Оцена Теме:
  • 3 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Четници против Немаца, галерија, 88 слика
#15

Брејв, ниси ти, ваљда, толико докон.
Одговори
#16

(28-11-2018, 11:47 AM)ХраброСрце Пише:  
(28-11-2018, 08:55 AM)Сиви Вук Пише:  
(10-11-2018, 06:35 PM)The Chetniks Пише:  Убијен или рањен немачки војник од четника Краљево 1941.

Четници газе заплењену нацистичку заставу Бајина Башта 30.септембар 1943.

Са леве слике се јасно види да је убијени војник припадник Вермахта, а не четник. Дакле лажете! Гажење заставе је изгледа традиција примитивизма код четника.

Па то и пише - Убијен или рањен немачки војник од четника Краљево 1941.
Не видим шта је спорно?

Јој да сада видим. Извињавам се. Моја грешка. Тужан
Одговори
#17

Није ништа спорно него шаљем слике које нађем четника против немаца 1941-1944.

Ма све је ок нема шта да се извињаваш само јако све што будем нашао постављаћу овде.
Одговори
#18

(28-11-2018, 01:18 PM)Сиви Вук Пише:  
(28-11-2018, 11:47 AM)ХраброСрце Пише:  
(28-11-2018, 08:55 AM)Сиви Вук Пише:  
(10-11-2018, 06:35 PM)The Chetniks Пише:  Убијен или рањен немачки војник од четника Краљево 1941.

Четници газе заплењену нацистичку заставу Бајина Башта 30.септембар 1943.

Са леве слике се јасно види да је убијени војник припадник Вермахта, а не четник. Дакле лажете! Гажење заставе је изгледа традиција примитивизма код четника.

Па то и пише - Убијен или рањен немачки војник од четника Краљево 1941.
Не видим шта је спорно?

Јој да сада видим. Извињавам се. Моја грешка. Тужан

Трчиш пред руду, сивко. Сад је само питање, црвен ли си, или црн?
Одговори
#19

(01-12-2018, 01:22 PM)Жаре Пише:  
(28-11-2018, 01:18 PM)Сиви Вук Пише:  
(28-11-2018, 11:47 AM)ХраброСрце Пише:  
(28-11-2018, 08:55 AM)Сиви Вук Пише:  
(10-11-2018, 06:35 PM)The Chetniks Пише:  Убијен или рањен немачки војник од четника Краљево 1941.

Четници газе заплењену нацистичку заставу Бајина Башта 30.септембар 1943.

Са леве слике се јасно види да је убијени војник припадник Вермахта, а не четник. Дакле лажете! Гажење заставе је изгледа традиција примитивизма код четника.

Па то и пише - Убијен или рањен немачки војник од четника Краљево 1941.
Не видим шта је спорно?

Јој да сада видим. Извињавам се. Моја грешка. Тужан

Трчиш пред руду, сивко. Сад је само питање, црвен ли си, или црн?

А ко је ко?
Одговори
#20

Колико познајем Немачки језик,на полеђини пише:Уличне борбе против четничких банди!
Ако неко може да преведе текст са полеђине!Слика је из Априлског рата,текст на полеђини говори да су четници већ онда били највећи непријатељи Вермахта на територији Југославије!
[Слика: s-l1600.jpg]
[Слика: s-l1600-1.jpg]
Одговори
#21

У Бијељини су биле борбе између четника и немачких банди, априла 1941. Ово личи на Бијељину, она улица кад се иде право од Сремске Раче ка центру.
Одговори
#22

Ово су Палошевићи четници заратили са Швабама. Учествовао четник Драгутин Јанковић, рођени брат каснијег Дражиног војводе четничког Милутина Јанковића.
Одговори
#23

Цитат:Operacija 25. Pripadnici mađarskog IV korpusa u Somboru, navodno u uličnim borbama protiv Srba (verovatnije je, međutim, da je opasna situacija samo odglumljena, propagande radi). Mađari na ovoj slici toliko liče na nemačke vojnike – zahvaljujući sličnim šlemovima i zaklonjenim (tipično brkatim) licima – da su ih čak i Nemci bili pobrkali sa sopstvenim trupama; u nemačkoj knjizi "Naša borba na Balkanu" (1942), bogato ilustrovanoj novinskim fotografijama (sa inače preciznim opisima), uz sliku mađarskih vojnika na ulicama Sombora stoji natpis: "Nemačke trupe u uličnim borbama protiv srpskih snajperista."

Tekst: Ivan Ž.

Fotograf: nepoznat.
Datum: 12. april 1941.
Mesto: Sombor, Jugoslavija.
Originalni natpis: nepoznat.

Izvor fajla: Hadtörténeti Intézet és Múzeum / Magyar Idők, 11.04.2016.

http://bandenkampf.blogspot.com/2018/11/

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#24

[Слика: Pre-i-posle-crkva-Sv-apostola-Petra-i-Pa...i-12-o.jpg]

Цитат:Pre i posle: crkva Sv. apostola Petra i Pavla u Krivoj Reci. Dana 12. oktobra 1942. godine, pripadnici folksdojčerske SS-divizije "Princ Eugen" ušli su u selo Krivu Reku, u potrazi za štabom četničkog Rasinskog korpusa, pod komandom majora Dragutina Keserovića (operacija "Kopaonik"). Četnici su, međutim, na vreme bili upozoreni i selo su napustili pre dolaska Nemaca, izbegavši uništenje. U cilju odmazde za pružanje utočišta ustanicima, esesovci su Krivu Reku spalili, pobivši – na najsvirepije načine – sve u selu, uključujući i odojčad (odmazda je zahvatila i sela Mačkovac i Bačevce). Pre pokolja, oko 45 muškaraca, osumnjičenih za učešće u ustanku, zatvoreno je u staru seosku crkvu (sagrađenu 1618. godine i posvećenu Sv. apostolima Petru i Pavlu). Pobivši žene, decu i starce, folksdojčeri su zarobljene muškarce izveli napolje, streljali, a zatim njihova tela vratili u crkvu, koju su minirali. Dizanje hrama u vazduh ovekovečio je ratni dopisnik SS-a Homan. Stao je na sigurnu udaljenost od minirane građevine, i snimio je tačno trenutak pre i posle aktiviranja eksploziva. Na prvoj slici stara crkva se vidi poslednji put u celini, okružena dimom zapaljenog naselja (desno se vidi plamteći crkveni zvonik). Na drugoj slici bogomolja se više ne vidi, dok se zemlja, drveće i objektiv esesovskog fotografa tresu od detonacije. (Crkva, međutim, nije potpuno uništena; preživeo je veći deo zidova, i jedan deo fresaka.) Ovo je bila prva akcija "Princ Eugen" divizije. Zločin je izvršio I bataljon njenog 2. puka, pod komandom sadiste Riharda Kazerera (bataljon) i Augusta Šmidhubera (puk). Iako su zločinu lično prisustvovali, obojica su posle rata pred islednicima tvrdili da su tek naknadno saznali za njegovo izvršenje, prebacujući krivicu jedan na drugoga. Obešeni su u Beogradu, početkom 1947. godine. Komandant divizije, Artur Fleps, uhvaćen je i pogubljen od strane Sovjeta dve i po godine ranije. Krivorečka crkva je obnovljena, kao i celo selo, i dan-danas stoji na istom mestu. U staroj bogomolji, koja ove godine slavi četiri veka postojanja, svakog 12. oktobra vrši se svečani parastos žrtvama SS-divizije "Princ Eugen".

Tekst: Ivan Ž.

http://bandenkampf.blogspot.com/2018/12/

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#25

Генерал Дража Михаиловић са заробљеним топом од немаца на слици се види и амерички пуковник Роберт Мекдауел. Питам се у којој су овој борби четници запленили немачки топ и дали се знају губици?


Приложених Датотека Изведена сличица(e)
   
Одговори
#26

Бане Гајић: Tako da mogu da objavim i u srpsku istoriju večeras unesem jednu novu i ne tako beznačajnu fusnotu: Hajnrih Himler je 18. oktobra 1942. godine bio u gradu Čačak u zapadnoj Srbiji. Da se zna i upiše. Forenzički dokazi su u priloženim slikama i razglednici.

https://www.facebook.com/bane.gajic.37/p...5346922427
Одговори
#27

(12-01-2019, 06:39 PM)The Chetniks Пише:  Генерал Дража Михаиловић са заробљеним топом од немаца на слици се види и амерички пуковник Роберт Мекдауел. Питам се у којој су овој борби четници запленили немачки топ и дали се знају губици?

Топ је чешки ПТ топ 37мм, налазио се и у наоружању КЈ.
https://en.wikipedia.org/wiki/3,7cm_KP%C3%9AV_vz._37

Пошто гериле на Балкану нису имале оклопа, нисам сигуран да би овакве топове користиле у акцији. Пре неки брдски топ са јачом гранатом.
Одговори
#28

(18-01-2019, 03:55 PM)Mitic Пише:  Бане Гајић: Tako da mogu da objavim i u srpsku istoriju večeras unesem jednu novu i ne tako beznačajnu fusnotu: Hajnrih Himler je 18. oktobra 1942. godine bio u gradu Čačak u zapadnoj Srbiji. Da se zna i upiše. Forenzički dokazi su u priloženim slikama i razglednici.

https://www.facebook.com/bane.gajic.37/p...5346922427

Можда је слетео на аеродром код Краљева (без улажења у саму варош) и одмах продужио за Чачак, па се грешком мислило да је све време био само у Краљеву. Који су докази да је био у Краљеву?

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним