[Ултрадесничар]

Да, Врњачка Бања, као и увек кроз историју.☺
Када је, у модерној историју, Србија добила прву штампарију, и где?

У Крагујевцу ?

[Бенито]

Што је то занимљиво, завалиш се у неку фотељу, после напорне године, па узмеш да испитујеш уморног човека да би видео колико може да издржи.
Крагујевац, Коџа Милош је купио ту штампарију.

[Милослав Самарџић]

Да, Врњачка Бања, као и увек кроз историју.☺
Када је, у модерној историју, Србија добила прву штампарију, и где?

У Крагујевцу ?

Јесте, 1831.

[Милослав Самарџић]

Што је то занимљиво, завалиш се у неку фотељу, после напорне године, па узмеш да испитујеш уморног човека да би видео колико може да издржи.
Крагујевац, Коџа Милош је купио ту штампарију.

Ајде поручниче не кукај, него спремај се да частиш, ускоро ће твоја тема имати 100.000 прегледа.

[Бенито]

Прво скочи, па реци СМС.
Ултрадесничар дугује питање.

[Ултрадесничар]

Прво скочи, па реци СМС.
Ултрадесничар дугује питање.

ОК.
Када је у Србији основано Друштво Црвонг Крста и ко је познати лекар
најзаслужнији за такав подухват ?

[Милослав Самарџић]

Не зна нико, ајде одговори.
Да ли неко зна ово: У Србији су под турском окупацијом прављене цркве брвнаре, све док није издата дозвола да се направи једна зидана црква? У ком месту?
Да ли је то била прва новосаграђена црква од чврстог материјала у целом турском царству?

[Ултрадесничар]

Не зна нико, ајде одговори.
Да ли неко зна ово: У Србији су под турском окупацијом прављене цркве брвнаре, све док није издата дозвола да се направи једна зидана црква? У ком месту?
Да ли је то била прва новосаграђена црква од чврстог материјала у целом турском царству?

На иницијативу др Владана Ђорђевића 1876. основано Друштво Црвеног Крста. 13 година после Међународне конференције Црвеног крста у Женеви.
Темељи дома Српског Црвеног Крста постављени су 1879. у Симиној ул. у Београду- где се Друштво и данас налази.

После ПСР Српски Црвени Крст променио је име у Југословенски Црвени Крст а после окупације Србије обновљен је Српски Црвени Крст.
Југословенски Црвени Крст на челу са краљицом-мајком Маријом Карађорђевић из Лондона је наставила хуманитарни рад помажући
српске ратне заробљенике у Немачкој.

[Милослав Самарџић]

Не зна нико, ајде одговори.
Да ли неко зна ово: У Србији су под турском окупацијом прављене цркве брвнаре, све док није издата дозвола да се направи једна зидана црква? У ком месту?
Да ли је то била прва новосаграђена црква од чврстог материјала у целом турском царству?

У селу Штиткову. Да ли је прва у царству, нека каже поручник, нисам сигуран.

[Бенито]

Турци су извршили велики погром над народом Штиткова и околине, па тако и над Благовештењским манастиром, који је био задужбина кнезова Рашковића, по пропасти Хаџи-Проданове буне.
Тај крај је тада опустео. Током прве половине 19 века , Турци су дозволили Србима да се ту насељавају, али само са кућама од дрвета. Тако је заправо настало ово живописно село.
Али, тадашњи Срби били су, ипак, мало другачији него данашњи.
Стално су инсистирали да се обнови црква, али да буде грађена од тврдог материјала. Углед Рашковића у Руској Империји је у томе много помогао, па је султан дао дозволу и 1862. године је саграђена садашња црква у Штиткову, која је доминантна грађевина у том селу и данас. То је прва зидана црква за коју је султан дао дозволу у Старом Влаху, односно на подручју Старе Србије и може се означити као почетак дефинитивног опадања моћи Османског царства на подручју Румелије. Исте године, као што смо видели у квизу, Турци су из Београдске тврђаве бомбардовали Београдску варош, чиме су практично сами себи написали путну карту у једном правцу.
ПС Ко још не зна, да подсетим да је Вук Калаитовић, командант Другог Милешевског корпуса, рођен на породичном газдинству Калаитовића , недалеко од центра Штиткова, у тзв. Штитковачкој мали.
Ајде још неко питање, ко хоће.

[Бенито]

Ономад смо били сведоци чувеног "суђења" на мечу Србија- Швајцарска 1-2 , на Светском фудбалском купу у Русији.
Само неупућенима , таква врста суђења на великим такмичењима у фудбалу догађа се Србима у репрезентацијама за које су играли сами или у заједници са осталим балканским Словенима, осим Бугара. Наиме, осим утакмице СРЈ - Холандија 1-2, на првенству света у Француској 1998. године, где смо видели фантастично суђење шпанског судије Аренге, све остале кључне утакмице наше екипе на Светским првенствима уназад до 1962. године и Светског купа у Чилеу, биле су полигон за судијско терорисање наше репрезентације.
Пре тога наша репрезентација имала је очајно суђење само у полуфинала у Уругвају, 1930. године, против домаћина. Али то се донекле да разумети , јер су и Аргентинци у финалној утакмици имали сличну "судијску" правду. Напросто, идеју Жил Римеа о оснивању такмичења светских репрезентација није прихватио нико (читај Енглези), па се само Уругвај усудио да буде домаћин, што је наплаћено светском титулом.
На три светска првенства педесетих испали смо зато што смо били слабији тим или зато што је организација савеза у комунистичком схватању света била таква да су наше репрезентације направили слабијим. Практично и 1962. године, исти је разлог што нисмо играли финале.
Али од 1974. године до данас ( осим 1998) судије су нас редовно унаказиле.
Веровали или не, и овај феномен има име.
Који је разлог што нас пре овога периода судије нису редовно унеређивале?

[Милослав Самарџић]

Боље одмах да одговориш. Занимљиво је, а вероватно нико нема појма (као ни ја).

[Бенито]

Па , једноставан је одговор.
Размислите зашто смо у кошарци и ватерполу, а задњих двадесет година и у одбојци имали толико успеха.

---

Дакле, од 1974. године и Светског купа у Немачкој до 2014. године и Светског купа у Бразилу, одиграно је 11 светских турнира. На њима је 6 репрезентација освајало титулу: Шпанија и Француска по један пут, Аргентина, Италија и Бразил по два пута и Немачка три пута. Поред овога, од 11 финала, Немци су играли на 6, а чак 8 пута су били међу најбоље четири екипе на првенству. Убедљиво су најуспешнија репрезентација на Светским првенствима у последњих пола века, јер ако се додају првенства из Мексика 1970. године и Енглеске 1966. године, доћи ћемо до фрапантне цифре: 7 од 13 финала, 10 од 13 полуфинала.
Да ли је то зато што је у праву Гари Линекер, најбољи стрелац енглеске репрезентације на светским првенствима, када каже:" Фудбал је игра где 22- ојица људи шутирају лопту ногама, а на крају победе Немци." Да ли су Немци најбољи фудбалери на свету? Да ли су у праву наши спортски новинари, познати по својем образовању , када понављају мантру о " германској упорности"? Па, наравно, да су све то само флоскуле.
Наиме, највећи број делегата у сталном саставу чланова ФИФА даје немачки савез, преко 60. То је основа из које немачки репрезентативни фудбал црпи главну снагу. Никад судија неће погрешити на уштрб немачке репрезентације, никада се организација неког великог турнира у било ком узрасту неће одиграти без строге контроле немачких делегата, не би ни Путин добио организацију светског првенства да Немци нису дали дозволу. То, наравно, не значи да немачки репрезентативци нису заслужили све што су освајали, али сетимо се само чувене књиге мемоара Тонија Шумахера, голмана немачке репрезентације у два финала светских првенстава 1982. и 1986. године, у којој је до детаља описао на који начин су били допинговани. Од тада Шумахера нема у врху светског фудбала.
Др Михаило Андрејевић Андрејка, легендарни српски и југословенски фудбалски функционер и дугогодишњи члан врха ФИФА, одговор је на моје питање. Пад његовог утицаја осетио се на првенству 1974. године у Немачкој, када је суђен један проблематичан пенал за Пољску на утакмици Пољска- Југославија 2-1. То је спречило Југославију да игра меч за треће место против Бразила, а можда чак и финале.
Али, одласком Андрејке из врха светске куће фудбала, долази до тога да се на сваку нашу репрезентацију гледа као на екипу другог реда. После Андрејке никад нисмо имали, а вероватно нећемо ни имати, тако поштованог и угледног човека у врху светског фудбала. Док то не будемо успели да повратимо, увек ћемо у кључним тренуцима турнира имати проблеме, а најчешће због суђења.

[Милослав Самарџић]

Логично.
Али у осталим спортовима освајамо медаље зато што у њима нема толико пара, па се фудбалска/политичка мафија мање меша. Ипак, на састав фудбалске репрезентације деценијама утиче промоција фудбалера ради њихове боље продаје.