, из различитих области српских земаља. Странка је покривала, макар формално, територију већег дела Југославије. Свако од тих седам потпредседника имао је готово иста овлашћења као и председник.
Тако је удба створила тројанске коње, који су уништили НРС изнутра. Један од потпредседника Томислав Николић, који се и на том месту нашао под непознатим околностима, заказао је скупштину НРС у Крагујевцу, поводом жеље СЧП да се колективно учлани у НРС. Он је на имао право по Статуту НРС.
Скупштина је организована у хотелу Језеро у Крагујевцу. По Статуту НРС, Главни одбор се допуњује новим чланом уколико нека политичка организација колективно уђе у НРС. Такође, ако се мења чланство Главног одбора може се аутоматски и заказати Скупштина и изгласати нови органи странке.
То су, наравно, биле само могућности. Али, када има добре воље...
Истог дана, тог пролећа 1991. године, СЧП је постао колективни члан НРС, а његов председник Војислав Шешељ и члан ГО НРС; заказана је и одржана Скупштина НРС на којој је промењен само један орган странке, а то је председник. Чланови Скупштине НРС, од којих су већина били чланови СЧП, сменили су др Вељка Губерину, а на место председника поставили Војислава Шешеља.
Знајући унапред да ће ова играрија да им падне на Уставном суду, они одмах доносе и нову одлуку и на бази уједињења СЧП и НРС оснивају нову странку СРС - Српску радикалну странку, проглашавајући тако колективно учлањење СЧП у НРС као уједињење.
Наравно, адвокати из НРС не прихватају овакве одлуке и покрећу правни процес у коме побеђују, после годину и по дана. Али, то за Шешеља није било битно. Он је, уз свесрдну помоћ удбе, преко коња званог НРС успео да постане председник једне грађанске политичке странке, да постане радикал и радикалски првак у истом дану, и преузме макар део политичке структуре коју су други направили.
Није прошло ни два месеца, догодила се смрт посланика Булатовића, па пошто су били већински избори 1990, морали су да се организују нови избори за народног посланика на тој изборној јединици, тј у Раковици. Ту је уследила нова акција удбе и све остало је наша тужна историја.
НРС формално и даље постоји.
