[смедерево]

Руски екумениста и други по моћи човек Руске Цркве митр. Иларион Алфејев рече - а преносе руске државне новинске агенције и канали (РИА, Россия 24) - да ће Руска Црква прекинути општење са Цариградском, уколико Вартоломеј додели аутокефалију Кијеву, а што се и догодило данас. Уместо да прекину општење са Вартоломејем због његовог напада на веру и православне догме (након сопственог, тј. руског покајања за ранији екуменизам), Руси сада на Вартоломеја кидишу и прекидају општење из канонско-политичких разлога. У сваком случају, екуменисти из Москве и Цариграда улазе несумњиво у раскол. Пукла је тиква.

Сада се отвара једно много битније питање. Српски екуменисти су одавно нама трубили да смо ми у расколу (иако наравно нисмо), само зато што смо прекинули општење са екуменистима на основу канона 15 (дакле због питања вере, не канона или политике). Рекли су да раскол неће опрати ни мученичка крв и да ћемо сви у пакао. И дан данас застрашују своје вернике да расколници и ''расколници'' не могу да се спашавају. А ми њих сада питамо - ко ће се спасити у овом расколу? Кирил или Вартоломеј? Ако наши екуменисти стану уз Кирила, онда ће по њиховој логици сви који су уз Вартоломеја завршити у паклу! Још занимљивије ће бити ако српски епископ Максим Васиљевић остане уз Вартоломеја, а еп. Јоаникије и новопечени русофил еп. Буловић задрто остану уз Кирила. Да ли ће онда Јоаникије и Буловић општити са Максимом? Да ли ће му Јоаникије и Буловић рећи да је расколник и да ће у пакао? Чекамо да видимо да ли ће српски екуменисти моћи да се снађу у сатанској мрежи недоследности, дипломатије и лицемерја коју су сами исплели током деценија са њиховим руским и грчким колегама.

Ми још једном позивамо Србе православце да се оваквих марифетлука ману и да их посматрају са стране док се екуменисти не покају и не уразуме. Да остану Срби у Српској Православној Цркви тако што ће већ сада, што пре, применити канон 15 и прекинути општење и са Кирилом и са Вартоломејем и са Иринејем Гавриловићем због ВЕРСКИХ, а не канонско-политичких разлога, како канони једино и налажу.
Инфо служба ЕРП у егзилу

Руски екумениста и други по моћи човек Руске Цркве митр. Иларион Алфејев рече - а преносе руске државне новинске агенције и канали (РИА, Россия 24) - да ће Руска Црква прекинути општење са Цариградском, уколико Вартоломеј додели аутокефалију Кијеву, а што се и догодило данас. Уместо да прекину општење са Вартоломејем због његовог напада на веру и православне догме (након сопственог, тј. руског покајања за ранији екуменизам), Руси сада на Вартоломеја кидишу и прекидају општење из канонско-политичких разлога. У сваком случају, екуменисти из Москве и Цариграда улазе несумњиво у раскол. Пукла је тиква.

Сада се отвара једно много битније питање. Српски екуменисти су одавно нама трубили да смо ми у расколу (иако наравно нисмо), само зато што смо прекинули општење са екуменистима на основу канона 15 (дакле због питања вере, не канона или политике). Рекли су да раскол неће опрати ни мученичка крв и да ћемо сви у пакао. И дан данас застрашују своје вернике да расколници и ''расколници'' не могу да се спашавају. А ми њих сада питамо - ко ће се спасити у овом расколу? Кирил или Вартоломеј? Ако наши екуменисти стану уз Кирила, онда ће по њиховој логици сви који су уз Вартоломеја завршити у паклу! Још занимљивије ће бити ако српски епископ Максим Васиљевић остане уз Вартоломеја, а еп. Јоаникије и новопечени русофил еп. Буловић задрто остану уз Кирила. Да ли ће онда Јоаникије и Буловић општити са Максимом? Да ли ће му Јоаникије и Буловић рећи да је расколник и да ће у пакао? Чекамо да видимо да ли ће српски екуменисти моћи да се снађу у сатанској мрежи недоследности, дипломатије и лицемерја коју су сами исплели током деценија са њиховим руским и грчким колегама.

Ми још једном позивамо Србе православце да се оваквих марифетлука ману и да их посматрају са стране док се екуменисти не покају и не уразуме. Да остану Срби у Српској Православној Цркви тако што ће већ сада, што пре, применити канон 15 и прекинути општење и са Кирилом и са Вартоломејем и са Иринејем Гавриловићем због ВЕРСКИХ, а не канонско-политичких разлога, како канони једино и налажу.
Инфо служба ЕРП у егзилу

Ви се радујете евентуалном расколу, јер сте и сами расколници. Није чудо што сте "Срби На Откуп"

Не, жао ми тебе кад видим да си дрипац на куб

[смедерево]

Pravoslavlje na ivici raskola, moguće krvoproliće http://mondo.rs/a1132334/Info/Svet/Ruska...olice.html

[Шумадинац]

Pravoslavlje na ivici raskola, moguće krvoproliće http://mondo.rs/a1132334/Info/Svet/Ruska...olice.html

Слава Артемију, Мирашу, Акакију и Денисенку

[Прст_у_ока_латиници]

http://www.carsa.rs/ekumenisti-rumunske-...o-sarimom/

[Ултрадесничар]

http://www.carsa.rs/ekumenisti-rumunske-...o-sarimom/

Румунска Православна Црква је прешла на Гергоријански календар.
Изгледа да су румуснки калуђери чули да ће Румуни прећи на Унију са
Ватиканом.

[смедерево]

Филозовски факултет у Београду.

[Шумадинац]

Мора да је дело неког Марковита....

[смедерево]

Не, прави ДРИПАЧКИ рад

[Ултрадесничар]

Šta ste očekivali da vidite u "krugu dvojke" u Beogradu ?

[Шумадинац]

.
ИЗЈАВА ЕПИСКОПА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И КАТОЛИЧКИХ БИСКУПА СА СУСРЕТА У ПОЖЕГИ



Mи, епископи Српске Православне Цркве и католички бискупи у Хрватској на позив пожешког бискупа Антуна Шкворчевића сусрели смо се у Бискупском дому у Пожеги, 17. јануара 2019. године у божићној радости, пред почетак Светске молитвене осмине за јединство хришћанa; посведочили смо заједничку веру у истога Господа Исуса Христа ”који даде себе за нас” (Титу 2:14), изразили једни другима поштовање, поделили радости и наде, потешкоће и проблеме заједница које предводимо.

Изразили смо уверење да ни једна стратегија, усмерена против другог човека, народа или Цркве не може бити успешна јер није у складу с Божјим наумом о човеку и Његовом победом над злом и смрћу, оствареној у Христовој љубави на Крсту. Сетили смо се тешких страдања српског и хрватскох народа, као и страдања других грађана Хрватске у недавној прошлости у ратним сукобима, прогонима и убијањима, узрокованим мржњом. Свесни смо да међусобним оптуживањем, манипулисањем историјском истином, интерпретацијом ратних збивања у дневнополитичке сврхе, вређањима и понижавањима због припадности одређеној нацији или вјери, остајемо заробљеницима прошлости и губитницима у садашњости. Заузимамо се зато да се научно истражи и аргументовано утврди истина о страдању у време Другог светског рата и у време рата у Хрватској од 1991. дo 1995. године да би се престало лицитирати с бројем страдалих и да би им се вратило достојанство које имају као жртве.

Дубоко жалимо сваку недужну жртву било којег народа, вере или политичког уверења из наше недавне прошлости и сведочимо да свако зло и неправду нанесену њима ”побеђујемо кроз Онога који нас је заволио” (Римљанима 8:37). Полазиште нашег пастирског деловања у хрватском друштву је чврсто уверење да нас Бог ”помири са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења” (2. Koринћанима 5:18). Стога се молимо да се у нама оствари Христова реч: ”Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив” (Лука 6:36), дa својим праштањем будемо већи од почињеног зла које нас је понизило и да без осветничких мисли и осећања мржње у очишћеном памћењу чувамо спомен на наше недужне жртве, лечимо рањене душе, ширимо поверење и разумевање међу појединцима и народима и на тај начин јеванђелским путем постављамо темеље бољој и праведнијој будућности у нашој домовини за сваког човека.

Нека Господ благослови наша братска осећања, добронамерне мисли и искрене намере.

17. јануара 2019. године

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије;
Епископ горњокарловачки Герасим;
Епископ славонски Јован;
Епископ далматински Никодим;
Епископ осечкопољски и барањски Херувим;
Монсињор Желимир Пуљић, надбискуп задарски, председник Хрватске бискупске конференције;
Монсињор Марин Баришић, надбискуп метрополит сплитско-макарски;
Монсињор Ђуро Хранић, надбискуп метрополит ђаковачко-осјечки;
Монсињор Антун Шкворчевић, бискуп пожешки, председник Већа за екуменизам и дијалог;
Монсињор Петар Палић, бискуп хварски, генерални секретар ХБК.



Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

[смедерево]

.
ИЗЈАВА ЕПИСКОПА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И КАТОЛИЧКИХ БИСКУПА СА СУСРЕТА У ПОЖЕГИ



Mи, епископи Српске Православне Цркве и католички бискупи у Хрватској на позив пожешког бискупа Антуна Шкворчевића сусрели смо се у Бискупском дому у Пожеги, 17. јануара 2019. године у божићној радости, пред почетак Светске молитвене осмине за јединство хришћанa; посведочили смо заједничку веру у истога Господа Исуса Христа ”који даде себе за нас” (Титу 2:14), изразили једни другима поштовање, поделили радости и наде, потешкоће и проблеме заједница које предводимо.

Изразили смо уверење да ни једна стратегија, усмерена против другог човека, народа или Цркве не може бити успешна јер није у складу с Божјим наумом о човеку и Његовом победом над злом и смрћу, оствареној у Христовој љубави на Крсту. Сетили смо се тешких страдања српског и хрватскох народа, као и страдања других грађана Хрватске у недавној прошлости у ратним сукобима, прогонима и убијањима, узрокованим мржњом. Свесни смо да међусобним оптуживањем, манипулисањем историјском истином, интерпретацијом ратних збивања у дневнополитичке сврхе, вређањима и понижавањима због припадности одређеној нацији или вјери, остајемо заробљеницима прошлости и губитницима у садашњости. Заузимамо се зато да се научно истражи и аргументовано утврди истина о страдању у време Другог светског рата и у време рата у Хрватској од 1991. дo 1995. године да би се престало лицитирати с бројем страдалих и да би им се вратило достојанство које имају као жртве.

Дубоко жалимо сваку недужну жртву било којег народа, вере или политичког уверења из наше недавне прошлости и сведочимо да свако зло и неправду нанесену њима ”побеђујемо кроз Онога који нас је заволио” (Римљанима 8:37). Полазиште нашег пастирског деловања у хрватском друштву је чврсто уверење да нас Бог ”помири са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења” (2. Koринћанима 5:18). Стога се молимо да се у нама оствари Христова реч: ”Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив” (Лука 6:36), дa својим праштањем будемо већи од почињеног зла које нас је понизило и да без осветничких мисли и осећања мржње у очишћеном памћењу чувамо спомен на наше недужне жртве, лечимо рањене душе, ширимо поверење и разумевање међу појединцима и народима и на тај начин јеванђелским путем постављамо темеље бољој и праведнијој будућности у нашој домовини за сваког човека.

Нека Господ благослови наша братска осећања, добронамерне мисли и искрене намере.

17. јануара 2019. године

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије;
Епископ горњокарловачки Герасим;
Епископ славонски Јован;
Епископ далматински Никодим;
Епископ осечкопољски и барањски Херувим;
Монсињор Желимир Пуљић, надбискуп задарски, председник Хрватске бискупске конференције;
Монсињор Марин Баришић, надбискуп метрополит сплитско-макарски;
Монсињор Ђуро Хранић, надбискуп метрополит ђаковачко-осјечки;
Монсињор Антун Шкворчевић, бискуп пожешки, председник Већа за екуменизам и дијалог;
Монсињор Петар Палић, бискуп хварски, генерални секретар ХБК.



Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Јерес, свејереси, пу, пу, пу.

[смедерево]

[url=https://postimg.cc/tsg43xNK][/url]
Након заједничке изјаве о сведочанству исте вере у Христа са хрватским бискупима, поставља се питање - има ли православних у Олтару новосадске Саборне цркве?

На фотографији: Епископи Иринеј, Давид, Арсеније, Никодим, Херувим, новосадско свештенство и суботички жупник др Андрија Копиловић.

[Шумадинац]

Наравно, сви православни и један католик, но нема Артемита!

[смедерево]

Наравно, сви православни и један католик, но нема Артемита!

У овако "фином" друштву, неће их ни бити!