(21-02-2020, 11:26 AM)Милош Шарац Пише: [ -> ]Slikom za dusu!Sutra su Zadusnice,pa eto ...
Narednik Dragutin Jankovic ,zastavnik Dragacevske brigade,rodjeni brat komandanta brigade Milutina!Ubijen 1951. godine kod svoje kuce u Dljinu.
Izvor>Miloslav Samardzic
![[Слика: MJ-003.jpg]](https://i.postimg.cc/L8w4d3VW/MJ-003.jpg)
ДРАГУТИН ДРАГО ЈАНКОВИЋ:
Драгутин Драго Јанковић, син Љубисављев, рођен је 1919. године у драгачевском селу Дљин испод падина Овчара (некада срез Драгачевски, данашња општина Лучани).
Наредник Драгутин Јанковић, рођени брат војводе драгачевског, потпоручника Милутина Јанковића, четник у његовој јединици, припадник Прве драгачевске бригаде Првог равногорског корпуса Југословенске војске.
Убијен 1951. године код своје куће у Дљину.
Само је сјајни месец са Овчара (планина у западној Србији) гледао како се Драго Јанковић у белој снежној ноћи растајао од живота и како се развенчао од пушке, са којом се венчао десет година пре своје смрти и друговао са њом цело своје пунолетство. Десет година које су му, као и сваком човеку, требало да буду најлепше у животу.
Сутрадан по погибији, задовољне својим постигнућем, власти су дозволиле да се тело погинулог пренесе у двориште – од окупатора два пута паљене – куће браће Јанковића и да се, без "узнемиравања јавности" и без пратње и опела, сахрани на сеоском гробљу у Дљину, што је у односу на поступања у оваквим приликама раније представљало велики уступак покојнику и његовој породици, мада, ипак, треба имати на уму да је ово била 1951. година, у којој је власт, недоследна Богу и себи самој, имала нове, њој прече, такозване унутрашње фронтове.
Драгао Јанковић сахрањен је поред необележеног гроба брата Милутина. Неколико дана после сахране игуман манастира Свете Тројице под Овчаром, отац Иринеј Васиљевић, Бресничанин (Бресница, село између Чачка и Крагујевца), одважи се да у присуству неколико најближих покојникових сродника укопано тело опоје.
На месту погибије Драга Јанковића, на дубоком светлуцавом снегу, остало је само мало залеђене крви. Да се и она, кад пролеће опет стиже над Овчар, поново врати земљи. Овој, светој, крвљу људском много натапаној, због чега ваљда на њој и расту тако племените воћке, трнове мирисне руже и једно само грожђе – "јеличко црно". Путирско. И живи на њој, и нека до века живи, песма њених поноситих синова и кћери: "Драгачево, ружом ограђено“. Момци су ти кршни ко дивови, све потомци Хаџи-Проданови..."
Две фотографије у прилог, плус једна у боји. #јеличкичетничкиодред #драгачевскабригада #јв #четници
______________________________
"Рујна слобода"
Аутори: Славко С. Маслар и Здравко С. Маслар
Приређивач: Ана Филиповић