Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

(13-04-2017, 09:29 PM)Перун Пише:  
(13-04-2017, 09:26 PM)Бенито Пише:  Рачић на Бобији, Васић на Гочу, Калабић.....

Да, Васића сам заборавио. Где беше Калабић?

Божа Миладиновић у селу Радичевац.
Јел постоји та Божина црква?
Одговори

(13-04-2017, 10:11 PM)Милослав Самарџић Пише:  Јел постоји та Божина црква?

Зоран је писао о томе раније. Не знам да ли и сада постоји.

Цитат:Не знам да ли се зна - капетан Божидар Миладиновић је организовао " на темељима разорене цркве од Турака, у с. Радичевац подизање цркве брвнаре, без иједног металног дела". Црква је освештана поч. априла 1944.год, а тада су говорили капет. Божа Миладиновић и Мирко Ћирковић команд. Сврљишке бригаде Књажевачког корпуса.
И у Милвокију је имао велике заслуге за подизање тамошње цркве. Иначе је био угледан у амер. локалној самоуправи па се сенатор Вејли заузео да се из Југославије, успешно доведе Божина супруга Нада.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

Црква Светог пророка Илије је храм Српске православне цркве који се налази у селу Луке, на планини Требевић у Републици Српској у Босни и Херцеговини. Припада дабробосанској митрополији, архијерејском намjесништву Сарајевском и једина је црква брвнара на простору Митрополије. Црква брвнара се налази у непосредној близини новог магистралног пута Пале – Тврдимићи – Лукавица.[1]
Историја[уреди]
Првобитна црква Светога пророка Илије је играђена 1943. у току ратних сукоба, и представља једину цркву подигнуту за вријеме Другог свјетског рата, од стране припадника Југословенске војске у отаџбини, на овим просторима. Црква је подигнута на локалитету села Луке у општини Пале, у непосредној близини града Сарајева. Храм су уз помоћ Српске православне цркве, и народа требевићког краја, који је у великом броју, за вријеме Другог свјетског рата остао вјеран Краљу Петру и његовној војсци, подигли командант Требевићког одреда Романијског корпуса Шћепан Лучић и војни свештеник Новак Станојевић, који је овај храм осветио по благослову тадашњег митрополита Дабробосанског Нектарија. У Цркви су обављане службе кроз цијело вријеме рата, а након политичких промјена и проглашења нове комунистичке државе Југославије, српском народу бива низом мјера забрањено слободно практиковање вјере и посјећивање вјерских објеката. Сходно томе, одлуком Обласног одбора Комунистичке партије за град Сарајево, храм Светога пророка Илије је срушен 1955. године.
Судбина овог храма је била таква, да буде подигнут у једном рату, а поновно је обновљен у другом рату. На мјесту где се некад налазила стара црква посвећена Светоме пророку Илији, благословом митрополита Николаја 1993. године, педесет година од подизања старе цркве започета је градња цркве брвнаре по пројекту архитекте Предрага Пеђе Ристића. Нова црква брвнара, једина таква у Митрополији је завршена 1996. године. Осветио 4. августа 1996. године митрополит Николај. Заслуге за подизање ове цркве припадају свештенику Миомиру Зекићу и вјерницима требевићког краја. Године 1999. у порти цркве саграђена је парохијска сала. Саборни дан, овог храма је прва недјеља по Светом Илији.[2]

преузето са википедије

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%...C4%87u.jpg
Одговори

(13-04-2017, 09:36 PM)Бенито Пише:  Ајде једно из поезије:
Ко је "пребројао" све руке мучене српске сељанке?

Угасио си нас као задњу цигарету. Помогни мало.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

(13-04-2017, 11:31 PM)Перун Пише:  
(13-04-2017, 09:36 PM)Бенито Пише:  Ајде једно из поезије:
Ко је "пребројао" све руке мучене српске сељанке?

Угасио си нас као задњу цигарету. Помогни мало.

Песма је у питању. Песник је био познат, писао је након рата. Песму је још више прославио Петар Краљ, својим изузетним рецитовањем.

Песник је почетком рата ухапшен од Немаца и држан као таоц. После је био партизан, па комуниста, али се брзо са њима разишао. Колико га памтим вечито је био у некој полуилегали.Успео је да заштити у Београду, идеју да се окупљају старе музичке банде , на једном сабору. Тако је, можда највише захваљујући њему настао Драгачевски сабор трубача. Већ на трећем сабору дошао је у сукоб са организацијом сабора, због тога што је био против да се позову оркестри из јужне Србије. Био је мишљења да се тиме мења смисао сабора, што је било тачно. После тога није долазио на сабор готово три деценије, иако је у овчарско-кабларској клисури имао скромну викендицу и тамо проводио читава лета.
По повратку упао је у расправу о томе који је оригинални текст песме Са Овчара и Каблара. Умало није дошло до туче. Питали су њега за мишљење, пошто је он мелодију те песме ставио за химну сабора.Одговорио им је једноставно:" Ово је Драгачевски сабор трубача, а не певача. Свирајте је исто као што сте свирали и до сада."
Звао се као још један песник, познатији од њега. По њему је и добио име.
Одговори

Бранко В Радичевић, Сторучица мати
Одговори

Шта би, братијо? Нисте се , ваљда, замерили.
До њега српски роман био је под утицајем руске и немачке књижевности. Он је први увео западне, конкретно француске обрасце савременог романописања. Написао је само два романа, од којих је са једним ушао међу вечите вредности српске књижевности.
Био је ведрог духа, авантуристичке биографије. Живео је широм српских земаља. Рођен је у старој српској заједници, која је данас под страховитим притиском асимилације.
Цењен је био за живота, као један од најобразованијих Срба, иако му је мањкало формалног школовања. Данас је цењен најмање колико и за живота.
Одговори

Погодио бих да нисам заспао.Smile

Био је истакнути дипломата у 19-ом веку. У време када су се одвијали веома важни догађаји по наш народ више пута је слат у Русију на преговоре. Ристић се, лично, залагао за њега. Поред тога што је био добар дипломата, на руку му је ишла чињеница да је, веома, добро баратао руским језиком. О њему се врло мало зна али презиме које носи, у великој мери, обележило је српску историју. Такође, о њему су писали и Јован Ристић и Слободан Јовановић, вероватно и многи други.

О ком истакнутом дипломати је реч?



(14-04-2017, 10:07 AM)Бенито Пише:  Шта би, братијо? Нисте се , ваљда, замерили.
До њега српски роман био је под утицајем руске и немачке књижевности. Он је први увео западне, конкретно француске обрасце савременог романописања. Написао је само два романа, од којих је са једним ушао међу вечите вредности српске књижевности.
Био је ведрог духа, авантуристичке биографије. Живео је широм српских земаља. Рођен је у старој српској заједници, која је данас под страховитим притиском асимилације.
Цењен је био за живота, као један од најобразованијих Срба, иако му је мањкало формалног школовања. Данас је цењен најмање колико и за живота.

Стално ме овако предухитриш. Ајде прво ћемо ово твоје.

Је ли Сима Матавуљ?

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

Тако је, Матавуљ!
Одговори

Ово је актуелно.

(14-04-2017, 10:10 AM)Перун Пише:  Био је истакнути дипломата у 19-ом веку. У време када су се одвијали веома важни догађаји по наш народ више пута је слат у Русију на преговоре. Ристић се, лично, залагао за њега. Поред тога што је био добар дипломата, на руку му је ишла чињеница да је, веома, добро баратао руским језиком. О њему се врло мало зна али презиме које носи, у великој мери, обележило је српску историју. Такође, о њему су писали и Јован Ристић и Слободан Јовановић, вероватно и многи други.

О ком истакнутом дипломати је реч?

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

(14-04-2017, 10:10 AM)Перун Пише:  Погодио бих да нисам заспао.Smile

Био је истакнути дипломата у 19-ом веку. У време када су се одвијали веома важни догађаји по наш народ више пута је слат у Русију на преговоре. Ристић се, лично, залагао за њега. Поред тога што је био добар дипломата, на руку му је ишла чињеница да је, веома, добро баратао руским језиком. О њему се врло мало зна али презиме које носи, у великој мери, обележило је српску историју. Такође, о њему су писали и Јован Ристић и Слободан Јовановић, вероватно и многи други.

О ком истакнутом дипломати је реч?

Овај дипломата је стварно заборављен чим нико не одговара.Smile

Један од докумената у коме се он помиње налази се у Народној библиотеци. То је, у ствари, преписка са Јованом Ристићем.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

Одговор је Милосав Протић. Случајно сам пронашао слику његовог дипломатског одела из Петрограда. Ево линка на коме сам прочитао о њему:

https://www.nb.rs/view_file.php?file_id=475

Надам се да ћете ово погодити.Smile

Према предању у овом селу ковано је оружје и оклопи за српске витезове. Управо, по једном од реквизита сваког витеза, село је добило име. У њему је рођен један четнички командант корпуса. У родном селу, пре неколико година, подигнут му је споменик.

Које село, у данашњој Србији, је у питању?

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

(14-04-2017, 06:43 PM)Перун Пише:  Које село, у данашњој Србији, је у питању?

Чабић?
Одговори

(14-04-2017, 07:00 PM)ЈВуО-КГ Пише:  Чабић?

Не. Како дође до овог одговора?

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним