08-08-2014, 11:20 PM
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
09-08-2014, 01:16 AM
Комунисти као да су се договарали са овима. 

09-08-2014, 01:05 PM
Занимљиво је да га на свим плакатима представљају предратним ликом, што значи да због савршене тајности рада, нису имали појма како тренутно изгледа.
09-08-2014, 03:17 PM
10-08-2014, 09:34 PM
Видим где су комунисти налазили идеје за послератне филмове...
09-03-2015, 07:01 PM
09-03-2015, 07:10 PM
другови су другови,а најљигавији су крџалије
10-03-2015, 10:13 PM
Нисам ово раније нигде видео. Интересантно да ови пропаганди постери веома подсећају на комунистичке античетничке. Сличност је очигледна.
10-03-2015, 11:31 PM
(09-08-2014, 03:17 PM)Романија1 Пише: [ -> ]Усташка против четника и комуниста:
Ево шта сада тврде:
![[Слика: 617293.jpg]](http://www.vecernji.hr/media/slika/124/617293.jpg)
Слична сличица, зар не?
Дакле, скоро иста пропаганда, само сада четници сарађују са усташама, а које су саме усташе за време рата проглашавале да сарађују са партизанима против усташа.

Орвеловштина и манипулативно фалсификовање историје најгоре природе. Узгред, када смо код Орвела, ово он пише о Михаиловићу у свом уводу у "Животињску фарму":
http://home.iprimus.com.au/korob/Orwell.html
Цитат:A particularly glaring case was that of Colonel Mihailovich, the Jugoslav Chetnik leader. The Russians, who had their own Jugoslav protégé in Marshal Tito, accused Mihailovich of collaborating with the Germans. This accusation was promptly taken up by the British press: Mihailovich's supporters were given no chance of answering it, and facts contradicting it were simply kept out of print. In July of 1943 the Germans offered a reward of 100,000 gold crowns for the capture of Tito, and a similar reward for the capture of Mihailovich. The British press 'splashed' the reward for Tito, but only one paper mentioned (in small print) the reward for Mihailovich: and the charges of collaborating with the Germans continued. Very similar things happened during the Spanish civil war. Then, too, the factions on the Republican side which the Russians were determined to crush were recklessly libelled in the English leftwing press, and any statement in their defence even in letter form, was refused publication.
Иначе, сам Орвел је био левичар, колико је познато.
10-03-2015, 11:46 PM
Што се тиче Орвела, ево подробније о томе....
Енглески писац у предговору “Животињској фарми” поменуо генерала Михаиловића. У тексту осудио аутоцензуру британске интелигенције када је у питању критика СССР.
АКО слобода уопште нешто значи, значи право да се људима каже оно што не желе да чују. Ове речи записао је велики енглески писац и новинар Џорџ Орвел у закључку текста “Слобода штампе”, који је намеравао да објави као предговор “Животињској фарми”. Такав предговор није прошао цензуру и објављен је први пут тек 1972. године у недељнику “Тајмсов књижевни додатак”.
Орвел је “Животињску фарму” написао као сатиру на Совјетски Савез, као антистаљинистичку алегорију. Предговор је саставио као осуду аутоцензуре код британске интелигенције, када је у питању критика Стаљина и Совјетског Савеза, ратног савезника. Кобна чињеница у вези са књижевном цензуром у Енглеској, нагласио је Орвел, је у томе што је она у великој мери добровољна.
За нас је посебно занимљив део предговора у коме помиње однос британске штампе према Дражи Михаиловићу. Орвел говори о сервилности са којом је велики део енглеске интелигенције прогутао и понављао руску пропаганду од 1941. године. У вези са свим контроверзним питањима, каже Орвел, руско становиште прихватано је без резерве, без провере и затим објављивано уз потпуно занемаривање историјске истине и интелектуалне пристојности. Оно што се захтева, додаје он, је некритичко дивљење совјетској Русији. Сваку озбиљну критику совјетског режима немогуће је објавити.
- Посебно очигледан случај био је у вези са пуковником Михаиловићем, вођом југословенских четника - пише Орвел. - Руси, који су имали свог југословенског штићеника у лику маршала Тита, оптужили су Михаиловића за сарадњу са Немцима. Ову оптужбу је одмах преузела британска штампа: Михаиловићеве присталице нису добиле никакву шансу да одговоре, а чињенице које су у супротности са оптужбом, једноставно нису објављиване. У јулу 1943, Немци су понудили награду од 100.000 златних круна за хватање Тита и истоветну награду за хватање Михаиловића. Британска штампа је била “запљуснута” текстовима о награди за Тита, док су само једне новине, ситним словима, поменуле награду за Михаиловића: и оптужбе за сарадњу са Немцима су се наставиле.
Орвел је као пример навео и случај када је Би-Би-Си прослављао двадесетпетогодишњицу Црвене армије, без помињања Троцког. “Ово је било тачно као када би се подсећали битке код Трафалгара без помињања Нелсона, али није побудило никакав протест енглеске интелигенције”, навео је Орвел.
Идеју за “Животињску фарму” Орвел је добио 1937, после неколико година проведених у Шпанији, током грађанског рата, где се борио на страни републиканаца. Роман је завршио тек крајем 1943, за свега неколико месеци, и био је свестан да са објављивањем неће ићи лако. Одбила су га у старту четири издавача, од којих један после “консултација” са Министарством за информисање. “Животињску фарму” објавио је тек 1945.
По речима професора енглеске књижевности Зорана Пауновића, није необично што је роман “Животињска фарма” наишао на такав одјек и пријем у Енглеској и пре него што је објављен, зато што га је Орвел и писао са изразитим политичким амбицијама.
- На неки начин добио је оно што је тражио. Оно што није тражио била је цензура. Још када је добио идеју за тај роман, схватио је шта се десило са комунизмом. Написао га је у време кад је Стаљин већ другачије гледан, и у Енглеској су му рекли да још није време за тај роман. Ипак, успео је да га објави, међутим, са утишаним одјеком и приличним резервама кад је реч о критици. Кад је неко дело политички неподобно и проблематично у неком тренутку, да се не би демонстрирала цензура у потпуности, онда се његова рецепција на неки начин осујети. То је био случај у великој мери са Орвеловом “Животињском фармом” - каже Пауновић.
ИЗВОР: СНО
Енглески писац у предговору “Животињској фарми” поменуо генерала Михаиловића. У тексту осудио аутоцензуру британске интелигенције када је у питању критика СССР.
АКО слобода уопште нешто значи, значи право да се људима каже оно што не желе да чују. Ове речи записао је велики енглески писац и новинар Џорџ Орвел у закључку текста “Слобода штампе”, који је намеравао да објави као предговор “Животињској фарми”. Такав предговор није прошао цензуру и објављен је први пут тек 1972. године у недељнику “Тајмсов књижевни додатак”.
Орвел је “Животињску фарму” написао као сатиру на Совјетски Савез, као антистаљинистичку алегорију. Предговор је саставио као осуду аутоцензуре код британске интелигенције, када је у питању критика Стаљина и Совјетског Савеза, ратног савезника. Кобна чињеница у вези са књижевном цензуром у Енглеској, нагласио је Орвел, је у томе што је она у великој мери добровољна.
За нас је посебно занимљив део предговора у коме помиње однос британске штампе према Дражи Михаиловићу. Орвел говори о сервилности са којом је велики део енглеске интелигенције прогутао и понављао руску пропаганду од 1941. године. У вези са свим контроверзним питањима, каже Орвел, руско становиште прихватано је без резерве, без провере и затим објављивано уз потпуно занемаривање историјске истине и интелектуалне пристојности. Оно што се захтева, додаје он, је некритичко дивљење совјетској Русији. Сваку озбиљну критику совјетског режима немогуће је објавити.
- Посебно очигледан случај био је у вези са пуковником Михаиловићем, вођом југословенских четника - пише Орвел. - Руси, који су имали свог југословенског штићеника у лику маршала Тита, оптужили су Михаиловића за сарадњу са Немцима. Ову оптужбу је одмах преузела британска штампа: Михаиловићеве присталице нису добиле никакву шансу да одговоре, а чињенице које су у супротности са оптужбом, једноставно нису објављиване. У јулу 1943, Немци су понудили награду од 100.000 златних круна за хватање Тита и истоветну награду за хватање Михаиловића. Британска штампа је била “запљуснута” текстовима о награди за Тита, док су само једне новине, ситним словима, поменуле награду за Михаиловића: и оптужбе за сарадњу са Немцима су се наставиле.
Орвел је као пример навео и случај када је Би-Би-Си прослављао двадесетпетогодишњицу Црвене армије, без помињања Троцког. “Ово је било тачно као када би се подсећали битке код Трафалгара без помињања Нелсона, али није побудило никакав протест енглеске интелигенције”, навео је Орвел.
Идеју за “Животињску фарму” Орвел је добио 1937, после неколико година проведених у Шпанији, током грађанског рата, где се борио на страни републиканаца. Роман је завршио тек крајем 1943, за свега неколико месеци, и био је свестан да са објављивањем неће ићи лако. Одбила су га у старту четири издавача, од којих један после “консултација” са Министарством за информисање. “Животињску фарму” објавио је тек 1945.
По речима професора енглеске књижевности Зорана Пауновића, није необично што је роман “Животињска фарма” наишао на такав одјек и пријем у Енглеској и пре него што је објављен, зато што га је Орвел и писао са изразитим политичким амбицијама.
- На неки начин добио је оно што је тражио. Оно што није тражио била је цензура. Још када је добио идеју за тај роман, схватио је шта се десило са комунизмом. Написао га је у време кад је Стаљин већ другачије гледан, и у Енглеској су му рекли да још није време за тај роман. Ипак, успео је да га објави, међутим, са утишаним одјеком и приличним резервама кад је реч о критици. Кад је неко дело политички неподобно и проблематично у неком тренутку, да се не би демонстрирала цензура у потпуности, онда се његова рецепција на неки начин осујети. То је био случај у великој мери са Орвеловом “Животињском фармом” - каже Пауновић.
ИЗВОР: СНО
12-03-2015, 09:27 PM
Четнике оптужују да су убијали масовно Србе а да су хтјели да створе Велику Cрбију (што је контра-дикторно)
Такође их оптужују да су масовно убијали Хрвате и Муслимане, а да су сарађивали са усташама. (такође контра-дикторно. А и немогуће је да постоји и Велика Cрбија и НДХ.)
А такође и сарадња са Нијемцима се не уклапа, јер ако хоћеш Велику Cрбију, свакако не би сарађивао са неким ко је ионако малу Cрбију искомадао и раздијелио другим народима.
Такође их оптужују да су масовно убијали Хрвате и Муслимане, а да су сарађивали са усташама. (такође контра-дикторно. А и немогуће је да постоји и Велика Cрбија и НДХ.)
А такође и сарадња са Нијемцима се не уклапа, јер ако хоћеш Велику Cрбију, свакако не би сарађивао са неким ко је ионако малу Cрбију искомадао и раздијелио другим народима.
12-03-2015, 10:09 PM
Ово је из најновијег броја дечјег листа "Политикин забавник":
https://www.facebook.com/15481474654/pho...=1&theater
https://www.facebook.com/15481474654/pho...=1&theater
12-03-2015, 10:15 PM
(12-03-2015, 10:09 PM)Нимбус Пише: [ -> ]Ово је из најновијег броја дечјег листа "Политикин забавник":Ал га испљуваше читаоци...
https://www.facebook.com/15481474654/pho...=1&theater
12-03-2015, 10:18 PM
А тек коментари су врло интересантни! Брука и срамота за слику!