[Вукашин Петковић]

Ма не, то је један чиновник нижег ранга од ових споменутих, али довољно високо котиран и способан да изведе такву акцију.

---

Није тешко, један " четник" је у питању. Бар је погинуо као четник.

Милан Аћимовић?

[Бенито]

Тако је, шеф београдске полиције је све организовао.

[Mitic]

Антон Корошец је тада био министар унутрашњих дела, и кад су у питању протести, тада су најодговорнији министар унутрашњих дела и шеф београдске полиције.

За Корошеца сам читао да је одговоран, а Драги Јовановић је највише дошао до изражаја за време кнеза Павла. Тада је Немачка пустила пипке у политички и привредни живот Краљевине Југославије. То пише Живан Кнежевић у својој књизи "27. март 1941."

---

Остао сам дужан питање:
Срби су познати по аутошовинизму па ово ништа и не чуди. У једном мањем граду у Војводии прије 10-так година постављен је споменик злочинцу и непријатељу Срба. Споменик и дан данас стоји тамо, а увежен је тајно из иностранства. О коме је ријеч? Било је већ питање о њему.

Јован Дамјанић?

[Романија]

Јесте, у Ади му је споменик.

[Бенито]

Митићу, да поновим: по логици ствари, министар унутрашњих дела је директно надлежан за овакву ситуацију. Међутим, Стојадиновић га је једноставно прескочио. Аћимовић је , већ одавно, био на специјализацију у полицијској академији у Немачкој. Да ли је тамо почео да ради за немачку контраобавештајну службу или не, велико је питање. Оно што је важно је да се ради о једном прагматичном полицајцу који је имао политичке амбиције. То је време у коме су се кнез Павле, Милан Стојадиновић и СПЦ борили за превласт над кормилом српске будућности и над политичким наслеђем краља Александра Карађорђевића. Стојадиновић и кнез Павле су имали интерес да закон о Конкордату прође у Скупштини, свако из свог разлога. Због тога су обојица били у директном контакту са Аћимовићем , прескачући Корошеца, и тако је дошло до жандармске интервенције на литији, која је запалила јавно мнење у Краљевини Југославији. Не би све ово ни било толико важно, да се данас смисао државне творевине зване Краљевина Југославија не тумачи и кроз тај догађај, у смислу да су , ето, и " Словенци наређивали пребијање српских епископа и архијереја у сред Београда". А то није тачно. У томе је била поента овог питања, ако је сада јасније.
Ајде и друго у вези исте теме.
У ком српском граду се појавио најјачи отпор Конкордату?

[Mitic]

Све је у реду, наравно да је јасније. А јел Драги Стојадиновић учествовао нападу на литију? У оној књизи коју сам поставио, он је командовао жандармима: "Нож на пушку! У месо!"

А можда се у Краљеву појавио најјачи отпор конкордату

[Бенито]

Врло могуће, Живан Кнежевић је био обавештен човек, а и не верујем да је имао неки разлог да не говори истину по овом питању.
Није Краљево, али близу си.

[Mitic]

Синиша Пауновић, новинар Политике, је то написао (везано за Драгог Јовановића) у књизи "Кад су летеле камилавке". Предговор за ту књигу је написао Влада Димитријевић. То је на страни 33:

"Таман кад су мислили да ће избити сасвим у Кнез Михајлову
улицу стиже пред литију шеф опште полиције, познати
дефраудант и лопов Драгомир Јовановић, искаче из аутомобила
и без оклевања наређује: Нож на пушку! У месо!"

Живан Кнежевић је, у својој књизи "27. март 1941", написао да су Немци понамештали своје људе на кључним местима у штампи, привреди, чак и у полицији (ту је Драги Јовановић који је био на платном списку немачкаг посланства).

Можда је Чачак у питању

[Бенито]

Горе си написао Драги Стојадиновић, а мислио си на Драгог Јовановића. Да, сигурни је за Јовановића , јер је он Аћимовићу тада био " десна рука", а и заједно су били на полицијској специјализацији. Ово што Пауновић пише да је био лопов, нема никакве везе, јер је Јовановић одлично знао ко је ко у Београду нарочито, па и ко је Пауновић, и овај га је због тога мрзео. Пауновићеве текстове, а има их три, о Конкордату и кризи поводом тога питања, узми врло условно, јер се ради о несолидном човеку. Кад сам постављао питања за Владислава Рибникара мислио сам и на Пауновића и још неке из тог друштва. Нашли се они да критикују Аћимовића и Драгог Јовановића, а сви добро прошли и код Шваба и код Броза. Пауновић је после рата отео једну од кућа на Дедињу. Мислим баш ону која је коришћена у епизоди Повратка отписаних, где је седиште " мајора Гашпара".
Није ни Чачак.

[Mitic]

Да, мислио сам на Драгог Јовановића. Грешка у куцању. У предговору Пауновићеве књиге, Владимир Димитријевић каже да Пауновић није баш објективан.

Живан Кнежевић је објективан и у књизи "27. март 1941." наводи три немачка човека: Ђорђе Перић, Данило Грегорић и Драги Јовановић.

Такође Кнежевић спомиње велико незадовољство у војсци и народу 1941. године и каже да је Звонко Вучковић отишао за Грчку да помогне Грцима у борби за слободу. То смо већ спомињали на другим подфорумима

Можда је Крагујевац у питању

[Бенито]

Тако је. У Крагујевцу је , у једном моменту, било 500 притворених људи због конкордатске кризе.
Може даље.

---

Који је најкрвавији догађај везан за конкордатску кризу и где се он догодио?

[Перун]

Након протеста пред Народном скупштином.

[Бенито]

Не, у једном српском месту свештеник је забранио народном посланику да уђе у цркву на Литургију, јер је , одлуком Синода, изопштен из црквеног живота, зато што је гласао за Закон о Конкордату. Тада је настала гужва и неко је позвао жандарме. Народ је кренуо на жандарме и ови су запуцали. Погинуло је петоро грађана, а преко 50 је рањено. Рањени су ухапшени и убачени у вагоне и возом послати за Београд у апс. ( А погледајте како српски жандарми не смеју да уђу у Јатаган малу код несрећног Бјелогрлића).
У ком месту се догодило овај најкрвавији догађај везан за конкордатску кризу?

[Бенито]

Нисам , можда, дао тачан опис догађаја у питању. Ево шта се заправо догодило. На Илиндан 1937. године била је Литургија, на којој се очекивао велики број грађана и после које се очекивало да ће свештеник у проповеди поменути народног посланика из тог места који је гласао за Закон о Конкордату, и осудити тај чин. Зато је начелник среза поставио жандармерију на улазу у место да се не би окупио велики број људи , који су из околине хтели доћи. Међутим, народ је нашао пут преко кукурузишта и њива. После Литургије, свештеник је саопштио народу да се разиђе, јер су забрањени скупови и да неће бити Литије. Народ је самовољно узео црквене заставе, а да би умирио атмосферу, која је била на ивици инцидента, други свештеник је у цивилном оделу пошао са народом до трга. Поред споменика палим ратницима одржао им је краћи говор, а затим је то учинио и председник општине, и замолио грађане да се у миру разиђу кућама. Међутим, у том тренутку је један студент узео реч и почео са ватреним говором против владе Милана Стојадиновића и локалног посланика. На то је један члан Јерезе извадио пиштољ и испалио хитац у ваздух. Побегао је у правцу куће посланика која се налазила близу центра. Маса народа је потрчала за њим. Жандармерија се прикрила у дворишту куће. Када је маса пристигла, почеле су летети каменице према кући. Неки су ушли у двориште и кренули у кућу. Тада се умешала жандармерија. Народ се није повлачио, већ је кренуло гушање. Наредник је наредио воду да пуца у ваздух, али је напад појачан . Тада је уследила наредба :" Клекни, у месо." У том тренутку са друге стране, пристигла је и испомоћ жандарма из Београда, а њен командант, поручник је наредио да се пуца. Ту су пале жртве, двојица или тројица демонстраната. Рањени су стављени у вагоне и послати у Београд. У том транспорту је умро још један демонстрант.
Ето, ако је сад лакше.
Посланик тог дана није ни био ту, него у Београду. Иначе, тада је био секретар Скупштине.
Ради се о изузетно богатој породици. Касније су имали присне везе са Калабићем и Горском гардом
Које је место у питању и ко је посланик?