(02-02-2014, 06:50 AM)Мргуд Пише: Наравно да је пљачке било, али да ли стварно мислите да је није било и у другим четничким одредима?
Јесте, али код Ђуришићевих је то било мало специфично. Ево шта примера ради пише Јован Павловић, четник Тимочког корпуса, о догађајима с почетка 1945. у Босни. Ово је одломак из Павловићевих необјављених мемоара, чији део доносим у ''Разговорима са равногорцима'' 3. том:
''Тамо у Мајевцу су са нама, уз нашу болницу били и болесни Црногорци, четници Павла Ђуришића. Код њих је било мало друкчије него код нас. Они су се боље хранили од нас, јер су они на све стране, куда су прошли, пљачкали и крали, док је нама пљачка и крађа била строго забрањена. Из Мале Јасикове био је четник Крста Таргуцић. Он је у Босни у селу Кожухе, од једног домаћина украо мало брашна и соли. Домаћин га је тужио команданту и Крста је због тога стрељан а пресуда прочитана пред стројем, ваљда за пример и застрашивање. Домаћин се после кајао рекавши, да кад би знао да ће га стрељати не би га тужио, не би га узео на душу. Код Црногораца није било тога. Они су били ухрањени, али кога би закачио тифус, тај би одмах и пао, јер они боље ухрањени ваљда због више температуре одмах би подлегли болести. За кратко време напунише јаркове крај пута где су их обично укопавали.''
(02-02-2014, 06:50 AM)Мргуд Пише: Опет, скрећем овде пажњу на једну ствар: Самарџић указује у тексту да је Павлова војска била практично неактивна. Као таква изгубила је борбену оштрину и вештину у потпуности. Кривица за ово није само на Павлу, већ и на Дражи и Врховној команди, која је одобравала Павлову сарадњу са Италијанима, а која је опет омогућила Павлу и његовим јединицама да релативно лежерно проводе време у ратном периоду.
А такође немам разумевање да се оволика непослушност трпила од стране Драже. Морао је на неки начин да као министар војни реши ту ситуацију, па чак и по цену да се одрекне тих јединица, које су га на крају свакако напустиле.
Теоретски, то је тако, али у пракси, ствар је била много замршена: легализовани-илегални, зеленаши, локални лидери, италијанска политика...
То што кажете сарадња са Италијанима - то је била политика коришћења Италијана преко легализованих јединица. Друго, у то доба циљ није био борба против Италијана, већ одлазак јединица даље на запад, ради борбе против комуниста и усташа. Дража је успео да пошаље Херцеговце и Босанце, али није успео да пошаље црногорске четнике. Зашто није - преносим делове из књиге ''Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета'' на ту тему. То јест, само један део који се односи на ту тему:
Припреме за полазак црногорских трупа почеле су првих дана децембра (1942). Пуковнику Баји Станишићу 5. децембра је наређено да ''припреми једну бригаду добрих бораца против комуниста јачине 500 људи'', уз напомену: ''Прикупљање извести потпуно тајно''. Покрет у правцу Билеће предвиђен је за 15. децембар, ''ако се друкче не нареди'', стајало је у депеши мајора Остојића.34 Свеукупно, пуковник Станишић је имао да спреми 1.000, а мајор Ђуришић 2.000 четника. Према Дражиној депеши мајору Баћовићу од 11. децембра, план је био да војвода Јевђевић ''издејствује код Италијана прелаз сувим зоном Јабланица - Ливно - Гламоч за 1.500 Црногораца'', а да се Ђуришић договори са италијанским гувернером Црне Горе о пребацивању његових четника возом од Никшића до Јабланице.35
Депешом од 17. децембра Дража извештава Баћовића да је Ђуришић дошао у Врховну команду на Сињајевини како би поднео рапорт о посети гувернеру на Цетињу. Гувернер је рекао да ''никакве сметње не постоје за пут до Јабланице и то возом од Никшића''. Али, путовање није уговорено, јер се чекао одговор Италијана на Ђуришићев захтев да му испоруче оружје и ратну спрему. ''У току 17. и 18. добиће одговор. Ма какав био одговор после тога кренуће'', писао је Дража.36
Међутим, Италијани су јавили да чекају одобрење своје команде из Сушака.37 Тако мајор Баћовић у депеши од 19. децембра први пут користи термин ''кашњење Црногораца''.38 Дражин одговор, писан истог дана, није га утешио. Наиме, мајор Павле Ђуришић хитно одлази у Бијело Поље, ''због комешања Турака'', па су припреме за прикупљање јединица поверене његовом начелнику штаба, Словенцу мајору Рудолфу Перхинеку. ''Поред свега, продужите рад, а ја ћу чинити све што могу да ствари доведем по договору'', стоји на крају ове Дражине депеше Баћовићу.39
Мајор Петар Баћовић са својим штабом још се налазио у Истакнутом делу Врховне команде мајора Захарија Остојића у Калиновику, чекајући полазак црногорских трупа, без којих Дражин план о уништењу ''совјетске републике'' није могао бити спроведен. Чекање се одужило, па је Баћовића и његове почела да ''хвата нервоза'' због недоласка Црногораца, како је Дражу известио Остојић 20. децембра.40 Дража му је одговорио 22. децембра:
Теткићи одуговлаче са одобрењем. Изговарају се да воде преговоре са НДХ за пропуштање иностраних снага. Чим се ови преговори сврше, указаће сваку потпору и помоћ. Павле био данас. Он прикупља своје људе. Гледа да искористи нарочито добивање обуће. Људи су му боси. То је код њега најважније, а и оружје колико год може. Лашић данас долази и тада ћемо имати чисту ситуацију. После тога Павле лично креће без обзира на све, пешке или аутомобилима...41
Дража је у ствари храбрио и себе и своје команданте, што је Баћовић схватио истог дана, одговоривши му из Калиновика:
Црногорци које су обећали Павле и Баја никако не долазе. Сумњам да ће и доћи...
Мислим да није време да поједине старешине стављају услове под којима треба да се изврши неко наређење. Ми ћемо Ваша наређења без даљега извршити. Ако неће доћи Црногорци, известите нас хитно, да сами извршимо тражени задатак... Немојте се секирати. Бранко (мајор Остојић - прим. аут) и ја учинићемо све да се ствари сврше добро.42
Рекавши ''сами'', Баћовић је мислио на 6.000 херцеговачких четника, који су остали на својим матичним територијама ради одбране од 2.000 усташа отераних од стране Италијана из Мостара даље уз Неретву, као и од комуниста, за случај да наиђу са запада. Мајор Остојић се ипак надао у долазак својих земљака: ''Шта је са Павлом, нека пожури. Може снег да нас омете'', писао је он Дражи 24. децембра.43
Према депешама које је послао Остојићу 26. децембра, изгледало је да је Дража успео да покрене црногорске јединице. Тако, у првој депеши он јавља да су Ђуришићеве трупе спремне:
Павле води 2.000 људи и то први одред капетан Алекса Лалић, Беранска и Андријевичка бригада укупно 600 људи, други одред капетан Гаврило Радовић, Бјелопољска и Колашинска бригада укупно 650 људи. Трећи одред капетан Иван Ружић, Прва и Друга дурмиторска бригада укупно 750 људи. Наоружање: први одред митраљеза 3, пушкомитраљеза 9, бацач 1. Други одред митраљеза 3, пушкомитраљеза 11, бацача 2. Трећи одред митраљеза 2, пушкомитраљеза 4, бацача 2. Формирање се завршава 25. Први и Други одред прикупљају се у Колашину 27-ог. Полазак из Колашина 28. ка Трећем одреду, који се прикупља истог дана у Шавнику и Жабљаку. Сва три одреда 29-ог полазе заједно одатле ка Вама. Креће пешке или аутомобилима и то пешке без обзира на аутомобиле. Укупно 2.000 људи, без старешина и без специјалита. Не знам ништа још о покретима Баја Станишића.44
Дража затим обавештава Остојића да по капетану Весковићу шаље нових 4.500.000 лира за акцију против ''совјетске републике'' и понавља још једном: ''Код Павлових и Бајиних људи развити највећу пропаганду кад дођу у смислу спречавања покоља и одмазде''.45
Међутим, уместо Ђуришићевих одреда, мајору Остојићу 29. децембра стиже следећа Дражина депеша:
Павлови јуче нису кренули јер је Блажо Ђукановић поручио да не крећу док не стигне Иванишевић, који носи нова упутства. Очекујем Павла данас да дође к мени. Изгледа да ће се превозити.46
Два дана потом Дража шаље Баћовићу нови радиограм:
Бајо је већ прикупио 1.200 људи. Павле је већ прикупио 3.000 људи. Бајови су у Острогу, а Павлови у Колашину. Теткићи кажу да 2. јануара пада одлука. Дозвољавају засад покрете до Никшића. Не би их Павле ни питао, али је још у току питање хране, један и по милион метака, обућа, оружје. Нарочито је обућа у бедном стању. Код мене провели целу ноћ у раду Павле, Иванишевић, Ракочевић. Ракочевић (Мило, капетан - прим. аут) данас гарантује да добија храну и обућу. Он је убеђен да ће добити. Добили или не, Павле ће кренути, само је боље у обући него бос...47
Показало се да је примедба мајора Баћовића о постављању услова, уместо извршавања наређења, била на месту. Као што се види, први услов је жеља црногорских команданата да их Италијани добро наоружају пре поласка, иако они нису наоружали херцеговачке и босанске јединице из Баћовићевог Експедиционог корпуса.
Други услов наметнут је питањем командног кадра. Црна Гора је била једина српска покрајина са вишком официра, пошто у априлском поразу 1941. године окупатор само Црногорце није водио у заробљеништво, у покушају да их издвоји из српског националног корпуса. Али, од тог вишка је болела глава: ма ког официра Дража поставио на неки положај, нашао би се опонент.
При повратку из Горњег Липова, где је боравио од 1. до 6. децембра 1942, мајор Баћовић се у манастиру Острог састао са генералом Блажом Ђукановићем и пуковником Бајом Станишићем. Већ смо видели да је Ђукановић био командант легализованих четника, док је Станишић важио за најстаријег команданта борбених јединица - и по чину и по годинама. Извештавајући Дражу о овом састанку, писмом из Калиновика од 9. децембра, Баћовић преноси шта му је рекао генерал Блажо Ђукановић:
Па добро, због чега сам ја уопште на положају команданта| Ја не знам шта се догађа у најсудбоноснијим данима по српски народ. Одговорност ће бити сва на мени. Е, кад ја треба да носим одговорност, онда би било потребно да се чују и моје сугестије.48
Ђукановић је затим тражио хитан састанак са Дражом како би му сугерисао кадровска решења, јер се ''праве крупне грешке због непознавања карактера и способности појединих официра који се постављају на важне положаје''. Рекао је да он ''врло добро'' познаје људе у Црној Гори, ''а нарочито официрски кор''.
Пуковника Станишића Баћовић описује следећим речима:
Пуковник г. Баја Станишић је дивна личност, са префињеним карактером, али се плашим да није довољно енергичан и ефикасан у борби против непријатеља. Верујем само због тога што је исувише честит и добронамеран. Ја сам га упозорио на све ове чињенице и молио да буде енергичнији. Само, мислим да би било неопходно да и Ви у овоме правцу инсистирате. И код њега, а нарочито код г. Блаже Ђукановића, наишао сам на велико негодовање што се мајор г. Радуловић узима у разне комбинације без њиховог консултовања. Они имају најнеповољније мишљење о њему и његовим војничким способностима па не могу да схвате његове честе одласке и везу са Врховном командом.49
На полеђини овог Баћовићевог писма Дража је оловком дописао:
Питање Блаже Ђукановића и Баје Станишића расправљено. И Блажо и Бајо су сувише мирољубиви и неактивни. Ми радимо свој посао а они како хоће.50
Дража је, као и у другим срединама, давао предност борбенијим и активнијим официрима, али је овде ситуација била специфична: сама природа герилског рата, комбинација илегалних и легалних четника (Ђукановић је био ван ланца командовања илегалним јединицама), као и углед два најстарија официра у једној патријархалној средини - довели су дотле да Дража није могао нити да смени Ђукановића и Станишића, нити да избегне њихово мешање у питање командовања.
Тако, иако је било договорено да четници мајора Ђуришића 29. децембра крену на извршење задатка, они су остали ''јер је Блажо Ђукановић поручио да не крећу док не стигне Иванишевић, који носи нова упутства.'' Упутства капетана Иванишевића, начелника штаба војводе Бирчанина, свакако нису била толико важна, али послужила су Ђукановићу да се и он нешто пита, и то у зао час, дајући Ђуришићу нови алиби, када се најзад одлучио да крене.
О Дражиним невољама са Станишићем сведочи и ова његова депеша Баћовићу од 17. децембра:
Бајо Станишић би водио све Црногорце. Уметао се и Ђока (мајор Ђорђе Лашић - прим. аут), али је Павле више волео Бају. Павлове ће водити Весковић, енергичан и храбар, који ће вући за собом Бају. У томе случају општићете и са Бајом и са Весковићем једновремено како би Весковић знао ток операција, али пазити да то иде тајно да се Бајо не вређа...51
Дакле, уместо да смени Станишића, Дража је био принуђен да поред њега држи једног способног официра, који би, из другог плана, био стварни командант његове јединице. На ово је Остојић следећег дана одговорио Дражи да не брине, јер је он већ навикао на такве ствари.52
О Станишићу Остојић је писао Дражи и 23. децембра: ''Бају сам дао лекцију за кукање...''53
А 5. јануара Остојић шаље још једну депешу овим поводом:
Врло је незгодно што Црногорци још не полазе. Тиме се много губи. Осећам да је Иштван (мајор Баћовић - прим. аут) почео да губи живце... Теткићи отежу ствари са прорачуном. Иштвану нису ништа још дали. Треба их притегнути...54
Живце су изгубили и војвода Доброслав Јевђевић и Радмило Грђић, па истог дана Дража добија њихов протест поводом црногорског питања:
Ваше наређење Херцеговци и Босанци извршили...
Јуна месеца, са нашим пријатељима који представљају огромну већину Срба Босне и Херцеговине, безусловно смо приступили Вашем покрету у пуном уверењу да ћете нас Ви најбоље и најсигурније довести до слободе и сад интегрално верујемо у то, па Вас молимо донесите дефинитивну одлуку да Црногорци крену овамо. Ако то не буде, наше народне трупе, које се већ крваво боре и гину, изложене су пропасти, као и цела наша народна ствар...
Имамо у рукама доказа да су Црногорци бољи и одушевљенији да крену у Динару без обзира морем или сувом, а не знам по чијој се ситној рачуници не упућују овамо, кад од њиховог хитног доласка зависи бити или не бити читаве наше акције. За случај да се Црногорци не упуте, у најкраћем року и најбољим путем, скидамо пред историјом одговорност за судбоносне последице...55
Натезање око одласка црногорских јединица потрајало је све до 26. јануара. Тога дана стигла је депеша од Јевђевића да је по хитном наређењу из Рима, а на притисак Немаца, смењен командант италијанске 2. армије генерал Марио Рота, који се залагао за акцију Црногораца. Истим наређењем из Рима ''обустављен је уопште долазак Црногораца''.56
Ово онемогућавање црногорским јединицама да крену пут ''совјетске републике'', четнички обавештајац новинар Милан Шантић овако је коментарисао у писму мајору Остојићу од 27. јануара:
Хрвати сматрају да је то њихов велики успех, и да је то у ствари спречила њихова интервенција у Риму и Берлину< партизани опет тврде да Црногорци нису хтели да иду у борбу против њих, јер је цела Црна Гора партизанска, а ја лично мислим да су ово наше српске смицалице и да су само те смицалице спречиле Црногорцима пут у Лику.57
4. ''ИТАЛИЈАНИ ДИЖУ ТУРКЕ ПРОТИВУ НАС''
Српске смицалице, попут оне интервенције генерала Ђукановића од 29. децембра, свакако су учиниле своје. Из Дражине депеше мајору Баћовићу од 19. децембра видимо да је генерала Ђукановића ''побунио'' Радмило Грђић. Ђукановић је, пише Дража, задржавао упућивање Црногораца ''јер му је било важније ко ће да командује, уместо хитности''. Наиме, Ђукановић је тражио да црногорским јединицама командује искључиво Бајо Станишић. Истовремено, писао је даље Дража, Јевђевић и Грђић, а нарочито Грђић, ''чуда праве'' у ометању плана Врховне команде да би прогурали сопствени план.58
*...(
Највећа италијанска завера против четника у ово доба била је ''дизање Турака'' око Чајнича и на десној обали Лима. Пошто су потрошили све изговоре, Италијани су решили да црногорским јединицама онемогуће поход на ''Бихаћку републику'' тако што ће их запослити на супротној страни. До појачане активности муслиманских усташа у Чајничком срезу дошло је још почетком децембра. Они су тада разбили Дрински корпус капетана Баје Никића, коме је Дража 6. децембра, преко радио станице Команде Оперативних јединица Источне Босне и Херцеговине, упутио оштру критику:
Наредите команданту Дринског корпуса да врши потребне концентрације снага и нека напада Турке, а не да им дозволи да га они туку. Забрањујем реч бити разбијен. Нека предузме све да Турци буду тучени. Није смео дозволити да његове снаге буду разбијене, како он каже. Зашто није имао веће снаге.63
Како је мајор Баћовић тада био одсутан, контраофанзиву је надгледао мајор Остојић, који 23. децембра јавља да су муслиманске усташе поражене и да ће Италијани установити ''неутралну зону између наших и Турака''.64
Међутим, Италијани нису испунили обећање. Мајор Остојић 1. јануара јавља како ''Турци врше поновне припреме за напад'' и како су већ ''потпуно загосподарили Чајничким срезом и пресекли везе са Вишеградском бригадом''. Код пуковника Баје Станишића, јавља даље Остојић, дошли су ради договора официри капетана Николе Бојовића, команданта 1. дурмиторске бригаде, и капетана Војислава Лукачевића, команданта Милешевског корпуса, доведеног да би се попунила празнина настала одласком источнобосанских четника на запад. ''Бајо има само 500 људи за одбрану фронта од Челебића до Дрине. Према њему више од 1.000 Турака, добро наоружаних'', извештава мајор Остојић, и предлаже:
Треба припремити напад са четири стране ради дефинитивне ликвидације Турака у Чајничком срезу. Напад извести одмах после Божића, односно средином јануара, чим се снаге прикупе. Потребно је најмање 3.000 људи за сигуран успех. Воја (Лукачевић - прим. аут) би требао да да својих 1.300, Бојовић 600 својих и Ружићевих. Остало би пронашли код Баја и са других страна. План напада израдићу ја сутра...65
Остојић, дакле, није рачунао на четнике Павла Ђуришића ни на главнину снага Баје Станишића, јер је и даље сматрао да ће они отићи на запад.
Из Дражине депеше мајору Остојићу од 3. јануара видимо да је мајор Ђуришић ипак морао у акцију, али не у Чајничком срезу, већ на десној обали Лима, јер су ''Арнаути напали Буђево село, спалили''. Ако би Ђуришић пре Бадњег дана добио ''разрешницу'' од Италијана да крене на запад, пошао би ''без обзира на десну обалу Лима'', пише Дража и наставља:
Од прикупљених снага за Херцеговину Павле употребљава само 600 за десну обалу Лима. Акција на десној обали Лима трајаће само неколико дана, после тога Воја на расположењу за област Чајнича, дотле Ви осматрајте добро ситуацију око Чајнича.66
Операција на десној обали Лима, тј. у Бјелопољском срезу, почела је у подне 5. јануара, нападом бригаде Радета Кордића Корде на муслиманске усташе. Сем Ђуришићевих, у акцији су учествовали и четници Лукачевићевог Милешевског корпуса. Италијани из гарнизона у Бијелом Пољу покушали су да интервенишу код Кордића, ''али када су осетили зрна пушчана око ушију побегли су натраг у варош'', извештавао је Ђуришић Дражу 6. јануара. Ђуришић је, како пише у истом писму, послао депешу команданту италијанске дивизије у Беранама ''да италијанске трупе не излазе на терен, јер ако изађу да ћу наредити народу да их нападне''. Генерал је одговорио да неће излазити, пославши Ђуришићу 100 литара нафте како би аутомобилом могао да обиђе цело ратиште и локализује сукоб.
О резултату акције Дража је обавестио мајора Остојића депешом од 10. јануара:
Павле је за два дана расчистио 30 села на десној обали Лима за попаљено Буђево. Сад нека Турци нападају ако хоће.67
35, 36, 37 и 39 АВИИ, ЧА, К-292, рег. бр. 17\1.
38 и 40 АВИИ, ЧА, К-289 рег. бр. 3\1.
41 и 44 АВИИ, ЧА, К-292, рег. бр. 17\1.
42 и 43 АВИИ, ЧА, К-275, рег. бр. 22\1.
45, 46 и 47 АВИИ, ЧА, К-292, рег. бр. 17\1.
48, 49 и 50 Зборник докумената, том XИВ, књига 1, 750, 751.
51 АВИИ, ЧА, К-292, рег. бр. 17\1.
52 АВИИ, ЧА, К-289, рег. бр. 3\1.
53 АВИИ, ЧА, К-275, рег. бр. 22\1.
54 АВИИ, ЧА, К-289, рег. бр. 5\1.
55 АВИИ, ЧА, К-289, рег. бр. 5\1.
56, 57 Зборник докумената, том XИВ, књига 2, 161, 121.
58 АВИИ, ЧА, К-292, рег. бр. 17\1.
...
63 АВИИ, ЧА, К-299, рег. бр. 15\1.
64 АВИИ, ЧА, К-275, рег. бр. 22\1.
65 и 68 АВИИ, ЧА, К-289, рег. бр. 5\1.
66 и 67 АВИИ, ЧА, К-292, рег. бр. 17\1.
