[Бенито]

Наравно оних који су попустили морално:" Знате ли ви која је то сила?" "Где вам је краљ Петар?" "Ја морам од нечег да живим." "Бар се сада зна ред.".....
Е, таквих је девет комада смакао. Колико се зна. За пример.

[ХраброСрце]

Био је командант добровољаца, члан Српске Краљевске Академије и архимандрит СПЦ. Ко је он?

Нићифор Дучић?

Хтио сам да се надовежем на ово питање, због чега је остао упамћен као архимандрит, иако је могао да постане владика?

---

Сви знамо најпознатијег четника за време окупације у Другом светском рату. Знамо имена још многих који су били под његовом командом.
Знамо ли ко је био најпознатији четник за време окупације од краја 1915. године до октобра 1918. године?

Ја бих одговорио на ово, Коста Пећанац.

[Бенито]

Захарије Милекић, родом из Заовина на Тари (где је Дража Михаиловић са Брзим одредом прво дошао када је прешао Дрину крајем априла 41), био је игуман манастира Рача.
Није припадао четничким одредима у оквиру војске краљевине Србије. Имао је визије да ће Србија бити окупирана и почео је по планинама око манастира да копа земунице и да склања намернице.
Отишао је у четнике и оставио манастир одмах по окупацији. Окупатор је успео да га ухапси јер су га издали јатаци. Када је у затвору у Ужицу сазнао да је обешен свештеник Вељко Танкосић из села Лиса у Драгачеву, а на служби у манастиру Клисура, Захарије је одлучио да побегне. Водио је Швабове по планинчинама да им покаже све своје земунице. Том приликом, искористио је њихову малу непажњу и везан скочио у једну провалију. Иако је сломио ногу успео је да преживи.
Више од две и по године Захарије Милекић и његови четници су четовали по источној Босни, Црној Гори, западној Србији и у Старој Рашки, где је најчешће боравио. Није успео да се пробије 1917. године према Прокупљу и придружи Топличком устанку.
Све време је нападао аустријске полицијске и војне снаге, а нарочито оне Србе који су им служили. Његови јатаци га више никада нису издали. Говорио је за Србе из области Старе Рашке да су најбољи од свих Срба које је упознао, јер су их векови живота под Турцима и са Турцима научили како издржати притисак који доноси окупација.
Када је војска краљевине Србије успела да пробије Солунски фронт, Захарије Милекић и његови четници су пресрели један батаљон аустроугарске војске код Пожеге и све их побили.
Први је ушао у ослобођено Ужице и одмах завео ред. Похапсио је пљачкаше и склонио их са улица. Затим је похватао све оне који су служили окупаторима током рата, а некима и пресудио. Оним Србима који су одлично пословали под окупацијом одузимао је новац и поделио сиротињи, које је било много као последица тешке окупације. По доласку војске, предао је власт и вратио се у манастир.
Међутим, они које је означио као слуге Швабова обедили су га као лопова и убицу. Ухапшен је и био под истрагом за двадесет убистава и седам тешких разбојништава. У истражном затвору провео је годину дана. Ослобођен је и никада није дошло до суђења.
Вратио се у манастир и наставио да служи Господу. Није се либио да после Литургија држи беседе у којима је упозоравао на људске слабости, а нарочито на издају свог народа и државе као најгори облик греха.
Када узмемо појам четник у изворном облику, за време окупације 1916-1918. године, није било познатијег четника од Захарија Милекића.

[Милослав Самарџић]

Колики радионица за израду експлозива су имали комунисти током Другог светског рата у Београду и шта је били са њима?

[ХраброСрце]

Колики радионица за израду експлозива су имали комунисти током Другог светског рата у Београду и шта је били са њима?

Чим питате шта је било са њима, сигурно су имали. Можда двије. А можда их је угасио Гестапо кад су постале бескорисне.

[Милослав Самарџић]

Имали су три. Све су експлодирале у процесу рада и тако откривене.
Шта је био по занимању командант београдких комунистичких илегалаца?

[ЈВуО-КГ]

Шта је био по занимању командант београдких комунистичких илегалаца?

Вуновлачар,опанчар,сеоски учитељ?

Је ли нека фора у томе или оно као-без занимања.

[Милослав Самарџић]

Шта је био по занимању командант београдких комунистичких илегалаца?

Вуновлачар,опанчар,сеоски учитељ?

Је ли нека фора у томе или оно као-без занимања.

Није фора, стварно си близу: столар.
А које националности је био?

[ЈВуО-КГ]

Није фора, стварно си близу: столар.
А које националности је био?

Хрват?

[Милослав Самарџић]

Није фора, стварно си близу: столар.
А које националности је био?

Хрват?

Да!
Овај столар, онај браварски помоћник... Па се чуде зашто маса није хтела са њима.

[ЈВуО-КГ]

Крајем јула 1914. године аустроугарске трупе покушале су да се искрцају у једном делу Београда.Том приликом доживели су праву катастрофу,што би се рекло у једној минути.Шта се десило тада,каква је то катастрофа задесила аустроугарске трупе?

[ХраброСрце]

Крајем јула 1914. године аустроугарске трупе покушале су да се искрцају у једном делу Београда.Том приликом доживели су праву катастрофу,што би се рекло у једној минути.Шта се десило тада,каква је то катастрофа задесила аустроугарске трупе?

Нека експлозија, диверзија или слично?

[ЈВуО-КГ]

Нека експлозија, диверзија или слично?

Да.

Пошто је постојала реална опасност да ће аустроугарска војска покушати продор у Београд преко железничког моста на Сави, српска војска га је у ноћи између 28. и 29. јула 1914. године дигла у ваздух. Том приликом је потопљена мађарска лађа "Алкотмањ" која је гурала неколико шлепова пуних војника и тада је страдало више од хиљаду непријатељских војника.

Терај даље.

[ХраброСрце]

Био је командант добровољаца, члан Српске Краљевске Академије и архимандрит СПЦ. Ко је он?

Нићифор Дучић?

Хтио сам да се надовежем на ово питање, због чега је остао упамћен као архимандрит, иако је могао да постане владика?

Да одговорим на ово: Нићифор Дучић је одбио да буде владика јер се сматрао недостојним тог чина, као неко ко је у борбама убијао људе.

Постоји једна анегдота везана за њега из времена док је био устаник и ратник. На Цетињу је испред књажевих перјаника, за опкладу, забио сабљу у један пањ и рекао да је бољи јунак од њега само онај ко успије да је извади. Пошто нико није могао, то је погодило понос кршних Црногораца, па се умало није и крв пролила. На срећу све је завршено мирним путем.