Оцена Теме:
  • 2 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Три главне групације у српској историографији
#15

I još kad bi posmatrač pokazao gde sam to napisao...

A lepo što ste oživeli ovu najjaču temu ikad, da se malo ndamejem.
Одговори
#16

У праву си, то је написао Еутропије, а ти цитирао.

Него кад већ помиње манипулације, није ли манипулација и то што је тема Однос историчара према историји на војном дијелу Мајситија, а не на општем?

Што је не стави на општи дио?
Можда зато што је тамо посјећеност знатно мања?
Па овако испада да пише на прилично посјећеном форуму! Мада је питање колико је читана та тема, као и остале које везе немају с милитаријом.
Ко о чему, војник о скраћењу, ... , углавном свако о оном што га "жуља", па неки и о манипулацијама.
Школски примјер за народну изреку "Држ'те лопова".
Одговори
#17

(09-05-2019, 10:28 PM)ватхра Пише:  I još kad bi posmatrač pokazao gde sam to napisao...

A lepo što ste oživeli ovu najjaču temu ikad, da se malo ndamejem.

Само Вам смејање и остаје, јер све што је овде речено, речено је разложно.
Одговори
#18

Милосаве, не мире се они са тим!
Они упорно причају своју причуи користе све политичке промјене да наметну своју причу. Еутропије помиње 30 година пропаганда. А шта је било прије тога?
Сјећамо се ми и шта је било прије и 35, па и прије 40 година. Прије 10-15 година је честа тема била и прича о лустрацији, али само од 1990. године па до 2000. године. Што не од 1945. па до тада? Као да је 1946. било више слободе него 1996. године.
Па зар и о Миловану Ђиласу не причају као о либералу?
Либерална Пасија гробља, како то звучи?
Они упорно тјерају своје и то се несмије потцјењивати.
Одговори
#19

Ко је Еутропије, Дубравка Стојановић или Латинка Перовић?

Мајсити је форум бивши официра и подоф. ЈЕНЕА. Има занимљивије ствари, али то је то. Каквије 30, 45 година манипулације и лажи, цијели вијек преко 100 година нас заиебавају и лажу.

Набијем на к. званичне "истине", академски потврђење и братство и јединство свих нашије народа и народности, као и интергални југо-ројализам!

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори
#20

А данас, 9. мај - Бесмртни пук уз Марш на Дрину.
Па бре 40 година после рата није могло да се помисли на Марш на Дрину, Солунци нису постојали. Сада је СУБНОР пригрлио и потомке Ослобод.ратова 1912 - 1918.
Камелеони, неокомунисти власници отете имовине и уживаоци државних привелегија.
Одговори
#21

(10-05-2019, 06:08 PM)Мића Адмирал Пише:  А данас, 9. мај - Бесмртни пук уз Марш на Дрину.
Па бре 40 година после рата није могло да се помисли на Марш на Дрину, Солунци нису постојали. Сада је СУБНОР пригрлио и потомке Ослобод.ратова 1912 - 1918.
Марш на Дрину:
Андрић га је пуштао на додели Нобелове награде 1961.
Филм "Марш на Дрину", из 1964.
Исте године написан и текст.
Грамофонска плоча, 1965. са Матићем (Око соколово) на насловној.
Смак објавио обраду 1982, затим и Џони Штулић и Лајбах.
Одговори
#22

(10-05-2019, 09:48 PM)ватхра Пише:  
(10-05-2019, 06:08 PM)Мића Адмирал Пише:  А данас, 9. мај - Бесмртни пук уз Марш на Дрину.
Па бре 40 година после рата није могло да се помисли на Марш на Дрину, Солунци нису постојали. Сада је СУБНОР пригрлио и потомке Ослобод.ратова 1912 - 1918.
Марш на Дрину:
Андрић га је пуштао на додели Нобелове награде 1961.
Филм "Марш на Дрину", из 1964.
Исте године написан и текст.
Грамофонска плоча, 1965. са Матићем (Око соколово) на насловној.
Смак објавио обраду 1982, затим и Џони Штулић и Лајбах.

Мало је то. Премало. Изузеци од правила.
И стрељање у КГ, 21.окт.1941, је преживело пар десетина људи па то не доказује супротност истини.
Одговори
#23

(10-05-2019, 11:15 PM)Мића Адмирал Пише:  Мало је то. Премало. Изузеци од правила.
Да ли је мало или много је за дискусију.
Била је присутна и у озбиљној продукцији и у популарној култури. Дефинитивно није била ситуација "Па бре 40 година после рата није могло да се помисли на Марш на Дрину".

(10-05-2019, 11:15 PM)Мића Адмирал Пише:  И стрељање у КГ, 21.окт.1941, је преживело пар десетина људи па то не доказује супротност истини.
?
Одговори
#24

Иво Андрић је у Шведску носио плочу са композицијом "Марш на Дрину" и она је тамо постала популарна.

"Иако су први снимци направљени између два рата, композиција је на неки начин заборављена.

Године 1961. Иво Андрић је у Шведску на доделу Нобелове награде за роман "На Дрини ћуприја", понео и плочу са композицијом "Марш на Дрину". То је изазвало велико одушевљење и од тада па до данас једно је од најслушанијих дела у Шведској.

"Од тих шездесетих година можемо говорити да ова композиција постаје популарна, за њено откриће су заслужни Швеђани, један гитариста који је 1963. први објавио снимак са 'Маршом на Дрину'. Потом су уследила друга интересовања, потом је уследио тај чувени филм Жике Митровића 'Марш на Дрину'", рекла је Соња Маринковић".

http://www.rts.rs/page/stories/ci/Veliki...slave.html

Posle Prvog svetskog rata, ova melodija dobila je mesto među vojnicima i u novijem ratu koji je zadesio srpski narod.

Nažalost, nakon završetka Drugog svetskog rata, marš je zvanično zabranjen i proglašen dekadentnim ii nacionalističkim, pa su ljudi koji su ga izvodili bili ućutkivani, a oni koje bi čula vlast i policija kako izvode melodiju, završavali bi na robiji.

Melodija srpskog junaštva ostala bi možda i zaboravljena, da nije bilo još jednog srpskog velikana, pored Biničkog, slavnog Nobelovca, da povrati slavu marša “Na Drinu”.

Istaknuti pisac, Ivo Andrić želeo je da mu “Nobelova” nagrada za delo, kojem je inspiracija bila takođe reka Drina, bude uručena upravo uz zvuke zabranjenog marša.
Pisac je staru, predratnu ploču poneo sa sobom u Švedsku, gde mu je uz zvuke marša uručena nagrada, a Švedska javnost bila je oduševljena ovom sentimentalnom kompozicijom, pa su je Švedski muzičari u tom periodu, obrađivali i u svom izvođenju.

Te 1961. godine kada je Andrić dobio Nobela, veličanstvena kompozicija ponovo je ugledala svetlost dana."

https://www.ekspres.net/drustvo/pesma-ju...s-na-drinu
Одговори
#25

(10-05-2019, 03:41 PM)мунгос Пише:  Ко је Еутропије, Дубравка Стојановић или Латинка Перовић?

Не интересује ме која је, ја потпуно поштујем свачије право на анонимност.
Ево један видео ове прве:
https://www.youtube.com/watch?v=zrFTMQukw90
Обратите пажњу на дио између 4:45 и 5:15, гдје тврди да Католичку цркву не издржавају државе.
Зар у неким државама ЕУ није обавезан порез за католичку цркву, па се некатолицима на крају године те паре враћају?

Како онда вјеровати да прича истину и о историји коју не можемо провјерити, кад и о ономе што можемо провјерити не прича истину?
Одговори
#26

Posmatrač,
Crkveni porez pojedinac plaća crkvi po izboru, a uglavnom i ne mora da ga plati. Ne plaća ga država.
Finansiranje od strane vlade plaćaju svi preko poreza, ne može da se izbegne.
Одговори
#27

(10-05-2019, 06:08 PM)Мића Адмирал Пише:  А данас, 9. мај - Бесмртни пук уз Марш на Дрину.
Па бре 40 година после рата није могло да се помисли на Марш на Дрину, Солунци нису постојали. Сада је СУБНОР пригрлио и потомке Ослобод.ратова 1912 - 1918.
Камелеони, неокомунисти власници отете имовине и уживаоци државних привелегија.
Форсирање приче о Бесмртном пуку је класичан пример покушаја уметања једног културног наслеђа у туђи културни национални концепт. У то нема никакве сумње, а ни сами поклоници тог покрета то не крију.
Совјетски културни модел и српски национални интерес имају мало заједничких додирних тачака. И ово сам дефинисао у најблажој могућој форми.
Да имају памети требали су да се сете Гвозденог пука, или Петог пука, или Шестог, или Шеснаестог пука Српске краљевске војске. Али, нико њих није васпитавао тако, него да воле Броза или Стаљина. Према томе, могу Солунци, али само они који салутирају аустроугаском каплару.
ПС није проблем Марш на Дрину. Само не може Марш преко Дрине. За 50 година титоизма да би отишао на леву обалу Дрине, морао си да научиш да пливаш или да кренеш преко Загреба. Други коментар није потребан.
Одговори
#28

Тако је поручниче. Једно је српски а друго совјетски/комунистички ментални склоп. Не само да је друго, него је против нас још од 1920. и неке.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним