Погледи форум

„Црквеност“ би требало да ослобађа. Међутим, онако како је данас интонирана, она не ослобађа, већ поробљава, сужава, осиромашује. Човек почиње да се бави „старим“ и „новим“ календаром, епископским сплеткама или, пак, сладуњавом побожношћу. Духовност почиње да схвата као обавезу да чита неке тамо гараве, сиромашне књиге, ужасну реторику, свакојаке брошурице о чудима и чудотворним иконама, разноразне сумњиве „поповске приче“, и да све време разглаба на побожне теме. Уместо да га учи свом погледу на свет и живот, Црква га учи да гледа у њу саму. Уместо да на нов начин прихвати себе и свој живот, он мисли да је дужан да на себе навуче прслук такозване „побожности“ – безличан, чађав, натопљен ужеглим посним биљним уљем. Уместо да макар зна шта је радост, светлост, смисао, вечност, он постаје раздражљив, узак, нетрпељив, веома често, напросто, зао, и чак се ни не каје због тога, јер, побогу, па то је од „црквености“.


Протојереј Александар Шмеман

Будући суштина Бога, љубав је неминовно суштина и човека, јер Бог не би био Бог љубави, да љубав није учинио суштином човека. Бог је Љубав, — то је прва и највећа новина хришћанска; а друга је као и она: човек је љубав. Без љубави — Бог није Бог; без љубави — човек није човек. Љубав чини Бога Богом и човека човеком. Без љубави — Бог је ништа; у сваком случају — ништа за измучене житеље наше несрећне планете; без љубави — човек је ништа. У љубави и љубављу личност је једино могућа: љубав је суштина, садржина и стил личности. Без љубави ја је ништа; а ако је ишта, онда је то ишта: хаотична маса бесмислених сензација и ненужних болова.

Св. Јустин Ћелијски

Искористите лепе тренутке. Лепи тренуци приволе душу молитви, начине је тананом, племенитом и песничком. Пробудите се ујутру да видите сунце како, као краљ, сво пурпурно излази из мора. Када вас очара неки леп предео, нека црквица, нешто лепо, немојте остати само на томе већ идите и преко тога, у благодарење за све лепо како би сте живели јединог Лепог. Све је свето, и море, и купање, и јело.

Свему се радујте. Све нас богати, све нас води ка великој Љубави, све нас води Христу. Посматрајте све што је направио човек, куће, зграде, велике или мале, градове и села, посматрајте људе и цивилизацију, питајте, занимајте се како бисте употпунили своја знања о свему, немојте бити равнодушни. То ће вам помоћи у дубљем изучавању чудеса Божијих. Све то су прилике да се повежемо са свиме и са свима. Све су то разлози за благодарење и молитву Господару свега.
Живите у свему, у природи, у свему створеноме. Природа је тајно Jеванђеље. Када, међутим, неко нема унутар себе благодат, природа му није од користи. Природа нас буди, али не може да нас одведе у Рај.


Св. Порфирије Кавсокаливит

Човек је тајна. Ми у себи носимо наслеђе многих векова. Носимо све оно добро којим су живели пророци, свети, мученици, апостоли, а пре свега Господ наш Исус Христос. Али исто тако носимо и све оно зло које постоји у свету од Адама до данас. Све је у нама. Ту су инстинкти и све остало и све то тражи да буде задовољено. Ако те унутрашње пориве не задовољимо, они ће нам се једнога дана осветити – осим ако их не преусмеримо у другом правцу, навише, ка Богу.


Св. Порфирије Кавсокаливит

Свака је душа хришћанска, љубљена невеста Христова.
И Христос сваку води само Њему знаним путевима ка спасењу.

Св. Серафим Саровски

Не призивајмо Божју правду и милост, ако људима свих народа и вера не пожелимо оно исто што се и за себе молимо.... Не бранимо се од туђег зла, злом у себи.

Патријарх Павле

Изнад свега, морамо научити да се потпуно поуздамо у Бога, а не да тражимо доказе и чуда. Тада ће нам се цео наш живот открити као чудо. Наћи ћемо га свуда око себе: у сваком листу дрвета, у сваком цвету, у сваком живом бићу, у тајнама настанка живота, у дивним законима васионе; у златним зрнцима доброте расутим међу камењем суровог света; у лепоти, у љубави; у знању. Очима вере откривају нам се небројена чудеса, која су нам тако позната. Тада можемо прослављати Господа у слободном служењу Његовој вољи, а не у стању ропства и привржености знамењима.


Протојереј Александер Мењ

Треба живети не за себе (егоизам) и не за друге (алтруизам) већ са свима и за све; то је савез живих (синова) ради васкрсавања мртвих (очева).

Николај Фјодоров

Црква је крај самоће. Да би се живело у Цркви, мора се ићи у народ, мора се стајати са њим у уском храму, морају се примати Божанске Тајне из једне Чаше.

Сергеј Фудељ

Смирени људи су као славуји који се крију по јаругама и сеју сладост у душе људи својом умилном песмом, славећи дању и ноћу Створитеља света, а горди се понашају као кокошке који нервирају свет својим кокодакањем, као да је јаје које је снела велико као цела наша планета.

Св. Пајсије Светогорац

За неред у овом свету нису криви ни безбожници, ни сатанисти, ни атеисти, већ лоши хришћани.
Када постанемо лоши хришћани, свет почиње да страда.

Протојереј Сергеј Баранов

Понекад се човек осећа лоше из необјашњивих разлога. Споља гледано, добро му је ништа му не фали, а опет осећа да нешто није у реду, нешто му се "не поклапа", никако не може да дође к себи. Здрав је није ни гладан, није ни жедан, ништа му не фали, али му нешто у ствари фали, не осећа се добро, а то је знак да је неку душу ожалостио, па та душа обитава у ожалошћењу. И човек у себи осећа тугу те душе, иако је она далеко од њега.

Старац Тадеј Витовнички

Господ нас Воли више него ми себе саме.

Свети Јован Златоусти

Сиромах је питао Бога:
- Зашто сам ја тако сиромашан?
Бог је одговорио:
- Ниси научио да дајеш.
- А ако немам ништа? - поново упита сиромах.
Бог му одговори:
- Имаш неколико ствари: лице које уме да се смеје: уста која могу да похвале или умире; срце које може да се отвори за ближње; очи које могу да зраче добротом; тело које може да буде на помоћ другима.

Тако да, заправо, ми уопште нисмо сиромашни. Сиромаштво духа - то је право сиромаштво. Ко хоће са Христом у Рај, тај мора са Христом и на Голготу. Без искушења нема спасења.


Св. Владика Николај