Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Коста Пећанац (први кафански четник)
#57

(14-01-2014, 01:38 PM)Felix Пише:  Није Павле ни за какве похвале. Много је штете нанео покрету. И никог он није штитио. Углавном се бавио пљачком и бежанијом. Војнички гледано он је издајник јер се више пута директно супротствио наређењу врховне команде.

Не би то требало баш тако субјективно оцењивати, типа да се Ђуришић бавио само пљачком и бежанијом. Та оцена једноставно не стоји.

Даље, није Ђуришић једини који се директно супростављао наређењима Врховне команде. Таквих је било још, а сада се због тога колико видим овде разапиње само Ђуришић. Ако ћемо право, није то био проблем Ђуришића него Врховне команде која и поред јасног супростављања није нашла начин да такве казни или уклони и да на њихова места доведе оне који би спроводили наређења без поговора.

Оно што се Ђуришићу може ставити на терет јесте Лијевче поље, а и тамо је извршио предају тек после три неуспела покушаја пробијања обруча, с тим што наравно чињеница је да се оглушио о наређења Врховне команде али такође није то урадио сам, већ са комплетним руководством са подручја ЦГ.
Одговори
#58

(19-01-2014, 07:30 AM)Мргуд Пише:  Ја не знам да ли је Ђуришић лично био на Неретви али његове јединице свакако јесу.

Није, а ни сами Црногорци се нису баш нешто показали на Неретви.

(20-01-2014, 05:52 PM)Мргуд Пише:  Даље, није Ђуришић једини који се директно супростављао наређењима Врховне команде. Таквих је било још, а сада се због тога колико видим овде разапиње само Ђуришић. Ако ћемо право, није то био проблем Ђуришића него Врховне команде која и поред јасног супростављања није нашла начин да такве казни или уклони и да на њихова места доведе оне који би спроводили наређења без поговора.

Ђуришић је дефинитивно био први од свих који је пошао сопственим путем, а с обзиром на број људи под својом командом, а које је одвео странпутицом, и тежине последица његове издаје на Неретви, може се рећи да је заслужио крај какав га је снашао.

Због природе герилског рата велики део одговорности и доношења одлука пада са Врховне команде на обласне или локалне команданте, односно њихове спремности да слушају наређења исте. У таквим условима систем кажњавања непослушних, поготово кад имају велики број људства иза себе једноставно не функционише. Није Пашић безвезе рекао да је герила само лепо име за разбојништво.

Бог се драги на Србе разљути / за њихова смртна сагрешења
Одговори
#59

(20-01-2014, 06:13 AM)Мргуд Пише:  
(19-01-2014, 03:11 PM)Милослав Самарџић Пише:  Од кад се вратио, децембра 1943, Ђуришић је био у контакту и са Дражом и са љотићевцима и Немцима. Али од када је ишао у Београд маја 1944, више није био у контакту са Дражом.

Није ми познат тај податак али опет поставља се питање од куда Ђуришић у Босни приликом повлачења ако није био у контакту са Врховном командом. Друга ствар, негде сам наишао на податак када се одлучивало о томе да ли се повући или не, да је Дража одбацио Ђуришићеву идеју да се са војском повуче у ЦГ, што значи да су опет морали бити у некаквом посредном или непосредном контакту.

Молим Вас да ми мало ово разјасните тј. појасните ситуацију, пошто очигледно да је прича конфузна а ја имам мањак информација.

Поздрав.
У Босни по немачким плановима повлачења, у саставу немачких јединица. Али, Немци нису одржали обећање да ће и Ђуришићеве људе чекати возови у Горажду.
Није до Драже дошла та идеја, Ђуришић је звао поједине команданте са којима је био у вези.
Иначе, Ђуришићеве јединице нису биле на Неретви. Из тог краја била је Пљеваљска бригада.
Одговори
#60

(20-01-2014, 06:51 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(20-01-2014, 06:13 AM)Мргуд Пише:  
(19-01-2014, 03:11 PM)Милослав Самарџић Пише:  Од кад се вратио, децембра 1943, Ђуришић је био у контакту и са Дражом и са љотићевцима и Немцима. Али од када је ишао у Београд маја 1944, више није био у контакту са Дражом.

Није ми познат тај податак али опет поставља се питање од куда Ђуришић у Босни приликом повлачења ако није био у контакту са Врховном командом. Друга ствар, негде сам наишао на податак када се одлучивало о томе да ли се повући или не, да је Дража одбацио Ђуришићеву идеју да се са војском повуче у ЦГ, што значи да су опет морали бити у некаквом посредном или непосредном контакту.

Молим Вас да ми мало ово разјасните тј. појасните ситуацију, пошто очигледно да је прича конфузна а ја имам мањак информација.

Поздрав.
У Босни по немачким плановима повлачења, у саставу немачких јединица. Али, Немци нису одржали обећање да ће и Ђуришићеве људе чекати возови у Горажду.
Није до Драже дошла та идеја, Ђуришић је звао поједине команданте са којима је био у вези.
Иначе, Ђуришићеве јединице нису биле на Неретви. Из тог краја била је Пљеваљска бригада.

Претпостављам да сте гледали документарни филм "Југославија у рату", где се у једном делу појављује барјактар Павла Ђуришића који је укратко препричао дешавања на Неретви, а која се поклапају са оном вашом тезом да четници на Неретви нису поражени, већ чак супротно. Сада ја се водим логичким закључком, ако је барјактар Павла Ђуришића био тамо, морао је бар део његових јединица да буде тамо. С друге стране, претпостављам да Ви имате више података о односу Драже и Павла и да је тачно да нису имали контакт од маја 1944. иако је Павле контактирао са другим командирима попут Рачића.

Цитат:може се рећи да је заслужио крај какав га је снашао.

Мислим да за оваквим коментарима не би требало посезати јер желети некоме да сврши у Јасеновцу од усташке руке није хумано, а није ни хришћански.

Цитат:Ђуришић је дефинитивно био први од свих који је пошао сопственим путем, а с обзиром на број људи под својом командом, а које је одвео странпутицом, и тежине последица његове издаје на Неретви, може се рећи да је заслужио крај какав га је снашао.

Због природе герилског рата велики део одговорности и доношења одлука пада са Врховне команде на обласне или локалне команданте, односно њихове спремности да слушају наређења исте. У таквим условима систем кажњавања непослушних, поготово кад имају велики број људства иза себе једноставно не функционише. Није Пашић безвезе рекао да је герила само лепо име за разбојништво.

Па да ли је био први или не ја не знам, али свакако се слична прича одвијала на више подручја. Није Ђуришић једини ишао својим путем. Својим путем ишао је и Ђујић. Ако се не варам Дражина наредба Ђујићу је била да се са својим трупама пребаци у Босну, а он је одбио да изврши наређење и отишао ка Словенији. Да ли је и Ђујић начинио издају? Онда, на терену Западне и Средње Босне имамо масовно неизрвшавање команди Врховног штаба, итд. Мало ми је претерана та оцена да је герила лепо име за разбојништво, јер би по тој дефиницији ЈВуО која је била класична герила морала да буде означена као разбојничка формација, а са тим се апсолутно не слажем.

Углавном, нагласио бих једну ствар: Неизвршавање команди Врховног штаба би требало сматрати као деструкцију до оног периода пре повлачења Врховног штаба из Србије 1944. године. Након тога, неизврашавање команди и супростављање треба гледати пре свега као одлуку појединих официра да спасу што се спасити да. Ако погледамо реално, Ђуришић и његови ближи сарадници су имали идеју да се извуку ка Словенији у циљу свог спасења (што наравно није морално, али је људски и рационално). Њихова идеја и тактика су се показале као потпуни промашај по оној народној "ко са ђаволом тикве сади о главу му се лупају", али такође и план Врховног штаба се показао као промашај, пре свега јер је било јасно да су шансе за остварење тог плана минималне, а ризико огроман.

Наравно, лако је после битке бити генерал и моралисати са временске дистанце од 60 и кусур година, али ако сагледамо реално стање у коме су се налазиле јединице под Дражином командом и стање у коме су се налазиле непријатељске јединице (пре свега партизанске) поставља се питање реализације једног плана који је укључивао повлачење далеко од територије Србије а затим повратак на територију Србије. Мислим да у овом плану има доста нелогичности. Можда Милисав располаже информацијама које објашњавају одлуку Врховног штаба да се одлучи на ову пустоловину у којој је изгубљено практично читава војска.

Занимљиво питање у сваком случају.
Одговори
#61

(21-01-2014, 02:57 AM)Мргуд Пише:  Мислим да за оваквим коментарима не би требало посезати јер желети некоме да сврши у Јасеновцу од усташке руке није хумано, а није ни хришћански.

Што је најгоре, није му други желео, него се сам пријавио.

(21-01-2014, 02:57 AM)Мргуд Пише:  Па да ли је био први или не ја не знам, али свакако се слична прича одвијала на више подручја. Није Ђуришић једини ишао својим путем. Својим путем ишао је и Ђујић. Ако се не варам Дражина наредба Ђујићу је била да се са својим трупама пребаци у Босну, а он је одбио да изврши наређење и отишао ка Словенији. Да ли је и Ђујић начинио издају? Онда, на терену Западне и Средње Босне имамо масовно неизрвшавање команди Врховног штаба, итд. Мало ми је претерана та оцена да је герила лепо име за разбојништво, јер би по тој дефиницији ЈВуО која је била класична герила морала да буде означена као разбојничка формација, а са тим се апсолутно не слажем.

Углавном, нагласио бих једну ствар: Неизвршавање команди Врховног штаба би требало сматрати као деструкцију до оног периода пре повлачења Врховног штаба из Србије 1944. године. Након тога, неизврашавање команди и супростављање треба гледати пре свега као одлуку појединих официра да спасу што се спасити да. Ако погледамо реално, Ђуришић и његови ближи сарадници су имали идеју да се извуку ка Словенији у циљу свог спасења (што наравно није морално, али је људски и рационално). Њихова идеја и тактика су се показале као потпуни промашај по оној народној "ко са ђаволом тикве сади о главу му се лупају", али такође и план Врховног штаба се показао као промашај, пре свега јер је било јасно да су шансе за остварење тог плана минималне, а ризико огроман.

Наравно, лако је после битке бити генерал и моралисати са временске дистанце од 60 и кусур година, али ако сагледамо реално стање у коме су се налазиле јединице под Дражином командом и стање у коме су се налазиле непријатељске јединице (пре свега партизанске) поставља се питање реализације једног плана који је укључивао повлачење далеко од територије Србије а затим повратак на територију Србије. Мислим да у овом плану има доста нелогичности. Можда Милисав располаже информацијама које објашњавају одлуку Врховног штаба да се одлучи на ову пустоловину у којој је изгубљено практично читава војска.

Занимљиво питање у сваком случају.

По мени далеко је већа штета то што се није појавио на Неретви, него што касније опет није хтео уз Дражу, него је завршио под усташким ножем.

Бог се драги на Србе разљути / за њихова смртна сагрешења
Одговори
#62

(21-01-2014, 02:57 AM)Мргуд Пише:  ...
Наравно, лако је после битке бити генерал и моралисати са временске дистанце од 60 и кусур година, али ако сагледамо реално стање у коме су се налазиле јединице под Дражином командом и стање у коме су се налазиле непријатељске јединице (пре свега партизанске) поставља се питање реализације једног плана који је укључивао повлачење далеко од територије Србије а затим повратак на територију Србије. Мислим да у овом плану има доста нелогичности. Можда Милисав располаже информацијама које објашњавају одлуку Врховног штаба да се одлучи на ову пустоловину у којој је изгубљено практично читава војска.
...

Ствари су на жалост ЈАСНЕ.

Енглеска (преко њиховег тите) и СССР су потписали споразум о проласку црвене армије кроз КЈуг (без краља...). Дража се надао да ће нешто можда ту да се искундачи, а енглези су нас само држали као жртвене јарце, да ако СССР не изиђе напоље, има ко да гине против тога. Како је СССР изашао, повукли су воду и гурнули Српство, Српску демократију, итд у септичку јаму. То је "природно" место, које демократије одредише Српству од самог демократског почетка.

Проверен "савезник" више пута. Куј не верује нека их проба поново и поново...

Има нечег садомазохистичког у српској привржености демократским "принципима".

Смарање бре
Одговори
#63

[Слика: 39_01.jpg]
Негде у окупираној Србији 1941/42.Слике се продају на Немачком ебај.

[Слика: 39_02.jpg]
Ево и полеђине, ако неко може да прочита .
Одговори
#64

[Слика: 528a411a34569e37799a67aa16cb72b40.jpg]
Одговори
#65

(21-01-2014, 03:33 PM)Лепи Бора Пише:  
(21-01-2014, 02:57 AM)Мргуд Пише:  ...
Наравно, лако је после битке бити генерал и моралисати са временске дистанце од 60 и кусур година, али ако сагледамо реално стање у коме су се налазиле јединице под Дражином командом и стање у коме су се налазиле непријатељске јединице (пре свега партизанске) поставља се питање реализације једног плана који је укључивао повлачење далеко од територије Србије а затим повратак на територију Србије. Мислим да у овом плану има доста нелогичности. Можда Милисав располаже информацијама које објашњавају одлуку Врховног штаба да се одлучи на ову пустоловину у којој је изгубљено практично читава војска.
...

Ствари су на жалост ЈАСНЕ.

Енглеска (преко њиховег тите) и СССР су потписали споразум о проласку црвене армије кроз КЈуг (без краља...). Дража се надао да ће нешто можда ту да се искундачи, а енглези су нас само држали као жртвене јарце, да ако СССР не изиђе напоље, има ко да гине против тога. Како је СССР изашао, повукли су воду и гурнули Српство, Српску демократију, итд у септичку јаму. То је "природно" место, које демократије одредише Српству од самог демократског почетка.

Проверен "савезник" више пута. Куј не верује нека их проба поново и поново...

Има нечег садомазохистичког у српској привржености демократским "принципима".

Смарање бре

Ја сам циљао на нешто друго: Када је Немачка окупирала Србију након пребацивања на Равну Гору и формирања отпора, јединице ЈВуО су скоро читав рат провеле у Србији, по тактици гериле, држећи се неприступачних терена.

Имамо затим улазак јединица Црвене Армије, али које за разлику од Немаца не планирају да се задржавају у Србији. Њима је Србија само пролазна станица ка Мађарској, Аустрији и коначно Немачкој (гледано по данашњим границама). Зато ми није јасна одлука Врховне команде да се покрене војска (која се у том тренутку бори са 1000 проблема) на један пут ка Босни, а затим из Босне враћа назад.

Просто, мишљења сам да је реалнији план био да се војска задржи у Србији у планинама док не прође Ц. Армија а да се након тога наставе борбе са комунистима. Не кажем, да би у овом случају ЈВуО издвојевала победу, али би шансе за продужетак сукоба са комунистима биле веће (нешто као у Грчкој), а онда би и шансе за опстанак биле веће.
Одговори
#66

Остављено је на територији данашње Србије у јесен 1944. преко 10.000 људи, у мањим или већим јединицама, али већина је уништена до краја зиме. Расинско-топличка група се одржала са око 1.000 четника до маја 1945, то је било најдуже.
Одговори
#67

(25-01-2014, 06:16 PM)Милослав Самарџић Пише:  Остављено је на територији данашње Србије у јесен 1944. преко 10.000 људи, у мањим или већим јединицама, али већина је уништена до краја зиме. Расинско-топличка група се одржала са око 1.000 четника до маја 1945, то је било најдуже.

10.000 је мало за озбиљан ратни сукоб. Поготово са једном огромном војском каква је партизанска била тада, која је приде имала висок морал у том тренутку.

Да ли се зна колико је војника из Србије кренуло за Босну?
Одговори
#68

Око 22.000 отприлике. Да су остали, и они би страдали.
Одговори
#69

(25-01-2014, 06:05 PM)Мргуд Пише:  Ја сам циљао на нешто друго: Када је Немачка окупирала Србију након пребацивања на Равну Гору и формирања отпора, јединице ЈВуО су скоро читав рат провеле у Србији, по тактици гериле, држећи се неприступачних терена.

Имамо затим улазак јединица Црвене Армије, али које за разлику од Немаца не планирају да се задржавају у Србији. Њима је Србија само пролазна станица ка Мађарској, Аустрији и коначно Немачкој (гледано по данашњим границама). Зато ми није јасна одлука Врховне команде да се покрене војска (која се у том тренутку бори са 1000 проблема) на један пут ка Босни, а затим из Босне враћа назад.

Просто, мишљења сам да је реалнији план био да се војска задржи у Србији у планинама док не прође Ц. Армија а да се након тога наставе борбе са комунистима. Не кажем, да би у овом случају ЈВуО издвојевала победу, али би шансе за продужетак сукоба са комунистима биле веће (нешто као у Грчкој), а онда би и шансе за опстанак биле веће.

Мој пријатељу, тешко је то описати ономе ко није ратовао.

Још од хајдучких времена (сабље и то...), морао си имати јатаке!
А у време Драже и хране и џебане, да се одупреш сили.

Ништа се не би постигло неком борбом против тита тада, него ЈОШ веће репресалије и убијање цивила. Нпр. у Топличком Устанку 1917. на бомбу је освојена велика територија од Устаника. Али, НЕСТАДЕ МУНИЦИЈЕ и Бугари и АУ пси, побише 30.000 људи као одмазду и застрашивање!

Једва би тито дочекао Дражину контраакцију 1945!
Од Србије би остало - НИШТА!

Једино ушта се Дража могао надати, је да се склони Ц. армији са пута, па да ако се Стаљин и енглези почупају, проба да уради нешто. Али какво је (отприлике) било стање, да илуструјем једном дискусијом овде:

Много се Четника и љотана, недићеваца предало енглезима у аустрији, СВЕ су их енглези уредно вратили титу, а овај их СВЕ ПОБИО!

Они (малобројни) Четници који су имали среће да их зароби Ц.армија, НИСУ ВРАЋЕНИ титу (остали су живи)! Исто тако и бројни који су се предали САД војсци - ОСТАШЕ ЖИВИ!

Али реалност је била сурова. Стаљин није могао да остане овде и тај договор није могао бити прекршен...

Свети Владика Николај Велимировић, лепо је објаснио да је европска КУГА дошла по своје у другом рату. Грешили смо много и то се вратило.

Ја маштам да је Краљ Александар 1934. због атентата пропустио једину шансу да не нахебемо, али машта је то...

На жалост, данас И гора ситуација. Ове керове нема шансе свргнути са власти (ни гласовима, ни силом), јер их чува НАТО зверина. Не може сто голоруких на једног са митраљезом у бункеру - најебаће. Морамо чекати да НАТО-у дође црни петак, а доћи ће УСКОРО!

Стрпљен Спасен. Поздрав!
Одговори
#70

Цитат:Они (малобројни) Четници који су имали среће да их зароби Ц.армија, НИСУ ВРАЋЕНИ титу (остали су живи)!

Једна исправка само.
Било је таквих случајева али било је и изручења наравно. Рецимо пример Ј. Дангића.

Поздрав.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним