Погледи форум

Добар човек јесте добар зато што "прихвата" људе какви они јесу, "покрива" их својом добротом. Доброта је прекрасна, нешто најпрекрасније на земљи. Морални људи су активисти који су обузети тежњом да другим људима намећу принципе и "добро", и који лако падају у осуђивање, гнев и мржњу... У свету је много морала, а тако мало добра.


Протојереј Александар Шмеман

За све невоље смо највише сами криви, страдамо зато што су нам мисли зле и жеље зле. Сами то проузрокујемо јер нема покајања код нашег народа.

Отац Тадеј Витовнички

Хришћански пут се никада не уклапа у духовне калупе. Нема закона који управља свима и свиме у животу у Богу. Јер Дух Свети „дише“ где год, кад год и где хоће. Однос сваке особе са личним живим Богом је јединствен и непоновљив, јер је сваки човек јединствен и непоновљив.
Бог није везан, ни законима, ни „духовним рецептима“, пошто су сви параметри духовног живота бесконачни.


Арсениос Катерелос

Прва грешка – када Бог постане не циљ, већ средство за живот. Нажалост већини људи Христос није потребан. Људима је потребно да код њих све буде добро; а Бог је дужан да буде средство за то. Потребно је да се породица не распадне – пођи у цркву и венчај се. Нужно је да се деца не разболе – крстите их, причестите, нека је чак и против њихове воље. Потребно је да вас не урекну, не направе штету – песак са гроба популарне подвижнице донети и по угловима просути. Син пије – акатист Неиспијене Чаше прочитати. Муж те бије – одмах на ходочашће крени. Ми видимо да се труд усмерава не на то да би се било са Богом и живео живот Светог Духа, већ на то да би задобили нешто од Бога. Бог делује као гарант нашег благоугодног живота...
Таинства се претварају у магична дејства. Свето Писмо одлази у други план. Свето Предање се изопачује, изврће, на прво место у црквени живот улази одвратно сујеверје, лажно предање, мишљења псеудоауторитета, лажни старци и лажне старице. Наша спасоносна вера претвара се у паганизам хришћанског обреда...


Онуфрије Хиландарац

Христа су распели само зато што се у Њему открила љубав и доброта. Заслепљујућа светлост која се излива из Њега показује се неподношљивом за људе. Неподношљива јер Његова светлост разоткрива зло којим људи живе и које крију сами од себе. Јер у томе је ужас палог света, што у њему не само да царује зло, него још и представља себе за добро, увек се скривајући иза личног добра/добробити. Светом царује узајамна порука зла, представљајући себе као добро! У име доброте, слободе, бриге за човека (породичне вредности) – и не само тада, него увек, и сада, у наше дане – поробљавају и убијају људе, обмањују, лажу, клевећу, уништавају; свако зло само урла: ја сам добро! И не само да урла, него и захтева да људи неуморно урлају као одговор: «Ти си добро, ти си слобода, ти си срећа!»
Зло не би имало никакву победу, никакву моћ у свету када би оно отворено открило себе као зло. Зло побеђује обманом, представљајући себе као добро. И ова обмана омогућава човеку да оправда мржњу, убиство, ропство, лаж, ружноћу.


Протојереј Александр Шмеман

Ако причате људима о сажаљењу према мигрантима који се даве у Средоземном мору, да нема потребе да осуђујете људе због боје њихове коже, или да не можемо уништити овај свет који нам је Бог дао на бригу, мало ко ће чути реч Спаситеља у овоме. Већина има уши, али не за Господа, већ за идоле овога света: за политику, национализам и свакакве теорије завере. Говорите им о Господу, али они у томе чују политику. Зато им говоримо о молитви, јер је молитва пут до сусрета са Богом. А ко је срео Бога, не може више да мрзи ближњега свог, нити га осуђује, нити га оставља смрти само зато што га је Бог створио црног, жутог или шта год му је одредио да буде. Ко је упознао Бога, види себе, види дубину свог зла, и више се не усуђује да упери прстом у брата.


Јеромонах Серафим

У нашем народу нема покајања. Скоро половина Срба некрштено, а и они који су крштени, непрекидно својим псовкама доказују да су непријатељи и мрзе Бога. Господ кроз Пророка старозаветног каже: Ја сам тај Који опомињем грех родитеља на оне који мрзе на Мене. Сад, сам зрело размисли и видећеш, да има више Срба који мрзе Бога него ли оних који Му се моле и траже милост и спас Србије и Срба. Само безгранична милост Божија може да нас избави од стања у коме смо, због безбожништва, сами себе и један другог гурнули у пропаст.


Старац Тадеј Витовнички

Зар није крајње безумље да сакупљамо све тамо где све трули и нестаје, а тамо где све остаје нетакнуто, где чак и расте – тамо не одлажемо ни најмањи део? И ово радимо ми који тамо треба да живимо вечно! Зато незнабошци и не верују нашим речима. Они не желе на речима, већ у делима да виде доказ нашег учења о будућем животу. Видевши да ми градимо луксузне куће, правимо вртове и купатила, купујемо њиве, они не желе да верују да се ми спремамо да се преселимо у други, небески град. ‘Ако би тако заиста било’, говоре они, ‘онда би сви хришћани све што имају овде, променили у новац и (кроз милостињу) на време послали тамо’. … Јер када незнабошци виде да смо и ми, удостојивши се великих Тајни, привезани за земљу, тим пре ће се и они сами привезати за земаљско. Кроз то ми сами скупљамо највећи огањ на нашу главу. Ми бисмо требали да их учимо да презиру све видљиво; а ми уместо тога, више од свега будимо у незнабошцима пристрасност ка земљи.


Св. Јован Златоуст

Ако бисмо бирали између простора необразованога светитеља, но не мање због тога правога Светитеља, и Светитеља свестрано образованога, али такође не мање због тог а Светитеља, онда бисмо изабрали овога другога, јер овај свакако има извесну предност, нарочито када је реч о богословљу.

Св. Никола Кавасила

Каквим се мислима бавимо таквог смо и расположења па нам је и цео живот такав. Ако се бавимо немирним мислима, ако стално бринемо шта ће да се деси уместо да учинимо шта можемо и препустимо се Божијој руци, онда ће и живот да нам буде једна секирација и на људе ћемо преносити такво расположење. А уколико се трудимо да свим својим бићем па и мислима предамо себе Богу онда ћемо живети радујући се. И цео живот ће нам проћи више у радости него у ”бедаку”.

Свети Оци кажу: ако се одбаци предлог духова злобе, победа је добијена без борбе. Они су то из искуства говорили.

-Поуке оца Тадеја

Хришћанин не може остајати равнодушан ни према страдањима својих ближњих, ни према злу које они чине или које њима влада. Од њега се не траже само достигнућа у сфери његове личне светости, него и његова саосећајност према страдањима ближњих, његова активност у борби против светског зла. Хришћанин по самој својој суштини мора носити и бреме своје браће – и то не само материјално, него и морално бреме.


Семјон Људвигович Франк

Данас се наш живот у Цркви налази између два пола: «сме се и не сме се». Шта се сме јести у посту, шта се може радити у храму - то су питања која се најчешће постављају. Ствара се утисак да се живот хришћана састоји од забрана и дозвола. И покушајте наглас да кажете да није тако. Подићи ће се вика и галама од људи којима отимате потпору – црквена правила и обичаје, систем норми и забрана. У томе се показује невољност човека да живи у слободи, јер је такав живот удобан, зато што вам увек пружа оправдање на основу спољних правила.


О Алексеј Умински

Вечност није негирање времена, већ апсолутна пуноћа, сабирање и обнова времена. Вечни живот није оно што почиње након живота у времену; то је вечно присуство целовитости живота.


Протојереј Александар Шмеман

Свака особа види у другима оно што је у себи спознала у духовном искуству. Стога је однос човека према ближњем прави показатељ степена самоспознаје коју је постигао.

Св. Силуан Атонски