09-04-2018, 03:43 PM
Други с лева на десно у првом реду (седи на земљи) је Коста Пећанац.
Квиз- Српска историја
09-04-2018, 05:39 PM
09-04-2018, 08:08 PM
Милан Гавриловић.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
09-04-2018, 08:22 PM
На фејсбук страници која се бави старим четницима, стоји да је то турски официр?!
09-04-2018, 09:21 PM
Након "Младотурске револуције" и проглашења Хуријета, 1908. године у Скопљу?
09-04-2018, 10:58 PM
Јесте, само мислим да је била 1907. Дакле Турци су дали амнестију четницима. И заиста је за једно време акција престала. Међутим, прво су Бугари почели да убијају поједине четнике код њихових кућа...
10-04-2018, 11:07 AM
(07-04-2018, 06:48 PM)Mitic Пише: Како се звала прва жена у Краљевини Југославији која је постала специјалиста за душевне болести?
Др Нада Шишмановић Мишковић
http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine...3/mode/1up
Вест из Краљевине Југославије:
Kројачки радници су у годинама после Првог светског рата одлично зарађивали, 1.000 до 1.200 динара недељно и имали су посла преко целе године. Али, након велике светске економске кризе и пред избијање Другог светског рата, исти тај кројач је зарађивао 700 – 800 динара за недељу дана, а имао је посла само за шест месеци годишње.
https://www.danas.rs/drustvo/koliko-se-p...ina-radna/
10-04-2018, 05:51 PM
Знате ли ко је и од чега направио џамију Ферхадију у Бањалуци?
Сад сам видео да има објашњење на Википедији.
Поставићу друго питање.
Кад смо већ код Википедије;
На више места се у данашњој литератури помиње да је Брозов јунак и " генерал" Коча Поповић одлучио да се одрекне целокупне заоставштине свога оца, " познатог индустријалца" Александра и све приложи " новој и бољој будућности".
Зна ли неко:
Које се конкретно покретне и непокретне имовине одрекао Коча Поповић као сопствени прилог увођењу " најбољег друштвеног уређења у историји"?
Сад сам видео да има објашњење на Википедији.
Поставићу друго питање.
Кад смо већ код Википедије;
На више места се у данашњој литератури помиње да је Брозов јунак и " генерал" Коча Поповић одлучио да се одрекне целокупне заоставштине свога оца, " познатог индустријалца" Александра и све приложи " новој и бољој будућности".
Зна ли неко:
Које се конкретно покретне и непокретне имовине одрекао Коча Поповић као сопствени прилог увођењу " најбољег друштвеног уређења у историји"?
11-04-2018, 01:16 AM
Да не идемо у даљу прошлост, почећемо од поделе имовине браће од стричева Поповића, Живка, Аце и Коче. Њихови очеви су већ били познати као највећи сакупљачи кућа у Београду. Имовина се дотад није озбиљније делила. Увек се куповало и никад се није продавало ништа од некретнина. У тренутку поделе, средином 20-их година , главни посао ове тројице браће Поповић био је млинарски посао , а који је већ почео да опада због јаке конкуренције млинова из Баната и Бачке.
После поделе, Аци Поповићу је припало 27% целокупне имовине, и то:
зграду "Зора" ( на углу Кнез Михаилове и Чика Љубине улице), ( после Другог светског рата била је "Америчка читаоница"); затим: цео блок кућа између Југ-Богданове, Краљевића Марка и Босанске улице, кућа са кафаном на углу Космајске и Царице Милице улице, до кафане " Код Плована"; Тутуновићев подрум и три дућана у Нишу, са виноградом на Горици; део винограда са вилом у Мајданској улици; па кућа у Косте Главинића ; део Прокопа; као и акције Млинске, Извозне и Народне банке.
Аца је имао два сина и пет кћерки, из брака са Ружом, млађом ћерком ђенерала Стевана Здравковића:
Николу, који се школовао у Швајцарској и у Паризу дипломирао права. Био је запослен у дипломатији и ожењен Норвежанком. После развода, остао је да живи код једног свог богатог пријатеља Француза на његовом имању.
Ћерке су биле: Мара, удата за Стеву Ђ.Вуча
Лелу, удату за рођака Николе Пашића
Веру, удату за Полићевића
Ксенију, удату за унука Николе Христића
Татјану , удату за једног од шефова Привилеговане аграрне банке.
Ксенија и Татјана су биле близнакиње.
Други Ацин син био је Коча Поповић.
Аца је лепо разудао кћерке и школовао синове. Све је то изискивало много новца, а у кући се лепо живело, па и странствовало. Томе се придружио и велики трошак око његовог лечења. Редовни приходи нису могли све то подмирити и тако су продавали једно за другим наслеђена имања, док нису све распродали. Аца је само виноград разделио кћеркама, а све остало је распродао већ до средине тридесетих година. ( Аца се вратио после 1918 године из збега у Женеви са прогресивном парализом, која га је и отерала у гроб, а много је потрошио на лечење).
Финансијска пропаст породице, а не само немирна природа Коче Поповића, имале су утицај на то да он напусти студирање на Сорбони. Тада се и дохватио комуниста у Паризу.
Једном речју, Коча Поповић је 1941. године био обичан пролетер, који је био и у лошијој финансијској ситуацији од својих колега из врха КПЈ , који су преко Коминтерне, добијали високе плате, а Коча тада није био у милости Броза и Ранковића. Коча је , очигледно, сматрао да за њега више нема ниједног другог излаза осим победе комуниста у грађанском рату. Зато је био тако одлучан, жесток и склон масакру да би остварио једини циљ који му је био преостао да би " успео" у животу.
Одговор на питање је, дакле, јасан:
Коча Поповић се није одрекао ничега од имовине у корист нове комунистичке власти, јер ништа није ни имао.
После поделе, Аци Поповићу је припало 27% целокупне имовине, и то:
зграду "Зора" ( на углу Кнез Михаилове и Чика Љубине улице), ( после Другог светског рата била је "Америчка читаоница"); затим: цео блок кућа између Југ-Богданове, Краљевића Марка и Босанске улице, кућа са кафаном на углу Космајске и Царице Милице улице, до кафане " Код Плована"; Тутуновићев подрум и три дућана у Нишу, са виноградом на Горици; део винограда са вилом у Мајданској улици; па кућа у Косте Главинића ; део Прокопа; као и акције Млинске, Извозне и Народне банке.
Аца је имао два сина и пет кћерки, из брака са Ружом, млађом ћерком ђенерала Стевана Здравковића:
Николу, који се школовао у Швајцарској и у Паризу дипломирао права. Био је запослен у дипломатији и ожењен Норвежанком. После развода, остао је да живи код једног свог богатог пријатеља Француза на његовом имању.
Ћерке су биле: Мара, удата за Стеву Ђ.Вуча
Лелу, удату за рођака Николе Пашића
Веру, удату за Полићевића
Ксенију, удату за унука Николе Христића
Татјану , удату за једног од шефова Привилеговане аграрне банке.
Ксенија и Татјана су биле близнакиње.
Други Ацин син био је Коча Поповић.
Аца је лепо разудао кћерке и школовао синове. Све је то изискивало много новца, а у кући се лепо живело, па и странствовало. Томе се придружио и велики трошак око његовог лечења. Редовни приходи нису могли све то подмирити и тако су продавали једно за другим наслеђена имања, док нису све распродали. Аца је само виноград разделио кћеркама, а све остало је распродао већ до средине тридесетих година. ( Аца се вратио после 1918 године из збега у Женеви са прогресивном парализом, која га је и отерала у гроб, а много је потрошио на лечење).
Финансијска пропаст породице, а не само немирна природа Коче Поповића, имале су утицај на то да он напусти студирање на Сорбони. Тада се и дохватио комуниста у Паризу.
Једном речју, Коча Поповић је 1941. године био обичан пролетер, који је био и у лошијој финансијској ситуацији од својих колега из врха КПЈ , који су преко Коминтерне, добијали високе плате, а Коча тада није био у милости Броза и Ранковића. Коча је , очигледно, сматрао да за њега више нема ниједног другог излаза осим победе комуниста у грађанском рату. Зато је био тако одлучан, жесток и склон масакру да би остварио једини циљ који му је био преостао да би " успео" у животу.
Одговор на питање је, дакле, јасан:
Коча Поповић се није одрекао ничега од имовине у корист нове комунистичке власти, јер ништа није ни имао.
11-04-2018, 03:54 PM
Мени се чини да комнуисти тврде супротно, да се одрекао свега и свачега...
11-04-2018, 08:48 PM
То сам и написао. Они тврде да се свега одрекао у корист " народа". У ствари, још неколико година пре рата био је " го к'о пиштољ".
У овом квизу, за све ово време, раскринкали смо и разобличили низ лажи, измишљотина и предрасуда које су постале историјски аксиоми који обитавају у нашим историјским уџбеницима, преко којих се формира свест младих генерација о прошлости сопственог народа.
На жалост, ретки су они који ово читају, а још ређи они који верују у овде написано.
Наравно, ни ове податке везане за Поповиће нисам измислио, него користио релевантну литературу. За разлику од мене, они који промовишу лажи о Кочи Поповићу немају никакве изворе за своје тврдње, али њима се априори верује, јер долазе са позиција власти.
У овом квизу, за све ово време, раскринкали смо и разобличили низ лажи, измишљотина и предрасуда које су постале историјски аксиоми који обитавају у нашим историјским уџбеницима, преко којих се формира свест младих генерација о прошлости сопственог народа.
На жалост, ретки су они који ово читају, а још ређи они који верују у овде написано.
Наравно, ни ове податке везане за Поповиће нисам измислио, него користио релевантну литературу. За разлику од мене, они који промовишу лажи о Кочи Поповићу немају никакве изворе за своје тврдње, али њима се априори верује, јер долазе са позиција власти.
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 39 Гост(а)