18-11-2019, 08:54 PM
То је одлично питање.
Квиз- Српска историја
18-11-2019, 09:25 PM
Стварно је добро ово што је Бенито написао о Милану Недићу. И Бенито нас увек обрадује новим сазнањима. И ово је драгоцено за будућа истраживања о Недићу као немачком шпијуну
19-11-2019, 04:50 PM
Још од 19 века траје распра у интелектуалним и снобовским круговима којој је потка постало сад већ класично питање: Да ли књижевност може да мења свет?
И ми Срби, нешто мало старији, који памтимо време осамдесетих година прошлог века, сећамо се да није прошла нека критика књиге или књижевно вече, а да се макар једном неко није запитао: Да ли књижевност мења свет?
Већ крајем тог периода завладало је опште мишљење, готово конзензус, код нас, а и у свету, да је књижевност немоћна пред животом и историјом.
Па ево, да вратимо ово питање у орбиту:
Да ли књижевност мења свет?
И ми Срби, нешто мало старији, који памтимо време осамдесетих година прошлог века, сећамо се да није прошла нека критика књиге или књижевно вече, а да се макар једном неко није запитао: Да ли књижевност мења свет?
Већ крајем тог периода завладало је опште мишљење, готово конзензус, код нас, а и у свету, да је књижевност немоћна пред животом и историјом.
Па ево, да вратимо ово питање у орбиту:
Да ли књижевност мења свет?
19-11-2019, 08:15 PM
(19-11-2019, 04:50 PM)Бенито Пише: Да ли књижевност мења свет?
Књижевност може да мења светове онима који читају књиге, буздованима тешко. Њима свет мењају телевизија и дневна штампа.
Питају се и на западу исто,али и констатују да књижевност,ипак, мења свет.
https://worldliteracyfoundation.org/lite...d-writing/
19-11-2019, 08:45 PM
Књижевност мења свет. Поготово белетристика у данашњем времену. То се чита много. Али, Свето Писмо је највише променило свет. Уосталом, то је најпродаванија књига
19-11-2019, 10:02 PM
Хвала обојици на прилогу, али заборависте да се ова тема зове Квиз-српска историја. 
Дакле, ми Срби смо живи пример како књижевност мења свет. Иако смо у 20 веку имали невероватно велики број изузетних величина наше књижевности, нас Србе није променила књижевност Слободана Јовановића, Станислава Кракова, Драгише Васића, Растка Петровића, Станислава Винавера, Григорија Божовића, Милоша Црњанског, Владана Деснице, па чак ни Иве Андрића...
Нас Србе је променила књижевност Добрице Ћосића. До појаве литерарног дела овог идеолошког апартчика са јасним задатком партије шта треба да уради са њом, као и масовне употребе те литературе на све нараштаје српског народа у свим установама државе од основне школе до универзитета и САНУ, као и СПЦ, и то на свим видовима медијског изјашњавања, ниједна књижевност није толико утицала на српски народ.
Све кључне потке на којима се базирала Ћосићева "историјска књижевност" утувљена је српском народу у главу, али овог пута као мисао "једног Србина-Геџе", односно као аутохтоно мишљење српског народа. Тако у Ћосићевој литератури можемо наћи у тачним и прецизним интервалима све кључне тачке из закључака разних комунистичких форума и конгреса, од Вуковара, па преко Дрездена, све до АВНОЈ-а: Краљевина Југославија је заостала држава, у којој српска елита злоставља друге народе; многе нације не могу да буду слободни и да се тако изјашњавају слободно због српског краља; краљ Александар Карађорђевић је масон, злочинац и хегемон који је и мегаломан и стварао је велику државу да би себи прибавио веће поштовање света и материјалну корист; Србин-Геџа је једино добар човек и да је среће и памети никада није требало ни да иде од куће ( овде се убацује недићевштина- с том разликом што је Недић то тврдио за Други светски рат, а Ћосић и за Балканске и Први светски рат)
.. Посебно је важно и што је Ћосић Балканске ратове помињао само у смислу Другог балканског рата и то по класичној комунистичкој мантри "како је Пашић преварио Бугаре". Већина Срба рођених после педесетих година прошлог века, па готово све до обележавања 100 година од битке на Куманову, појма није имало о Првом балканском рату и ослобођењу Старе Србије. Захваљујући Ћосићу и његовим пајтосима Срби су мислили да су њихови преци стварно окупирали јадне Македонце, који бајдвеј нису ни постојали док им Ћосићеви комунисти нису наредили да постоје. И тако даље и тако даље.... Небројени су грехови литературе Добрице Ћосића. Који је на крају свог живота, као прави титоиста, уместо покајања, написао трактат о Србима који неуморно лажу, уместо да се исповеди зашто је цео век толико лагао Србе.
Највећи грех дела Добрице Ћосића је- што до његове појаве у књижевности, у српском народу се знало- ко је комуниста тај више није Србин. Тек погубним утицајем Ћосићеве литературе, њеном масовном продукцијом и дистрибуцијом, као и вишедеценијском лажи о "Ћосићевом страдању" , успело се у намери да се титоизам-комунизам поунутрашњим методом наметне Србима као њихово аутохтоно мишљење. Тако је настао српски комунизам, а временом је мутирао па су и тзв српски националисти и десничари преузели мантре ћосићевске школе.
Једном речју, постоји књижевност која мења свет. То је идеолошка књижевност која је и стварана са том намером. На жалост, Срби су на прагу нестанка и у духовном, али и физичком смислу, због утицаја такве књижевности.
Дакле, ми Срби смо живи пример како књижевност мења свет. Иако смо у 20 веку имали невероватно велики број изузетних величина наше књижевности, нас Србе није променила књижевност Слободана Јовановића, Станислава Кракова, Драгише Васића, Растка Петровића, Станислава Винавера, Григорија Божовића, Милоша Црњанског, Владана Деснице, па чак ни Иве Андрића...
Нас Србе је променила књижевност Добрице Ћосића. До појаве литерарног дела овог идеолошког апартчика са јасним задатком партије шта треба да уради са њом, као и масовне употребе те литературе на све нараштаје српског народа у свим установама државе од основне школе до универзитета и САНУ, као и СПЦ, и то на свим видовима медијског изјашњавања, ниједна књижевност није толико утицала на српски народ.
Све кључне потке на којима се базирала Ћосићева "историјска књижевност" утувљена је српском народу у главу, али овог пута као мисао "једног Србина-Геџе", односно као аутохтоно мишљење српског народа. Тако у Ћосићевој литератури можемо наћи у тачним и прецизним интервалима све кључне тачке из закључака разних комунистичких форума и конгреса, од Вуковара, па преко Дрездена, све до АВНОЈ-а: Краљевина Југославија је заостала држава, у којој српска елита злоставља друге народе; многе нације не могу да буду слободни и да се тако изјашњавају слободно због српског краља; краљ Александар Карађорђевић је масон, злочинац и хегемон који је и мегаломан и стварао је велику државу да би себи прибавио веће поштовање света и материјалну корист; Србин-Геџа је једино добар човек и да је среће и памети никада није требало ни да иде од куће ( овде се убацује недићевштина- с том разликом што је Недић то тврдио за Други светски рат, а Ћосић и за Балканске и Први светски рат)
.. Посебно је важно и што је Ћосић Балканске ратове помињао само у смислу Другог балканског рата и то по класичној комунистичкој мантри "како је Пашић преварио Бугаре". Већина Срба рођених после педесетих година прошлог века, па готово све до обележавања 100 година од битке на Куманову, појма није имало о Првом балканском рату и ослобођењу Старе Србије. Захваљујући Ћосићу и његовим пајтосима Срби су мислили да су њихови преци стварно окупирали јадне Македонце, који бајдвеј нису ни постојали док им Ћосићеви комунисти нису наредили да постоје. И тако даље и тако даље.... Небројени су грехови литературе Добрице Ћосића. Који је на крају свог живота, као прави титоиста, уместо покајања, написао трактат о Србима који неуморно лажу, уместо да се исповеди зашто је цео век толико лагао Србе.
Највећи грех дела Добрице Ћосића је- што до његове појаве у књижевности, у српском народу се знало- ко је комуниста тај више није Србин. Тек погубним утицајем Ћосићеве литературе, њеном масовном продукцијом и дистрибуцијом, као и вишедеценијском лажи о "Ћосићевом страдању" , успело се у намери да се титоизам-комунизам поунутрашњим методом наметне Србима као њихово аутохтоно мишљење. Тако је настао српски комунизам, а временом је мутирао па су и тзв српски националисти и десничари преузели мантре ћосићевске школе.
Једном речју, постоји књижевност која мења свет. То је идеолошка књижевност која је и стварана са том намером. На жалост, Срби су на прагу нестанка и у духовном, али и физичком смислу, због утицаја такве књижевности.
20-11-2019, 12:14 AM
Потписујем све што је Бенито написао. Кроз основну и средњу школу сам осетио ћосићевско тумачење српске историје. Тако су барем предавали мени на часовима историје. Једино је важно шта мисли "отац српске нације". Он је био пројекат српских комуниста.
Сад питање:
"Није битан политички положај Србије. Битно је религиозно стање српског народа, односно степен јединства и слоге, солидарности и узајамне љубави, оне која све превасходи".
Овако је говорио један руски писац. Који? Није тешко погодити
Сад питање:
"Није битан политички положај Србије. Битно је религиозно стање српског народа, односно степен јединства и слоге, солидарности и узајамне љубави, оне која све превасходи".
Овако је говорио један руски писац. Који? Није тешко погодити
20-11-2019, 09:08 AM
(19-11-2019, 04:50 PM)Бенито Пише: Да ли књижевност мења свет?
Бенито, твоје питање, то сам схватио након твог потоњег одговора, требало је да гласи: Да ли књижевност мења "свет", то јест Србију.
Не знам да ли гледаш емисије Балкан инфо од Теше Тешановића, али пре недељу дана је гостовао Драгослав Бокан. И шта је ту јако интересантно? Он је у једном тренутку устврдио да је он, након испирања мозга од стране пропаганде комунаца, доживео просветљење после читања књига Добрице Ћосића. Тако да је то доказ исправности твоје тврдње. Ко зна колико постоји Бокана у Србији данас?!
Што се мене тиче, Добрица Ћосић није имао ама баш никакав утицај на мене. Наиме, ја нисам читао лектиру у средњој школи. Ја сам живи доказ да је боље бити "неписмен", него "писмен" на погрешан начин. И ево једног лаког питањца у вези са Добрицом. Добрица је био неписмени партијски бот, који је у одређеним временским интервалима чак носио и оружје. Он није био способан да држи оловку у руци, а камоли да напише књигу. Ко је писао књиге Добрици?
(18-11-2019, 06:15 PM)Бенито Пише: Средином тридесетих година двадесетог века, Божића је опседало само једно питање- како бити технолошки супериорнији од Немаца за које је био сигуран да ће поново војно напасти Србију.
Конструисао је млазни пулсирајући мотор и сасвим га заокружио и припремио за израду средином 1939. године. Пројекат је предао министру војном генералу Милану Недићу и члановима главног ђенералштаба, 06.11. 1939. године. Чекао је неколико месеци на одговор, а када је он стигао, могао је да прочита "прескупо и неизводљиво". ОВАЈ ДОКУМЕНТ ЈЕ НЕДАВНО ПРОНАЂЕН У АРХИВУ ЈУГОСЛАВИЈЕ.
Бенито, шта да ти кажем, ово је ЕПОХАЛНО ОТКРИЋЕ!!!
Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
20-11-2019, 09:44 AM
(20-11-2019, 09:08 AM)Vlad Alekš Пише:(19-11-2019, 04:50 PM)Бенито Пише: Да ли књижевност мења свет?
Бенито, твоје питање, то сам схватио након твог потоњег одговора, требало је да гласи: Да ли књижевност мења "свет", то јест Србију.
Не знам да ли гледаш емисије Балкан инфо од Теше Тешановића, али пре недељу дана је гостовао Драгослав Бокан. И шта је ту јако интересантно? Он је у једном тренутку устврдио да је он, након испирања мозга од стране пропаганде комунаца, доживео просветљење после читања књига Добрице Ћосића. Тако да је то доказ исправности твоје тврдње. Ко зна колико постоји Бокана у Србији данас?!
И ево једног лаког питањца у вези са Добрицом. Добрица је био неписмени партијски бот, који је у одређеним временским интервалима чак носио и оружје. Он није био способан да држи оловку у руци, а камоли да напише књигу. Ко је писао књиге Добрици?
Према Велимиру Абрамовићу, романе "Деобе" и "Корени" писао је Жика Стојковић, рођени брат глумца Данила Бате Стојковића. Михајло Марковић је написао "Бајку", а предратни професор књижевности Ђуро Гавела је сређивао рукопис "Далеко је сунце".
https://www.opanak.rs/ko-je-pisac-romana-koreni/
А изгледа и да покојни председник САНУ Никола Хајдин није имао лепе речи за Ћосића
Ko su za vas najveći srpski intelektualci?
A oni koji sebe smatraju intelektualcem – možda to nisu. Pa naš vrhunski intelektualac je bio Dobrica Ćosić koji nije bio intelektualac ni po vaspitanju ni po obrazovanju.
https://www.nedeljnik.rs/plakao-sam-za-k...la-hajdin/
20-11-2019, 10:16 AM
Читао сам нешто о том млазном мотору кажу да краљевина Југославија није имала добар челик за производњу тог мотора.
20-11-2019, 11:27 AM
(20-11-2019, 09:08 AM)Vlad Alekš Пише:Многи коментаришу оно што је очигледно, а то је да се Југославија распала по шавовима устава из 1974.године.(19-11-2019, 04:50 PM)Бенито Пише: Да ли књижевност мења свет?
Бенито, твоје питање, то сам схватио након твог потоњег одговора, требало је да гласи: Да ли књижевност мења "свет", то јест Србију.
Не знам да ли гледаш емисије Балкан инфо од Теше Тешановића, али пре недељу дана је гостовао Драгослав Бокан. И шта је ту јако интересантно? Он је у једном тренутку устврдио да је он, након испирања мозга од стране пропаганде комунаца, доживео просветљење после читања књига Добрице Ћосића. Тако да је то доказ исправности твоје тврдње. Ко зна колико постоји Бокана у Србији данас?!
И ево једног лаког питањца у вези са Добрицом. Добрица је био неписмени партијски бот, који је у одређеним временским интервалима чак носио и оружје. Он није био способан да држи оловку у руци, а камоли да напише књигу. Ко је писао књиге Добрици?
(18-11-2019, 06:15 PM)Бенито Пише: Средином тридесетих година двадесетог века, Божића је опседало само једно питање- како бити технолошки супериорнији од Немаца за које је био сигуран да ће поново војно напасти Србију.
Конструисао је млазни пулсирајући мотор и сасвим га заокружио и припремио за израду средином 1939. године. Пројекат је предао министру војном генералу Милану Недићу и члановима главног ђенералштаба, 06.11. 1939. године. Чекао је неколико месеци на одговор, а када је он стигао, могао је да прочита "прескупо и неизводљиво". ОВАЈ ДОКУМЕНТ ЈЕ НЕДАВНО ПРОНАЂЕН У АРХИВУ ЈУГОСЛАВИЈЕ.
Бенито, шта да ти кажем, ово је ЕПОХАЛНО ОТКРИЋЕ!!!
Нико не примећује да се распала по шавовима литературе Добрице Ћосића. Рецимо, у тренутку издвајања Македоније, већина тадашњих Срба је сматрала да је Македонија нека посебна држава која се ујединила са Србијом сто година раније, па се сад ето одваја. И слично.... Литература Добрице Ћосића је послужила да Срби сваре своје сопствено еутаназирање.
Распад Југославије је умногоме променио не само Балкан, него и Европу. Тако да стоји теза да књижевност мења свет, а не само Србију.
Бокан је школски друг Ћосићеве ћерке. Пред смрт, Добрица Ћосић се интензивно дружио са Боканом. Треба ли даље коментарисати Бокана, који ради потпуно исти посао као и Ћосић, само у садашњим околностима. То не ради у "уметности", него у медијима.
Човек који је задужен да настави посао Добрице Ћосића у "уметности" је Драган Бјелогрлић. Све ради готово по истим мантрама.
О списатељским способностима Добрице Ћосића више пута смо писали у овом квизу, па да не понављам ко је све био укључен у тај "пројекат". Али, то не сме да амнестира Ћосића, јер он није само био одређен за "носиоца пројекта", него је и доносио приче. О томе је писала А. Филиповић у критици ТВ серије Корени. А исто важи и за све друге његове књиге.
20-11-2019, 02:32 PM
Доста је било о Добрици, хајде мало о Бокану.
Наведите називе и вође паравојних јединица са српске стране у рату за "југословенско наслеђе" из деведесетих година прошлог века.
Ја сам мислио да је Михиз писао дијалоге. Вероватно ми се помешало нешто.
Наведите називе и вође паравојних јединица са српске стране у рату за "југословенско наслеђе" из деведесетих година прошлог века.
(20-11-2019, 09:44 AM)Mitic Пише: Према Велимиру Абрамовићу, романе "Деобе" и "Корени" писао је Жика Стојковић, рођени брат глумца Данила Бате Стојковића. Михајло Марковић је написао "Бајку", а предратни професор књижевности Ђуро Гавела је сређивао рукопис "Далеко је сунце".
Ја сам мислио да је Михиз писао дијалоге. Вероватно ми се помешало нешто.
Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
20-11-2019, 03:23 PM
(20-11-2019, 02:32 PM)Vlad Alekš Пише: Доста је било о Добрици, хајде мало о Бокану.
Наведите називе и вође паравојних јединица са српске стране у рату за "југословенско наслеђе" из деведесетих година прошлог века.
(20-11-2019, 09:44 AM)Mitic Пише: Према Велимиру Абрамовићу, романе "Деобе" и "Корени" писао је Жика Стојковић, рођени брат глумца Данила Бате Стојковића. Михајло Марковић је написао "Бајку", а предратни професор књижевности Ђуро Гавела је сређивао рукопис "Далеко је сунце".
Ја сам мислио да је Михиз писао дијалоге. Вероватно ми се помешало нешто.
Можда је и Михиз писао. Мислим да смо писали на другом подфоруму.
А што се тиче паравојних формација, знам ове:
Аркан - Тигрови
Бокан - Бели орлови
Шешељ - Шешељевци
Гишка и Бели - Српска гарда
Мирко Јовић и Синиша Вучинић су водили неке формације (заборавио сам имена)
И Книнџе су у почетку биле паравојне формације које је водио Капетан Драган
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 7 Гост(а)