Оцена Теме:
  • 6 Гласов(а) - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Зенички четнички корпус - Горски штаб 240
#15

Отворио сам нову тему, надам се да ћете се прикључити. Поздрав
Одговори
#16

У средини Богдан Шпирић из Дривуше код Зенице, интендант Зеничког корпуса, преживео рат.

[Слика: image.jpg]

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#17

Да ли знаш нешто више о њему? Одакле си?
Одговори
#18

Шпирић његова фамилија обављао донедавно високу политичку функцију у РС.Има их у Кремнима општина Ужице,до 1992 живели у Сарајеву,чини ми се Хаџићи.
Одговори
#19

Ако мислиш на Николу Шпирића тај није сигурно, он је из дрвара. Распитаћу се имао сам ја фамилије у Дривуши, а откуд теби ова слика?

Нешто о првом команданту и одреду:

Голуб Митровић је рођен у селу Кованићи, Зеница. Одрастао је у радничкој породици, тако да је и он послије средње школе почео радити у Зеничкој Жељезари. Служио је војни рок у Краљевској војсци у Сарајеву. Имао је чин капетана. Пар година прије рата, огорчен режимом тадашње власти ступа у Савез комуниста и као такав дочекује 1941 рат. Голуб се ставља на располагање комунистичкој партији,видјевши у њој спас за Српски народ. Он тада постаје један од вођа народа Централне Босне заједно са Цвијетином Тодићем, Сеадом Шкргом итд.
Јер зна се каква је ситуација била у Босни, што се тиче краљевских официра па на почетку рата се народ сам организовао.
Све то бива колико толико нормално док се бранио кућни праг, борци су сложно и успјешно радили акције против њемаца и усташа, али изненада Комунистичка партија захтијева да се напусти територија Зенице, и по већ уиграном сценарију ствара народ пролетеријата као нпр. у Бос. Крајини што су комунисти радили. Становништво оде у шуме, партизани попале села и ти људи који немају гдје придружују се пролетерима. Пошто Голуб са сарадницима, а првенствено са Јовом Лакићем, увиђа шта се спрема Српском народу одлучује да изврши пуч. Ноћ прије пуча Голуб налази списак за ликвидацију у просторијама КП на којем је било његово име и још десет Срба. У ноћи 12. маја 1942 Голуб са својим момцима напада штаб и преузима контролу над Зеницом, до тада су се ЈВуО и партизани борили заједно против окупатора.Крајем маја су забиљежене двије њемачко-усташке рације у српским селима Осојница и Дривуша, тада су становници Осојнице са нешто мало лаког наоружања и крамповима, мотикама протјерали 30ак окупаторских војника.

Након пуча Голуб постаје командант Зеничког Четничког одреда који влада читавом околином Зенице и у пар приградских насеља, а српски народ у Сарајевско-Зеничкој регији све више прилази четничком покрету. Одред је јачао, и покривао терен од Озрена десном страном ријеке Босне до планине Звезде изнад Вареша тј. преко Романије се спајао са Четничким одредом Саве Дерикоње.На другој страни до Теслића, гдје био одред Раде Радића а на Озрену команданта Тодића.Током маја 1942. године, усташе су оцијениле да је Голуб са својим одредом постао за њих велика опасност, одлучили су да на ово "четничко гнијездо" крену са већим снагама и униште га. Наоружали су 700 припадника Ханџар дивизије и 10.априла на Велики Петак, кренули са свих страна на Гостовић. Усташка милиција и Ханџарци су почели палити српска села, Голуб је тада водио борбе на простору Жепча и Беговог Хана, чим је чуо да је Гостовић у опасности, одмах је кренуо у том правцу и дошавши изнад села Пејића на мјесту званом Крстови, разбио Њемачке снаге и Ханџарце. Онда напада школу у Чардаку у којем је била Усташка милиција, и тјера их скоро до Завидовића. У муслиманским селима су остали углавном старци, а нико од њих није страдао нити је уништена њихова имовина. Зенички четници у зиму 1942.године дижу пругу и њемачки воз са житом пошто је била ратна година народ и војска су преживили зиму са тим житом.У мају 1943.године, Њемци заједно са усташама покрећу операцију "Теуфел" III (Ђаво 3). Озренски четници са Зеничким одредом организују одбрану, а ова битка се сматра најтежом битком када се успореде све зараћене стране током 1943.године.Четници су саботирали пругу Брод-Сарајево, када су их напале велике фашистичке снаге, однос снага је био 3:1. Пружили су јак отпор 369. Легионарској дивизији, потпуно су их разбили, али су морали пристати на споразум због недостатка муниције и осталих потребних ресурса, предали су се неки су се повукли, али српско становништво није настрадало нити један цивил! До љета су се наставиле успјешне борбе против партизана око Тузле, Травника, Власенице итд. Међутим,у августу 1943. јаке пролетерске снаге су пролазиле Зеничким крајем, Голуб да би избјегао сукоб са пролетерима јер је знао да су у тим јединицама били претежно Крајишки Срби, повлачи гoтово све снаге са Бијелих Вода према Романији. Да би спасио главнину одреда, он са својих 20 пробраних четника остаје на Бијелим Водама гдје и дочекује ту пролетерску бригаду. Пошто је имао доста пријатеља у тој бригади попут Светозара Вукмановића Темпа(којем је поштедио живот и пустио га да побјегне приликом преузимања власти у Зеници) и других мислио је да ће се ријешити компликација мирним путем, међутим командант бригаде Моша Пијаде заробљава Голуба и његове четнике. Ставља им се на терет пуч од прошле године, и тада Моше Пијаде говори Голубу да ће му народ судити. Голуб, којем су руке неупрљане у народу са поносом одговара: "Ја сам остао са својим народом у овом паклу, и борим се на српски начин против свих олоша". Увидјевши да је преварен од стране партизана, и да га чека смрт покушава да побјегне завезаних руку. Скотрљао се низ шуму, успио је избјећи метке од партизана трчећи свезан,исцрпљен послије пар километара наилази на групицу партизана која га поново заробљава. Преки суд 13.08.1943 на Краљевинама изнад Зенице осуђује Голуба на смрт, тада је убијен Голуб и група четника која је остала с њим. Голуб бива довучен на Печуј и ту је сахрањен, али никада се није сазнало тачно мјесто гдје сахрањен, а партизани су том приликом пјевали: "убили смо сивог тића једног малог Голубића". Одред је до тада бројао око 700 четника под оружјем, а одред је имао и Коњичку чету која је брзо могла да дође преко планина од Озрена до Романије било је око 60 под пуном опремом. Такође била је и Летећа чета(специјалци) која је бројала око 100 припадника под оружјем. Послије погибије Голуба одред преузима командант Јово Лакић.

Током напада на партизане почетком '43 којем је командовао Голуб, разбијена је већа партизанска чета и рањен је њихов чувени партизан, од стране Зеничких четника Владимир Перић Валтер који је једва преживио то рањавање.

А мене сада интересују дешавања послије тога, када је званично формиран корпус, читао сам да је командант био Боривоје Митрановић из Србије, и опсада Сарајева у којој је учествовао Зенички корпус?
Одговори
#20

Милославе, да ли ми можете послати бројно стање Зеничког корпуса, и да ми неко објасни како је Власеничка бригада припала Зеничком корпусу?
Одговори
#21

(26-01-2019, 06:14 PM)Zenički_četnik Пише:  Милославе, да ли ми можете послати бројно стање Зеничког корпуса, и да ми неко објасни како је Власеничка бригада припала Зеничком корпусу?
Немам бројно стање. Претпостављам да их је било око 1.000. Власеничка је упала вероватно крајем 1944, пошто је командант Дринског корпуса кренуо са Ђуришићем.
Одговори
#22

Аха, а де ми реците да ли су Зеничани учествовали у неким битнијим операцијама, или неки податак да су се истакли у борбама. Ја сам наишао на неке документе о борбама око Сарајева, а и знам да је Славољуб Пологош припадник Зеничког одреда, био у пратњи Захарија Остојића и учествовао је у борбама на Лијевчу Пољу.
Одговори
#23

Питаћу овог пријатеља,немој ме држати за реч,али мислим да су из околине Зенице,дошли за Сарајево,одатле је 92'е дошао овамо.
Одговори
#24

Јесу, они су из Дривуше, а мени су Шпирићи даљи род. Већина Срба из Зенице и околине је отишла на територију Српског Сарајева за вријеме овог рата. А ти си брате помјешао, Никола Шпирић, политичар, ако на њега мислиш, он није та фамилија. То су други Шпирићи из једног мјеста у сјеверозападној Босни, ја мислим да је Дрвар у питању.
Одговори
#25

На интернету имаш Зборнике, ту можеш пронаћи нешто корисно.

[Слика: Untitled.png]

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#26

Прва чета Зеничког летећег батаљона,
Сликано послије ослобађања Брезе и Подлугова,
Околина Сарајева 1943. године.

[Слика: FB-IMG-1548761422455.jpg]


Приложених Датотека Изведена сличица(e)
   
Одговори
#27

Зенички четници:

[Слика: image.jpg]

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#28

Можеш ли ми рећи гдје си пронашао ову слику и да ли знаш гдје и када је сликано?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним