Погледи форум

Зато си ти Милослав те знаш и о планини Марјану!!! Их бре, на линку је баш та 'писма' само што су у твом тексту четници. Сјајно. Ако имаш пар реченица о утиску Бирчанина на предео планине Марјана--тако нешто, да се стави испод песме као историјат. Та би песма могла на мојој предвиђеној задњој Равногорској збирци. Планирам је идуће године.

Браво и хвала !!!!!!!!!!!!!!

Мићо, то је хрватска песма у коју је привремено дошао један Србин, као нпр. што је један Хрват - Тито, дошао у песму ''Са Овчара и Каблара''.
У то време, 1941-1943, у области Сплита и Далмације уопште, био је значајан број просрпских и пројугословенских Хрвата. Скоро све су их поубијали, прво хрватски комунисти, па усташе. Ево нпр види за острво Крк:

Пошто је списак условно речено мали, преносим у целости, из једног необјављеног рада:
Djelomičan (privremeni) popis jugoslovenskih rodoljuba otoka Krka, ubijenih zločinačkom rukom
1943. – 1945.
Don Gršković Jerolim (Jerko), rimokatolički svećenik i gimnazijski profesor, glagoljaš, filolog , političar Demokratske stranke, duhovni pastir Ravnogorskog odreda otoka Krka u sklopu 503. korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO); rođen u Vrbniku 1889. g., ubijen od komunista kod Grižana (Crikvenica) 1943. Gospod mu je dao da sa svog zadnjeg životnog puta, sa stratišta, vidi rodni Vrbnik !
Bolonić…, iz Vrbnika, ubijen od komunista 1943.
Bon Lucijan, pekar iz Aleksandrova (Punat), ubijen od komunista 1943.
Brusić Franjo, dimnjačar, ubijen od komunista 1943.
Brusić Klemens, činovnik, ubijen od komunista 1943.
Gulin dr. …, ubijen od komunista 1943.
Harbić…, iz Vrbnika, ubijen od komunista 1943.
Jurina Nikola, trgovac, starosta Sokolskog društva, ubijen od komunista posle mučenja u Drežnici u noći 9./10. oktobar 1943.
Karabaić Ivan, zidar, ubijen od komunista 1943.
Karabaić Ivan, zemljoradnik, ubijen od komunista 1945.
Karabaić Josip, ubijen od komunista 1945.
Karabaić Osip, radnik, ubijen od komunista 1943.
Karabaić Petar, student, ubijen od komunista 1943.
Kraljić Krešimir, iz Krka, odveden iz Aleksandrova i ubijen od komunista u Drežnici u noći 9./10. oktobar 1943.
Lolić…, iz Baške, ubijen od komunista u Grižanama 1943. g.
Lužina Nikola, ubijen od komunista 1943.
Maračić Nikola, zemljoradnik, ubijen od komunista 1943.
Maračić Valentin, zemljoradnik, ubijen od komunista 1943.
Miculinić Silvio, mladić, mučen od komunista, iznakažen, bačen u jamu kod Lokava u Gorskom Kotaru 1943. g.
Mihovilić…, iz Vrbnika, ubijen od komunista 1943.
Mrakovčić…, ubijen od komunista 1943.
Mužina…, ubijen od komunista 1943.
Nakarada Danilo, zemljoradnik, do rata žandarm u Aleksandrovu, rodom iz Lčkog Petrovog Sela; od strane sina Slavka i grupe skojevaca namamljen u svoj vinograd u Aleksandrovu i tu masakriran kamenjen i tupim predmetima, septembra 1943.
Orlić Frano, brodograditelj, ubijen od komunista 1945.
Orlić Ivan, zemljoradnik, ubijen od komunista 1943.
Orlić Ivan, student, ubijen od komunista 1945.
Orlić M. Ivan, zemljoradnik, ubijen od komunista 1943.
Orlić Justin - Jušto, zidar iz Aleksandrova, ubijen od komunista 1943.
Orlić Nikola, zemljoradnik, ubijen od komunista 1943.
Orlić Nikola – Ladić, mornar, ubijen od komunista 1943.
Orlić P. Nikola, zemljoradnik, ubijen od komunista 1943.
Petris…, iz Vrbnika, ubijen od komunista 1943.
Polonijo Anton, zemljoradnik iz Vrbnika, ubijen od komunista 1943.
Polonijo Martin, zemljoradnik iz Vrbnika, ubijen od komunista 1943.
Sparožić…, ubijen od komunista 1943.
Stanjek-Stanić dr. Vladimir, ljekar, rođen u Puli 1879., ubijen od komunista u Drežnici u noći 9./10. oktobar 1943. Rodom Čeh, panslavista i jugoslovenski nacionalista, jedan od glavnih organizatora JUREPO na Krku. Istaknuti antifašista, finansijski je pomagao čak i partizane na Krku.
Šuster Alteo, organizator JUREPO na Krku, ubijen od komunista posle povratka sa sastanka kod Draže Mihailoviće, kome je odneo Rezoluciju jugoslovenskih nacionalista otoka Krka, donesenu u Aleksandrovu 23.6. 1943.; u toj rezoluciji se tražilo kažnjavanje ustaških zločinaca a posle rata priključenje otoka Krka Srbiji
Šuster Antun, rez. poručnik, sa Sušaka rodom, brat Alteov. Umro herojskom smrću, septembra 1943., bačen u more od komunista sa broda »Buon Padre«, sa grupom od 40 pripadnika JVuO kojima su rasporene utrobe i napunjene kamenjem
Trinajstić Petar, mašinista, iz Vrbnika, ubijen od komunista 1943.
Valković…, ubijen od komunista 1943.
Volarić…, iz Vrbnika, ubijen od komunista 1943.
Vranić Krešimir, kapetan bojnog broda, član štaba 503. korpusa JVuO, bačen u jamu kod Grižana septembra 1943.
Žic Anton, zemljoradnik, ubijen od komunista 1945.
Žic Anton – Dunižarić, zemljoradnik iz Aleksandrova, ubijen od komunista 1943.
Žic Antun – Mičetić, ubijen od komunista 1943.
Žic Filka, sestra Milivoja, Antuna i Vlade, ubijena od komunista 1945.
Žic Franjo, preduzimač iz Aleksandrova, brat Filke, Milivoja Antuna i Vlade, ubijen od komunista 1943.
Žic Gaetano, šofer, iz Aleksandrova, ubijen od komunista na Biševu 1. 10. 1943.
Žic Milivoj, iz Aleksandrova (Punta), glavni organizator jedinica JUREPO na Krku, ubijen od komunista na otoku Biševu, 1.10. 1943.
Žic Nikola, kovač, ubijen od komunista 1943.
Žic Petar, mašinist na brodu, ubijen od komunista 1943.
Žic Petar - Mičetić, zemljoradnik, ubijen od komunista 1943.
Žic Šimunov Stanko, zemljoradnik, ubijen od komunista 1943.
Žic Vlade, radnik iz Aleksandrova, ubijen od komunista 1943.
Žic Vladimir, ribar, ubijen od komunista 1943.
Ovaj popis, sačinjen juna 2012. g. je privremen i nepotpun .
Napomena: JUREPO = Jugoslovenski revolucionarni pokret.

А овде је Бирчанинова биографија:
http://www.pogledi.rs/vojvoda-ilija-trif...-bircanin/

Певало се и деведесетих год :

Није баш четничка али је из времена јунског устанка, а омладинци који су извршили ово дјело после су били припадници ЈВУО.
Наиме у љето 1941, у збјегу у планини Радимљи органитован је атентат на истакнутог усташког функционера у Љубињу, Антуна Асановића као и на усташког ројника Салмана Тртка. Омладинац Миле Пешко сишао је надомак Љубиња и у засједи сачекао и убио крвника Асановића, док је млади Перо Тохољ успио само ранити Салмана Тртка. Прије неколико вечери моја баба ми је пјевала дјелове те пјесме
У сриједу уочи четвртка
Убјен Антун а ранише Тртка
Даје Ката соли и сапуна
Да јој дају главу од Антуна
Срби неће соли и сапуна
У збјег носе главу од Антуна

(18-08-2015, 02:20 AM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Ево једна хрватска песма о Марјану, има их мислим доста, а ово што ми је данас послао један сарадник - нико није чуо:
https://www.youtube.com/watch?v=jOBt5Tvy4qk

То је та мелодија. Ево верзије teksta коју смо ми учили у школи 70-тих.

"Marjane, Marjane,
Ća barjak nam viješ
Ća barjak nam viješ,
Milu trobojnicu
Na kojon se čita
Ime druga Tita
A na drugoj strani
Mladi partizani

Хвала Милославе, 'Смедерево' и 'Вуче'. У име оданих људи за искрено братство вреди снимити и верзију са Дражом и четницима.
Видећу које су песме у идућој збирци.

Одлично момци. За ваш труд ево вам поклон из још незавршене збирке српских комитских песама из Старе и Јужне Србије 1881-1912.
Текст песме и историјат су испод слике ... код мене пише SHOW MORE а код вас можда ПОКАЖИ ВИШЕ или тако нешто.

Војвода Глигор долази
https://www.youtube.com/watch?v=eNI4zeBRMFw

Одлично!
А ми смо ту кад треба.

Песма Нинковићу - нисам је нигде чуо. Испричао ми, тј. отпевао, четник Рудничког корпуса Милорад Аџић:

Улистала, улистала, рудничка планина,
четовати, четовати, сада је милина,
У по ноћи, ко у пола дана,
пролазила Качерска бригада.

Нинковићу, твојих ти палета,
кажи нама, колко имаш чета?
''Девет чета и Недића стража,
то је мене поверио Дража.
Девет чета и Недића стража,
то је мене поверио Дража''.


У првом стиху нагласак је увек на задњем а: УлисталА, улисталА, рудничкА планинА.
У ствари све до краја је на задњем слогу, с тим што се убрзава ритам на крају.
Уосталом, отпеваће ти он ову и још много других.

Нпр:

Ево браће, ево Јавораца,
Који служе краљу без новаца,
Који служе краља без новаца.

Ево браће, ево Јавораца
Ево браће, ево Јавораца
Ево браће, ево Јавораца

Који служе краљу без новаца,
Краља без новаца,
Краља без новаца,
Хеј!

Убрзава се на крају, а обрати пажњу на:
Који служе краљу без новаца - дакле они служе без новаца.
Који служе краља без новаца - дакле и краљ је без новаца, тј. и код њега је идеализам.

Хвала, сачувао сам ове песме.

Није баш одговарајућа тема али везана је уз музику па ћу да поставим овде питање.

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/c...sician.jpg

https://www.youtube.com/watch?v=ff1cP1tcOwg

Овај традиционални монголски жичани инструмент заиста много подсећа на гусле, чак и грађом и карактеристикама. Да ли је неко упознат одакле тачно долазе гусле као инструмент и да нису случајно преузете од Монгола са њиховим освајањима Европе?

Мргуд, хвала на питању. Ја би себе претставио као особа која има бачелорат у теорији и композицију у музици и да сам сакупљач, аранжер и извођач прикупљених српских родољубивих песама. Са овим би да кажем да нисам дипломирани историчар народних инструмената. Опис гусала на sr.wikipedia.org је све што сам до овог момента прочитао. Братски поздрав.

''Гусле, као степски инструмент, даљим пореклом потичу из средње Азије. Срби, као једно од словенских племена степског порекла, довели су овај инструмент на простор југоисточне Европе. Њени најсроднији инструменти су моринхур и игил. На врху гусала је често коњска или јарчева глава као симбол сточарства и номадских народа, док је гудало најчешће израђено у облику змије, као симбол горштачке љутине. Касније се на гуслама срећу ликови националних јунака, а није случајно што се праве од јавора, јер јавор као дрво има симболику у српској претхришћанској религији и означавао је култ предака. Такође се уз гусле славе преци.''

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%...0%BB%D0%B5

---

НОВО за љубитеље српских комитских песама из доба Српско-турксих ратова.

КОМИТСКА ПЕСМА са још незавршеног албума 2015.
https://www.youtube.com/watch?v=ArmmsM2N0as

(речи: Бл.К. Ристић--музичка обрада: М.М.Петровић)

Соко птица лети горе,
Зраком високо,
Под њом, доле, тамна гора,
Бујна, зелена.

Соко птица тихо збори
Гори зеленој:

Ој, ти горо, зелен-горо,
Горо мирисна,
Чули ноћас, кад у теби
Оро заигра?

Три су чете ноћас стигле,
Чете комитске,
У врх, горе, на висини,
Барјак развиле.

Око њега бујном снагом
Оро повеле;
А из грла, мушка грла,
Песма забруја.

Ој, ти горо, зелен-горо,
Горо мирисна,
Чу ли ноћас, кад у теби
Оро заигра?

Чу ли песму, бујну песму,
Мушку, јуначку,
Знашли, горо, разабра ли,
Који беху то?

Зелен-гора тихо збори
Птици соколу:

Ој, соколе, сив-соколе,
Птицо јуначка,
Све сам вид'ла, све сам чула,
Слушај, који су:

Прва чета, што се спусти
Озго, с' Козјака –
То је чета, дивна чета,
Ђорђа Скопљанца:

Друга чета, што пристиже
Оздо, из Пчиње –
То је чета, снажна чета,
Довезенскога:

Трећа чета, што се прибра
Отуд с Прешева –
Њу предводи главом сами:
Крста Војвода.

На свима је, сив-соколе,
Дивна опрема;
У свакога, птицо моја,
Спрема убојна.

Коло води млад Скопљанче
Хитро, момачки,
До њега су млади момци,
Момци Вардарци.

Узаврела крв јуначка,
Игра снага сва;
Прибрали се, да учине
Борбу последњу.

Јер с Мораве данас, веле,
Креће Србија,
Мој соколе, сив-соколе,
Мајка Србија!

Махни јаче, прни небом,
Пусти широм глас –
Мој соколе, птицо моја,
Иде слобода!

Увек сам се питао како певачи запамте све те песме. Јел имаш неки рецепт?

Милославе, некада сам памтио али од кад сам се пензионисао од дневног посла и угасио оркестар, ништа више не памтим. Ове песме читам док их снимам.

Нема рецепта, само понављање текстова и вежбање док песме не легну.