(16-03-2019, 12:43 PM)Јеремија Пише: (15-03-2019, 02:08 PM)Бенито Пише: Тако је, само што то стално понављам да такво стање није наступило у свести данашњег Србина тако што је "бануло" у мозак спонтано, него се та идеологизација радила од краја Другог светског рата и центар који је за то био задужен била је Удба. Њен главни експонент , кога су они подржавали и логистички и материјално, по налогу Броза, био је Добрица Ћосић.
Дакле, ниједна теза није случајна, него је измишљена у глави ДЋ и служила је јасном циљу: да Срби мисле да нису требали никад да изађу из Србије и да шире своје границе, јер ван Србије не живе Срби. Зато је требало измислити историјске личности, односно преумити праве историјске личности, као мудраце који су наводно у прошлости то исто тврдили.
Да још увек живимо у титоистичком времену, четири деценије после његове смрти, је да видимо реафирмацину не(дела) Добрице Ћосића. То ће опет имати погубне последице, али овог пута тешко да ће Срби издржати тај удар , ако не буду раскрстили са тим наслеђем.
Извините што упадам у разговор, ал што би рекао лик из Босне: "Јебга, моро сам."
Интересује ме г. Бенито како ви замишљате људе који нису из миљеа "историчара"?
Мислите ли да смо сви индоктринирани удбашким памфлетима или још горе, да смо брзопотезно завршили неки удбашки течај?
По вама испада како је дреновачки калемар ушао у мозак васколиког србства и да су сви Срби попут стада кренули за њим.
Наравно да је то нетачно и наравно, да опскурни лик попут нареченог Добрице у народу није битнији од лањског снега.
А то, што разноразни Бјелогрлићи копирају или величају лика из Дренове само је још један доказ ко дрма у србској кинематографији. Комунисти се нису иселили из те установе као ни из многих дугих везани за културу, историју и друштвено уређење.
Иначе, препричавање о односу краља Александра и војводе Мишића сто година после великог боја заиста није ништа друго до нагађања.
ОК видим да се и ви као многи други из петних жила трудите да прикажете династију у што бољем светлу, да су вам Карађорђевићи прирасли срцу, па их зато идеализујете.
Нити су Петар и Александар донели нешто добро Србији нити су задужили србство. Напротив! Урнисали су нас горе од Синан паше и осталих паша и везира.
С друге стране, да није било мајског преврата претекло би нас далеко више а наталитет би учинио своје па би нас било двадесетак милиона у Србији.
Све и да смо били швапска подрепна мува (злобници кажу да су то Обреновићи били), двојна монархија је била на издисају и Србија би се ослободила шваба и маџара у компактној националној држави.
Но, да вас не замарам стаћу са писанијом.
пс. опростите што сам се убацио у дискусију овако скучених погледа. Знате, ја сам само бивши електро монтер - бандераш.
Немој, Чича, да ми персираш. :)
Под два: наравно да је све тачно што сам написао. Није сав народ читао ДЋ, али није у томе поента. Они су само нашли будалу која ће да потпише њихово кривотворење историје, пошто у том облику тада то нису хтели да потпишу релевантни историчари. Погледај кад су дела ДЋ ушла у школску лектиру. Свака књига одмах по објављивању. По том податку, ДЋ је писац бр. 1 у српској књижевној традицији. А ако те омаши школа, чекали су те " безбедњаци" у ЈНА, комитетлије, ССРН, позоришне представе, филмови.... Комплетне генерације Срба су индоктриниране комунистичком представом српске историје. Томе , наравно, треба додати Шуварову реформу школства, из које је изашла вероватно најглупља генерација Срба у историји.
Е, ти нама тумаче српску историју.
Затим је дозвољено да се више истражује 19 век у националној историји. То је учињено да би се скрајнула дела Слободана Јовановића, Михаила Гавриловића и других који су већ обрадили тај период историје. Добили смо историографију у којој доминирају дела везана за 19 век националне историје, а самим тим и за династију Обреновића, који су већим делом тог века владали Србијом.
На факултетима нису обрађиване теме везане за Балканске ратове. И то до пре 10-ак година. У просвети је младим Србима стално натурана теза Коминтерне како су то били " освајачки ратови српских буржоаских елита", " којима су поробљавани слободни народи". Тако већина данашњих Срба стварно мисли да су Македонци посебан народ, иако та географска целина не задовољава ниједан од параметара који етничку групу могу превести у појам народа.
Не разумем, ни поред најбоље воље, шта су параметри да би се донео закључак да су Срби боље живели за време Обреновића, него за време краља Петра. Ајде, да оставимо сад период СХС по страни. По ком стандарду су Срби боље живели? По материјалном ? Или духовном? Или националном? По државном суверенитету? То је толико смешно уопште и поредити, да је сваки коментар сувишан.
Свако поређење Сканда са Србима је, благо речено, неумесно. Прво зато што они припадају Германима, а ми Словенима. И друго зато што констатација снага у Европи у задњих 300 година, налаже Немцима да сатисфакцију за свој " неравноправни положај" у односу на суперсиле Велику Британију и Русију, траже на рачун Срба, и искључиво Срба.
А ја сам, веровао или не Чича, чист Србин , а не Шваба.
ПС никакву глорификацију Карађорђевића не чиним, нити ми то пада напамет. Нити потцењујем Обреновиће. Моје је да вам изнесем историјске чињенице, онако како се догодило, а не да лажем.
Историјска је чињеница да су комунисти, још из времена Коминтерне, лажирали српску историју и да то чине и данас. То се чини у два правца. Један је потпуно негирање српских националних интереса до самог нестајања тог народа. Други правац је представити Србима да је њихов национални интерес да нестану и да се самоуништење унесе у национални код. Тако је настао србијански комунизам, односно србијански национализам, чији је главни представник ДЋ, али очигледно не и једини. Типови који су припадници ова два правца држе под апсолутном контролом све српске културне установе, од САНУ, па преко универзитета и појединачних факултета, до архива, музеја... Медији су играчка у њиховим рукама.
Зато оно што прочитате на овом сајту, а чији сам аутор, звучи толико дисонантно, односно супротно од онога што чујете свуда око себе: од комшије, пијаце до новина и телевизије.
Вероватно зато што сам погрешно схватио улогу историчара да износи тачне податке, а не да као савременици прилагођава податке владајућој идеолошкој схеми.
Толико....
