[Бенито]

Милутин Ускоковић.

[ЈВуО-КГ]

Да.

Терај даље.

[Перун]

Био је у редакцији Политике од њеног оснивања,текстове је објављивао и у другим часописима,имао је неколико занимања.Доктор наука. Није могао да поднесе оно што је задесило српски народ у ПСР због чега је у току истог извршио самоубиство. Ко је овај великан српске књижевности ?

Не стигох зема да одговорим.

Ово је Ужичанин за кога су сви, његови земљаци, чули а нико не зна ко је он.

Када би их питали рекли би: ,, То је онај из Ускоковића пролаза. "

Да спомен биста није подигнута између два рата, нико не би ни знао да је он постојао. Тако заборављамо наше великане. Зато смо довде догурали.

[Бенито]

Познато је да су Срби " на пољу Косову" изгубили своје племство. То је, наравно, само делимично тачно, јер су Срби и после тога имали племство које је нестало услед отоманске владавине. Нешто српског племства постојало је у Угарској и Аустрији , али се већина њих асимиловала, због деловања римокатоличке цркве.
У новом добу нова млада држава племство никад није имала. Следствено томе, српска млада држава је логично кренула да развија друштво по западним узусима, дакле као Француска и САД. Елита се градила у прво време преко војске, а убрзо и преко образовања које се у прво време стицало у средњој, а касније и западној и источној Европи. Затим су синови, а доста касније и ћерке, ишли истим путем као очеви или су градили друге цивилне или војне каријере. На тај начин почели су се да се појављују коленовићи који учествују активно у животу народа и државе. То је класичан пример републиканске елите, и није чудо што су многи савременици и историчари сматрали Србију, нарочито за време краља Петра Првог, за монархију само у формалном смислу.
Међутим, постојала је озбиљна жеља код неких Срба да се створи племство. Ко је спречио стварање новог српског племства и на тај начин повео Србију ка западним, а не средњеевропским и руским узусима?

[Бенито]

Шта би, братијо? Ни аваза.

[Вукашин Петковић]

Коџа Милош?

[Бенито]

Христос Воскресе!
Што рече ЈВуО, дугујеш већ три питања. Ајде, бар, једно.

[Вукашин Петковић]

Ваистину Воскресе!
Био је министар у време последњег Обреновића, кажу да је успео да спаси главу, склонивши се оне мајске ноћи 1903. у британско посланство, имао је надимак "ујкино дете", ко је он био и ко му је био ујак?

[Бенито]

Павле Денић- министар иностраних дела у влади ђенерала Димитрија Цинцар Марковића.
Ујка је био ђенерал Белимарковић

[Вукашин Петковић]

Тако је брате, терај даље...

[Бенито]

Мардарије Шишовић (1919-2006) је био чувени мученик и полувековни игуман манастира Режевићи у Паштровићима. Ево једне његове чувене анегдоте са црногорским титоистима.
Мердарије је кренуо за Петровац и видео на путу угинулог магарца. Одмах је продужио у станицу милиције и пријавио случај, да би се животиња уклонила. Дубоко заваљен у фотељу​, са чачкалицом у зубима, бркати милиционер упита Мардарија:" Јадо, одржа ли му опијело?" И поче да се смеје.
Питање гласи:
Шта је Мердарије одговорио надобудној комуњари?

[Шумадинац]

Беше... "Нисам стигао, морао сам прво да дођем овде у станицу и обавестим његову родбину да се упокојио".

[Бенито]

Браво, Шумадијо.
Кратко и бритко је рекао:" Морао сам прво да обавестим фамилију."
Ајде, Шумадинац, ниси одавно.

[Шумадинац]

Ајд' једно лако... Крстио ју је брат Ђуре Даничића, поп Зоља, а кум био тадашњи уредник новосадске “Заставе”, др Милан Ђорђевић. Пре Првог светског рата - о њој је писао Јован Скелић. После Другог светског рата - због ње је Милован Ђилас написао своју књигу о Његошу. Први јој је замерао космополитизам, а други - национализам.

?